PREMA svetskom proseku 10 odsto beba se rodi prevremeno, dok je u Srbiji učestalost prevremenih porođaja znatno smanjena i trenutno iznosi 6,8 odsto, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut". To znači da se na 65.000 porođaja prevremeno rodi oko 4.500 beba u našoj zemlji, što je znatno manje nego prethodnih nekoliko decenija.

Institut za neonatologiju u Beogradu zbrinjava 20 odsto od ukupnog broja prevremeno rođene dece i 50 odsto beba koje se rode sa težinom ispod 1.500 grama.

- Mortalitet beba koje su rođene ispod 700 grama je smanjen i stopa preživljavanja iznosila je 63 odsto u 2017. godini. Kada su u pitanju deca koja su na rođenju bila teška između 1.000 i 750 grama, preživljavanje je bilo 84 odsto u 2017. godini - rekla je direktorka Instituta za neonatologiju Milica Ranković Janevski, na 34. simpozijumu pod nazivom "Novine u neonatologiji".

Iako su rezultati sve bolji zahvaljajući novinama u neonatologiji, veliki broj rizičnih trudnoća nastaje zbog sve većeg broja začeća iz vantelesne oplodnje. Zato je rizik od prevremenog porođaja trenutno gotovo nemoguće "iskoreniti".

- Imamo veliki uticaj medicinski potpomognute reprodukcije, koje se ostvaruju kod onih žena koje ranije, iz brojnih razloga, ne bi mogle da ostvare materinstvo. Kod rizičnih trudnoća, postoji veliki rizik od prevremenog porođaja. I pored napretka u neonatologiji, ukupna statistika se ne pomera jednostavno i lako - kaže dr Milica Ranković Janevski.


POSEBNA ISHRANA

Deca rođena sa težinom od hiljadu i manje grama, koja se rađaju veoma mršava, zahtevaju poseban režim ishrane. Jedna od stvari koje trenutno izučavamo jesu pitanja iz oblasti ishrane najrizičnije grupe, kojima se bavi kabinet za neonatalnu ishranu. Osim toga, preispitivaćemo prednosti i mane skrininga, koji se već 30 godina primenjuje za hipertireozu kod dece - kaže dr Milica Ranković Janevski.