KADA život "visi o koncu" zbog infarkta, srca najčešće se pacijentu ugrađuje stent. Međutim, zastoj cirkulacije krvi u srčanim krvnim sudovima može da bude na nezgodnom mestu, ili da srčani krvni sud napukne, pa tada pomaže samo hitno otvaranje grudnog koša i bajpas. Od 17.000 do 18.000 ljudi, koliko godišnje u Srbiji doživi infarkt, kod jednog broja pacijenata ovaj najteži oblik prekida srčane cirkulacije ne može da se leči nijednom drugom metodom nego samo hitnom bajpas operacijom.

U intervjuu za "Novosti" asistent dr Marija Zdravković, kardiolog i direktorka Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa, kaže da je bajpas do pojave stentova bio jedina trajnija metoda lečenja zakrčenih krvnih sudova srca:

- Danas ugradnja stenta ima primat u lečenju otežane cirkulacije krvnih sudova srčanog mišića, i oni se ugrađuju kako kod infarkta, tako i kada nalaz koronarografije ukazuje na to da je neophodno rešiti suženje jednog ili većeg broja krvnih sudova. Bajpas operacije danas se rade samo kada ugradnja stenta nije moguća, a pacijent može da podnese ovaj težak hirurški zahvat.

* Kada ugradnja stenta nije moguća i zašto?

- Dešava se da čovek dođe u bolnicu sa naprslom arterijom srca u koju ne može da se ugradi stent, ili je do njenog naprsnuća došlo tokom ugradnje stenta. Ukoliko su pacijentu vitalni parametri dobri, on se zbrinjava lekovima i može da prođe bez operacije. Međutim, ako nije hemodinamski stabilan, hitno se šalje na kardiohirurgiju, gde će mu, zavisno od stanja koje zatekne hirurg, najverovatnije biti ugrađen bajpas. Operacija ugradnje bajpasa radi se i kod pacijenata koji imaju stenozu ili suženje krvnog suda veće od 60 odsto na početku glavne leve arterije srca, jer anatomija ovog srčanog suda nije podesna za ugradnju stenta. Mada, u pojedinim kardiološkim centrima u svetu radi se ugradnja stenta i u ovaj deo krvnog suda.

* Šta je u stvari bajpas?

- Bajpas je zaobilazni ili novi put cirkulacije koji zamenjuje zakrčeni krvni sud, a taj novi put hirurg pravi od arterija ili vena pacijenta. Za arterijski bajpas uzima se grudna arterija mamarija, uobičajeno leva, a vene se uglavnom uzimaju sa nogu pacijenata.

* Da li bajpas operacija znači trajno izlečenje?

- Bajpas koji se pravi od arterije mamarija isključivo na početku glavne leve arterije srca može da traje ponekad čak 20 i više godina, dok bajpas napravljen od vena traje od 10 do 15 godina. U bajpas napravljen od arterije naknadno, ukoliko postoji potreba, može da se ugradi stent, dok u onaj napravljen od vena ne može.

* Zašto se bajpas operacija smatra jednom od najtežih?

- Zato što se pacijentu otvara grudni koš, funkcija srca i pluća se prebacuje na mašinu. Zbog toga je vrlo veliki rizik od smrti tokom operacije. To je razlog zašto se na ovu intervenciju ne upućuju pacijenti koji su već imali infarkt, ili boluju od teškog oblika dijabetesa sa izraženim komplikacijama, bolesti bubrega, štitne žlezde...

* Kako se onda leče pacijenti kojima je potrebno uraditi bajpas, ali zbog pratećih bolesti ne mogu na ovu operaciju?

- Naša prednost je što Srbija ima izuzetne interventne kardiologe koji su sposobni da takvim pacijentima olakšaju stanje ugradnjom stenta. Naravno, ovde moram da naglasim da o pitanju ugradnje stenta ili bajpas operacije uvek odlučuje tim kardiologa i kardiohirurga, dakle konzilijum na osnovu opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i mnogobrojnih kardioloških pretraga od kojih je najznačajnija koronarografija. Na njoj se najbolje vidi stanje krvnih sudova srca.

* Da li se nešto promenilo kod ugradnje stentova za ovih 20 godina koliko se primenjuju?

- Sada se koriste vrlo moderni stentovi presvučeni lekom. Kada se taj stent postavi on je kao feder i naduva se tako da ravnomerno prione na zidove krvnog suda. U suprotnom može da poremeti cirkulaciju i u najgorem slučaju da dođe do novog infarkta. Jer, stent u krvnom sudu mora da se raširi da bi se dobio novi protok krvi, a zatim počinje da ispušta lek, što u proseku traje oko godinu dana.

* Zašto i kako se dešava da pacijent ima više stentova ili bajpasova?

- Iako je ugradnja stenta najčešće relativno brza procedura, nekada, kad sve ne ide idealnim tokom, potrebno je pacijentu ugraditi više stentova da bi se "armirala" veća dužina krvnog suda, a ponekad je neophodna ugradnja stenta na stent da bi se na tom mestu ojačao krvni sud. Kada pacijent ima srčani udar i veći broj suženja krvnih sudova, interventni kardiolog prvo radi takozvano ciljno suženje, odnosno suženje koje je uzrokovalo infarkt, da bi se cirkulacija što pre uspostavila i spasao život pacijentu. Tek u drugom aktu, kad se pacijent malo oporavi, zbrinjavaju se druga kritična suženja. Kada je o bajpasu reč, hirurg premosti sve krvne sudove kroz koje je protok krvi značajno smanjen, tako da pacijent može da ima četvorostruki, čak i petostruki bajpas. Jer, ne oboleva samo glavna leva aretrija srca, već i druge dve.


KROZ ARTERIJU RUKE ILI NOGE

* Kako se ugrađuje stent?

- Kod 96 odsto pacijenata u našoj bolnici stent se ugrađuje kroz arteriju ruke i po tom broju smo prvi u zemlji. Ovu metodu u našu ustanovu uveo je dr Saša Hinić, koji je obučio svoje kolege. Kod pacijenata koji su izrazito mršavi stent se i dalje ugrađuje kroz preponsku arteriju, kao i kada ima komplikacija da kardiolog pristupi srcu kroz arteriju ruke. Inače, ugradnja stenta kroz arteriju ruke nosi sa sobom mnogo manje komplikacija i pacijent posle intervencije odmah može da ustane, što nije slučaj kada se radi kroz nogu.


PRIRODNI PUT KRVI

* Kako se kod pojedinih pacijenata pucanje arterije srca zbrinjava samo lekovima, bez operacije?

- Kod nekih ljudi postoji takozvana kolateralna cirkulacija. To znači da krvni sudovi sami nađu svoj novi put i stanje se tako niveliše. To je svojevrsni prirodni bajpas.On je naročito prisutan kod ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću. Zato se kaže da je fizička aktivnost dobra za srce, jer svaki trening podstiče srce da se samo izbori sa opterećenjem.