Mozak ne zaboravlja izgubljeni deo tela

Vodi računa, nemoj da mi sedneš na nogu!", "Boli me, seo si mi na potkolenicu!", "Stisnuo si mi ruku, osećam bol", često se čuje od ležećeg pacijenta kada mu porodica ili prijatelji dođu u posetu i sednu na krevet. Ovakva reakcija nije neuobičajena kada su ruke i noge na mestu, ali je u najmanju ruku čudna kada na ovaj način reaguju pacijenti kojima su ovi delovi tela amputirani.

Lekari kažu da ovakva reakcija nije umišljena i da pacijenti nedostajući deo ekstremiteta stvarno osećaju kao da je prisutan. Shodno tome, mogu da osećaju prste, njihove pokrete, hladnoću ili toplotu, ali i da im je ekstremitet smanjen ili uvećan. Novija medicinska saznanja pokazuju da se to ne odnosi samo na ruke i noge već i na druge uklonjene organe, kao što su, recimo, dojka, oko...

Sa čime su ovakve reakcije povezane i kod koga se ispoljavaju, objašnjava neurohirurg profesor dr Branko Đurović iz Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije:

- Dugo se mislilo da stanje postamputacije i prisustva fantomskog bola predstavlja psihološki problem. Iako priroda fantomskog bola i dalje predstavlja enigmu jer nije do kraja rasvetljena, sada se zna da se sve dešava na nivou nervnih konekcija mozga i kičmene moždine. To je potvrđeno pregledom magnetnom rezonancom, gde su delovi mozga bili povezani sa nervima u amputiranom ekstremitetu.

* Šta je takav snimak pokazao?

- Ispostavilo se da tokom napada bola određene zone mozga pokazuju povišenu aktivnost, zbog čega se fantomski bol i njegov nastanak upravo i povezuje sa mešovitim signalnim odgovorom nastalim usled gubitka ulaznog signala iz amputiranog ekstremiteta. Dakle, bol nastaje kao posledica nepredvidive reakcije mozga na zbunjujuće stimuluse. Postoje i mišljenja da se to dešava zbog nepravilne regeneracije oštećenih nerava kada dolazi do prespajanja zdravog i oštećenog nervnog vlakna, što rezultira neuropatskim bolom.

* Koliko je fantomski bol raširen među pacijentima?

- Prisutan je kod čak 80 odsto pacijenata koji su, inače, hipersenzibilni, odnosno preosetljivi. Može da se javi nakon nekoliko dana od amputacije, može da ima tendenciju da se javlja i nestaje, odnosno nije konstantan. Poznati su i slučajevi probadajućeg, gorućeg bola, a može biti izazvan klimatskim promenama ili emocionalnim stresom. Fantomski bol se specifično ponaša, a to znači da može da se javi i spontano nestane, a ponekad traje i godinama dodatno remeteći kvalitet života operisanom.

* Može li uspešno da se leči?

- S obzirom na to da uzrok bola nije definitivno razjašnjen, lečenje predstavlja poteškoću. Fantomski bol se smatra neuropatskim, pa se terapija temelji na lečenju sindroma neuropatskog bola. Obično se prvo kreće sa konzervativnim lečenjem, odnosno lekovima antidepresivima i anksioliticima za smirenje, antikonvulzivima koji se, da ne bude zabune, daju i za epilepsiju, kao i analgeticima za ublažavanje bola uzrokovanog oštećenjem nerava. Zapravo, svaka grupa lekova umanjuje prag bola kod ovih pacijenata. Za osobe sa upornim i učestalim bolovima koriste se i narkotici, kodein i morfijum, koji u odgovarajućim dozama pomažu u kontroli i ublažavanju fantomskog bola.

* Šta se primenjuje ukoliko ova terapija, ipak, ne pomogne?

- Primenjuju se minimalne invazivne terapije koje se po karakteristikama nalaze između hirurgije i konzervativnog lečenja. Daju se lokalno injekcije anestetika i kortikosteroida ili se stimuliše kičmena moždina elektrodama. Na taj način se ublažava bol i stimulišu nervni blokovi koji prekidaju poruke o bolu između mozga i mesta gde se fantomski bol javlja. Ukoliko je stanje nepodnošljivo, u obzir se uzima i hirurška opcija. Zahvat uključuje neuromodulaciju ili stimulaciju mozga, ali i reviziju bolnog patrljka.

* Šta podrazumeva neuromodulacija?

- Neuromodulacija je inovativna tehnika kojom se ciljano primenjuju električni ili hemijski stimulusi na pojedine grupe nervnih ćelija. Na taj način njihova funkcija se menja u smislu ostvarivanja željenog terapijskog efekta. Neurostimulacija perifernih nerava, nervnih spletova ili njihovih korenova koristi se istovremeno u lečenju fantomskog, kao i bola u patrljku nakon amputacije. U određenim situacijama primenjuje se i duboko stimulisanje mozga kada neurohirurg koristi magnetnu rezonancu kako bi ispravno postavio elektrode i ciljano stimulisao određenu regiju mozga. Ovo je, doduše, nova ali obećavajuća metoda za pacijente koji imaju nepodnošljivo jak i učestao fantomski bol.

Depositphotos

* Postoji li još neki vid lečenja?

- Kod izuzetno teških slučajeva primenjuje se neurohirurška, takozvana DREZ operacija. Grubo rečeno, ona podrazumeva sečenje određenih senzitivnih vlakana koja ulaze u kičmenu moždinu, a koja su u vezi sa amputiranim delom tela. S obzirom na to da je izuzetno kompleksna, radi se apsolutno selektivno u slučajevima kada ne pomaže nijedna druga metoda. Osim toga, resekcija nerava nosi i rizik da se stanje pogorša.

OGLEDALO TERAPIJA

- Terapija fantomskog bola podrazumeva i psihijatrijsko lečenje gde se najbolji efekat postiže fenomenom ogledala. Primenjuje se tamo gde se ispostavi da duševni bol zbog izgubljenog dela tela igra dominantnu ulogu u provociranju fantomskog bola. Po svemu sudeći, to se dešava onim ljudima kod kojih je reakcija na gubitak posebno snažna. U našem mozgu se nalazi nešto poput geografske karte našeg tela, gde su memorisani svi delovi. Kada dođe do toga da naš mozak ne prima informacije od određenog organa, kao što je u slučaju amputacije, onda se u mozgu razvija sećanje na njega.

Šta se radi sa ogledalom? Pacijentu koji stoji pred ogledalom se sugeriše da ima oba ekstremiteta, tako što se on postavi da zdravu ruku ili nogu vidi duplo. Zapravo, stvara se iluzija o postojanju oba ekstremiteta, a pacijent se potom usredsređuje na ono što vidi u ogledalu. Na taj način mozak popunjava prazninu koja je nastala na karti organa. Vizuelna draž menja senzitivnu, što dovodi do toga da fantomski bol postaje suvišan i gubi se - pojašnjava naš sagovornik.