ODAVNO se zna da meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje svih. Pogotovo kada je reč o drastičnim vrelinama koje danima ne jenjavaju ili naglim temperaturnim kolebanjima. U ovakvim okolnostima posebno trpe srčani bolesnici, koji često imaju osećaj kao da dišu na "škrge". Bez obzira na sve, priličan broj se oglušuje o savete lekara i pod izgovorom "ma nije mi ništa" izlaze van kuće kada to nije uputno, prkoseći i suncu i zdravlju. Posledice ovakvog ponašanja često su očekivane. Pad na ulici, pozivanje lekara, dolazak ambulantnih kola uz zavijajući zvuk sirena i odvođenje u bolnicu. Međutim, ima i onih koji baš i nemaju toliko sreće i gde je smrt brža od Hitne pomoći.

Ističući da od tegoba izazvanih promenama vremena pati gotovo polovina svetske populacije, kardiolog dr sci. med. Slavica Radovanović iz KBC "Dr Dragiša Mišović - Dedinje" kaže:

- Nagle vremenske promene prisutne su u poslednjih desetak godina. Godišnja doba se smenjuju bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose i 15 do 20 stepeni. Velika vrućina nastala naglo i u neuobičajeno doba godine, kao što je bilo u proteklim nedeljama, odražava se i na zdrav, a naročito na bolestan organizam. Na uticaj vremena osetljivo je čak 13 grupa bolesnika. Prednjače srčani, odnosno hipertoničari, bolesnici sa aritmijom, anginom pektoris i srčanom insuficijencijom.

* Šta se u takvim okolnostima dešava?

- Srce i krvni sudovi srčanih bolesnika, kao i mozak, veoma su osetljivi na nagla variranja temperature, što uslovljava pojavu brojnih neprijatnih simptoma. Kod pacijenata sa cerebrovaskularnom bolešću može doći do nesvestice, vrtoglavice, migrene, poremećaja vida, a u težim slučajevima i do nastanka moždanog udara, odnosno šloga. S druge strane, oboleli od kardiovaskularnih bolesti mogu da osete nedostatak vazduha, gušenje, stenokardiju, odnosno bolove u grudima. Može da dođe i do pada pritiska, ubrzanog i nepravilnog rada srca, pojave aritmije, opšte slabosti i malaksalosti, umora...

* Na šta ovi simptomi konrektno ukazuju?

- Oni su, zapravo, posledica negativnih uticaja visoke temperature na organizam. U vrelim danima povećan je gubitak tečnosti, a zbog pokušaja da se organizam "hladi" dolazi do značajnog širenja krvnih sudova na koži. Posledica ovih, u osnovi fizioloških procesa je pad krvnog pritiska zbog gubitka tečnosti i elektrolita. Do pada krvnog pritiska dolazi i zbog "preraspodele" krvi u te proširene krvne sudove. U takvim okolnostima smanjuje se dotok krvi do vitalnih organa srca i mozga, ali i do perifernih delova, mišića ruku i nogu. Kada se ovako nešto dogodi zdravi osećaju malaksalost, iscrpljeni su, umorni, nesposobni za fizičke aktivnosti. Kod hroničnih bolesnika navedene tegobe su intenzivirane.

* U praktičnom smislu, šta to znači?

- Zbog smanjenog dotoka krvi do mozga i njegove nedovoljne ishranjenosti, može doći do pojave ishemijskog moždanog udara. Stariji pacijenti su u posebnom riziku da dožive infarkt mozga, jer su kod njih krvni sudovi kruti i neprilagodljivi zbog aterosklerotskih promena. Slično je i kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom i masnoćama, holesterolom i trigliceridima, kao i kod dijabetičara.

* Kakve posledice ostavlja dehidriranost organizma?

- Zbog dehidriranosti, odnosno gubitka tečnosti i elektrolita kalijuma, natrijuma, litijuma, magnezijuma dolazi do moguće pojave određenih poremećaja srčanog ritma. Ovo se posebno odnosi na kalijum koji je veoma važan za pravilan rad srca. Poremećaj ritma mogu da osete i zdravi, a kod bolesnih se on pojačava ukoliko je prethodno već postojao. Može dodatno da se pogorša do granice povećanog rizika za nastanak moždanog udara, što je karakteristično za obolele od apsolutno nepravilnog rada srca, odnosno za bolesnike sa fibrilacijom pretkomora ili takozvanom aritmijom apsolutom.

* Kako oni treba da se ponašaju?

- Oni, uz svoju redovnu terapiju, treba da uzimaju i antikoagulantnu (protiv zgrušavanja krvi), koja, inače, smanjuje rizik od moždanog udara i tromboze. Potreba za ovom terapijom se povećava sa godinama života i brojem udruženih bolesti, kao što su hipertenzija, dijabetes, srčana insuficijencija, prethodni moždani udar. Nepovoljni klimatski uslovi sami po sebi dovode do poremećaja zgrušavanja krvi, koji uz ubrzan i nepravilan rad srca dodatno povećavaju rizik za moždani udar. Zato je kod njih potrebno češće kontrolisati laboratorijske i druge parametre, da bi se pravilno dozirala terapija.

HIPERTONIČARI MOGU DA KOLABIRAJU

HIPERTONIČARI naročito treba da povedu računa o uticaju visokih temperatura na njihovo zdravlje i prilagode terapiju ovakvim uslovima. Zapravo, treba da se prilagode doze antihipertenziva, jer ukoliko su nepromenjene mogu da dovedu do značajnog pada pritiska i kolabiranja, odnosno kratkotrajnog gubitka svesti. U ovakvim okolnostima i srce trpi, jer u pokušaju da spreči gubitak svesti ubrzava broj otkucaja, što dovodi do neprijatnog lupanja srca, odnosno tahikardije, zbog čega oboleli često oseća strah i paniku.



REUMATIČARI I ASTMATIČARI

NA vrućinu su veoma osetljivi i reumatičari, astmatičari, pacijenti koji pate od psihičkih tegoba i oboleli od hroničnih gastrointestinalnih bolesti. U ovu grupu spadaju osobe koje imaju čir na dvanaestopalačnom crevu, ulcerozni kolitis (zapaljenje creva), Kronovu bolest. Kod njih često dolazi do pogoršanja bolesti sa pojavom mučnine, nelagodnosti i bolova u trbuhu, nadimanja, čak i učestalih prolivastih stolica. Osobe sa proširenim venama, pogotovo gojazne ili sa srčanom slabošću, treba da poštuju savete lekara i da ne provode previše vremena na nogama, jer tokom vrućina ovo oboljenje može da se pogorša.