Posle velikog otoka otvara se rana

SVE topliji dani i dehidratacija organizma, česti su razlozi za pogoršanje tegoba pacijenta sa hroničnom venskom insuficijencijom. Ukoliko se ne leče adekvatno, vidljive venske šare, površinske vene i otoci mogu da zahvate duboke vene i stvore ozbiljne komplikacije, upale, pa čak i trombozu.

Hroničnu vensku insuficijenciju karakteriše povišen krvni pritisak u venama nogu. On može da bude izazvan poremećajem na površnom, perforatorskom ili dubokom venskom sistemu. Ovi problemi manifestuju se bolovima, otokom, promenama na koži, pigmentacijom.

- Početna faza bolesti je problem sa površinskim venama, zbog čega nastaje vidljiva venska šara. Kada se pojavi bol, znači da je bolest napredovala, da se treba lečiti i sprečiti dalje komplikacije - kaže, za "Novosti", profesor Dragoslav Nenezić, vaskularni hirug i zamenik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

Nakon pregleda ultrazvukom, terapija se određujuje u zavisnosti od težine stanja. Oboljenje može da se leči medikamentima, nošenjem kompresivnih čarapa i elastičnih zavoja, čija širina treba da bude 15 santimetara. Budući da pacijenti često izbegavaju terapiju tokom toplog dela godine, stanje može da se pogorša i dovede do problema sa dubokim venama.

- Nedostak kretanja i korišćenja mišića nogu, dovode do povećane količine krvi u nogama, čime se vene "rastežu" i proširuju. Kada se tome dodaju visoka spoljna temperatura i nemogućnost nošenja elastičnih čarapa, stanje može ozbiljno da se pogorša - kaže prof. Nenezić.

Kada se terapija ne sprovodi, povećava se intenzitet otoka. Ukoliko ovakvo stanje potraje, to postaje glavni uzrok za stvaranje rana na nogama. Ako se one pojave, obavezan je pregled arterija, kombinovan po potrebi sa složenijim dijagnostičkim procedurama.

- Rane nastaju kao posledica dugotrajnog otoka i oštećenja kože. To je jedna od najtežih formi bolesti. Nakon što se utvrdi da su vaskularnog porekla, određuje se da li je problem arterijski, venski, ili limfni. Osim toga, postoji mogućnost pojave mešovitih, arterio-venskih rana - kaže za "Novosti" dr Predrag Gajin, vaskularni hirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". - Arterijski problem izazvan je insuficijencijom arterija nogu i takvo lečenje je prioritetno.

Lečenje rana zavisi od uzroka pojave hronične venske insuficijencije. U slučaju poremećaja površnog venskog sistema, najčešće rešenje je operacija i primena endovenske termalne ablacije. To je kateterska procedura, odnosno zatvaranje oštećenih dugih površinskih vena iznutra, uz pomoću toplote.

- Hirurgija dubokih vena primenjuje se samo kod pacijenta kod kojih su konzervativne mere i primena manje invanzivnih terapiskih opcija, doživele neuspeh - objašnjava dr Gajin.

NAJVEĆA KORIST OD HODANjA

PORED genetike i nedovoljnog kretanja, neki od glavnih uzroka za pojavu hronične venske insuficijencije su gojaznost, pušenje i dugotrajno sedenje ili stajanje.

- Regulisanje telesne težine i fizička aktivnost, u početnoj fazi, mogu da spreče komplikacije i napredovanje bolesti - kaže prof. Nenezić.