ZAMENA aortnog zaliska kroz desnu mini-torektomiju prvi put u Srbiji urađena je u Institutu za kradiovaskularne bolesti "Dedinje". Pacijentkinji (72) je srčani zalistak zamenjen kroz prostor između drugog i trećeg rebra kroz rez od šest centimetara, što je omogućilo lakši oporavak, kraći boravak u bolnici i smanjen rizik od komplikacija.

Za pacijentkinju kojoj je aortni zalistak morao da bude zamenjen, podvrgavanje klasičnoj operaciji, koja podrazumeva sečenje grudne kosti i rez veličine 15 centimetara, bilo bi naročito rizično zbog bolesti bubrega, zbog čega je i primenjena nova metoda.

- Kod starijih pacijenata koji imaju hronične bolesti važno je da operacija prođe što brže i efikasnije, kako bi se izbegle moguće komplikacije. Pacijentkinji je implantiran biološki zalistak, posle sedam dana je otpuštena kući i sada se uspešno oporavlja - kaže, za "Novosti", dr Slobodan Mićović, načelnik Odeljenja kardiohirurgije 2 u Institutu "Dedinje".

Doktor Mićović je i šef operativnog tima, u kojem su bili i dr Petar Vuković, dr Gordana Gazivoda, perfuzer Nebojša Đikanović i instrumentarka Dragana Zdravković.

Veliki rez i sečenje kosti se sve više izbegavaju tokom operacija srca, jer donose veći rizik od infekcija i drugih komplikacija. Dok se mitralni zalistak, atrijalni septalni defekt i tumori u levoj pretkomori srca operišu minimalno invazivnom metodom već nekoliko godina u Institutu "Dedinje", aortni zalistak je sada u Srbiji prvi put operisan na taj način.

- Metoda je tehnički zahtevna, pa je bilo potrebno dodatno stručno usavršavanje u inostranstvu kako bi bila primenjena. Trenutno je namenjena starijim pacijentima koji imaju propratne bolesti pluća, bubrega, jetre ili onkološka oboljenja, jer je kod njih operativni rizik najveći. Uskoro planiramo da ovaj program proširimo i na mlađe pacijente - objašnjava dr Mićović.

Dok ova metoda ne počne da se široko primenjuje, u "Dedinju" će i dalje raditi klasične operacije zamene aortnog zalistka, ali i tzv. hibridne metode operacije. One podrazumevaju radiološku i interventnu kardiološku proceduru kod pacijenata koji imaju kombinovanu karotidnu bolest zalistaka.

- Uveli smo hibridne karotidne, koronarne i valvularne procedure. Ugrađivali smo stent u karotidnoj arteriji, a uskoro će jedan pacijent da bude operisan kroz mini-torakotomiju - kaže naš sagovornik.

Degeneracija aortnog zaliska se pojavljuje u svim životnim dobima, ali najčešća između 60 do 80 godine, kada srčani listići ubrzano propadaju i sprečavaju protok krvi iz srca. Kada se pojave prvi simptomi kao što su brzo zamaranje i teško disanje, jedino rešenje je pravovremena operacija.


IPAK NIJE ZA SVAKOG

Minimalno invanzivna metoda zamene aortnog zaliska može da se primeni kod pacijenata kod kojih su ispunjeni određeni uslovi i kod kojih ne postoje kontraindikacije.

- Ukoliko je pacijentu oboleo samo jedan aortni zalistak i ukoliko se ispune ehokardiografski i skener-angiografski uslovi i ne postoje deformiteti i proširenja grudnog koša ili adhezija u desnom hemitoraksu, znači da se operacija može obaviti na ovaj način - objašnjava dr Slobodan Mićović.