SVAKOG dana u svetu milion ljudi se zarazi jednom od četiri najučestalije polno prenosive bolesti. Ako je reč o infekcijama koje izazivaju bakterije, one se uspešno leče, dok se seksualno prenosivi virusi uglavnom trajno nastanjuju u organizmu i mogu da se saniraju samo posledice bolesti. Ipak, stopa učestalosti bolesti koje se prenose polnim putem u Srbiji znatno je niža u poređenju sa stopom registrovanom u zemljama Evropske unije.

- Nižu incidencu polno prenosivih bolesti možemo da smatramo povoljnom okolnošću ne samo zbog manjeg broja pacijenata, već i zato što je venerologija kod nas još u zapećku, nedostaju nam dijagnostika i dovoljan broj iskusnih lekara u ovoj oblasti, kao i saradnja među njima - kaže, u intervjuu za "Večernje novosti", primarijus dr Milan Bjekić, dermatovenerolog Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradi.

Naš sagovornik već 10 godina vodi jedino savetovalište u Srbiji za seksualno prenosive bolesti, od kojih su najčešće sifilis, gonoreja, hlamidijaza i trihomonijaza. Dugogodišnje iskustvo dr Milan Bjekić nedavno je "sabrao" u knjigu "Zapisi jednog venerologa", u kojoj, kroz istinite priče iz ordinacije, čitaoci mogu da na jednostavan način saznaju mnogo toga o polnim bolestima.

* Koja je najbolja zaštita od seksualno prenosivih infekcija?

- Najpraktičnija, najdostupnija, a ujedno i najbolja zaštita je kondom. Seksualne bolesti se podjednako učestalo prenose oralnim, vaginalnim i analnim seksom. Dakle, svaki polni kontakt je podjednako rizičan.

* Do polne prenosive zaraze može da dođe i bez seksualnog čina?

- Da, u kontaktu sa zaraženom krvlju, telesnom tečnošću ili predmetom, isto kao što se polna infekcija prenosi s majke na dete u trudnoći.

* Koje su najčešće polno prenosive bolesti i kako se leče?

- Od bakterijskih infekcija, to su sifilis, gonoreja, hlamidija, trihomonas, mikoplazma i ureaplazma, a od virusnih kondilomi, genitalni herpes, hepatitis B i C i HIV. U prvoj fazi bolesti bakterijski uzročnici bolesti lako se saniraju određenom dozom odgovarajućeg leka, a kod virusa se simptomi oboljenja samo mogu kontrolisati, jer neretko virus ostaje u organizmu tokom čitavog života. Izuzetak je HPV virus, koji uzrokuje pojavu kondiloma. Kod 90 odsto ljudi on posle godinu do dve napušta organizam, ali kod 10 odsto pacijenata nastanjuje se stalno i izaziva učestalu pojavu kondiloma.

* Kako pacijent da prepozna kada je zaražen?

- Najveći problem s polnim bolestima je u tome što su one većinom asimptomatske i dugo mogu da ostanu neprepoznate. To je, po mom mišljenju, glavni razlog zašto se danas veliki broj parova suočava sa infertilitetom. Kada, i ako dođe do pojave simptoma kod muškarca, to je obično iscedak iz mokraćnog kanala, a kod žene pojačan sekret ili bol u donjem delu stomaka.

* Na osnovu kojih pregleda se postavlja dijagnoza polno prenosive bolesti?

- Kod muškaraca se na osnovu brisa iz mokraćnog kanala s velikim uspehom detektuju gonoreja, hlamidija, mikoplazma i ureaplazma. Kondilomi i genitalni herpes se prepoznaju golim okom zbog specifičnih promena na površini kože, dok se sifilis, hepatitis B i C i HIV utvrđuju analizom krvi. Isto važi i za žene, ali s tim što se kod njih dijagnoza gonoreje ne može postaviti na osnovu mikroskopskog pregleda vaginalnog brisa.

* Kakav nalaz se radi kod žena da bi se utvrdila gonoreja?

- Nigde u Srbiji u državnim ustanovama se ne radi analiza na gonoreju za žene, i to je veliki problem. Pacijentkinje moraju da plaćaju skupe PCR testove kod privatnika. Pre 20 godina kod nas se radilo kultivisanje uzorka uzetog sa grlića materice, na osnovu kog se identifikovala bakterijska kultura, ali zbog toga što su potrebni posebni laboratorijski uslovi, ove analize su obustavljene. Ne rade se ni brisevi grla i rektuma na gonoreju, iako su oralni i analni seks česta praksa kod naših pacijenata.


TEST IZ URINA

KAKO se u svetu dijagnostikuju polne bolesti?

- Ima testova koji se primenjuju već dvadesetak godina, ali još nisu stigli kod nas. Jedan od njih je utvrđivanje gonoreje ili hlamidije samo na osnovu nalaza urina.


IZBOR

KAKO pacijent da zna da li je potrebno da ode kod urologa, ginekologa ili dermatovenerologa?

- Žene tradicionalno idu kod ginekologa, i to je donekle opravdano. Naravno, ako su promene vidljive spolja, mogu da potraže i pomoć dermatovenerologa. Kada muškarac ima iscedak iz penisa i bilo kakve promene na koži polnog organa, ili su prisutni svrab i peckanje, treba da ode kod kožnog lekara, ali ako je prisutan bol u testisima ili njihov otok, onda kod urologa. Stoga je važno da kada kod muškarca postavimo dijagnozu gonoreje, on dovede i partrenerku na lečenje, da bi se sprečili dalje širenje infekcije i njene komplikacije.


SUPERBAKTERIJA

POSLEDNjIH nekoliko godina se govori o neizlečivoj gonoreji, o čemu je reč?

- Preteći problem svetskog zdravstva jeste pojava superbakterije gonokoke, koja preti da postane rezistentna na sve lekove. Zbog toga je važno da se inficirani ne leče savetima koje nađu na internetu ili dobiju od prijatelja, jer upotrebom neodgovarajućeg leka i neodgovarjućom dozom "pomažu" bakteriji da postane rezistentna.