SVI dijabetičari, prema planu Ministarstva zdravlja, biće upisani u elektronski registar obolelih od dijabetesa. Ovaj sistem evidencije oko 710.000 stanovnika Srbije sa dijabetesom, od kojih više od trećine i ne znaju da su bolesni, omogućiće kontinuirano prikupljanje podataka o dijabetesu, ali i kontrolu kvaliteta dijabetološke zaštite.

U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima. Značajan javno-zdravstveni problem je i činjenica da približno 39 odsto obolelih nisu svesni svoje bolesti.


PROČITAJTE JOŠ:
Sremuš čisti krvne sudove

Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koje ga prate, dijabetes nameće veliki ekonomski teret svim nacionalnim zdravstvenim sistemima i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes i iznose 12 odsto ukupnih troškova u zdravstvu.

Dijabetes je postao jedan od najvećih globalnih zdravstvenih i ekonomskih izazova. Prema najnovijim procenama Internacionalne dijabetesne federacije (International Diabetes Federation - IDF), u svetu približno 415 miliona ljudi ima dijabetes, što odgovara populaciji evropskog kontinenta. Broj obolelih i dalje raste neverovatnom brzinom i prema sadašnjim prognozama do 2040. će se povećati više od 50 odsto. Najbrži porast očekuje se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

Povećanju broja obolelih od dijabetesa, iako je ova bolest sve češća i među radno sposobnim stanovništvom, pa i među mladima, najviše doprinosi demografija, odnosno činjenica da je sve više osoba starijih od 65 godina. Uz to na porast obolelih utiče i sve veći broj gojaznih osoba, jer je gojaznost jedan od dokazanih faktora rizika za pojavu dijabetesa.

Endokrinolozi upozoravaju da je preddijabetes, stanje koje prethodi šećernoj bolesti, ali još ne znači da će osoba i oboleti, veoma rasprostranjen. Smatra se da ga ima oko 40 odsto osoba starosti od 40 do 74 godine. Osobe sa preddijabetesom su pod visokim rizikom za razvoj dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti i upravo one čine idealnu ciljnu grupu za programe prevencije. Ako kod osoba sa preddijabetesom izostane odgovarajuća intervencija, većina njih razvija tip 2 dijabetesa u okviru 10 godina, a veoma veliki procenat ovih osoba će već, upozoravaju lekari, imati mikro i makrovaskularne komplikacije dijabetesa.

Iako je za dijabetes tipa dva u velikom broju slučajeva kriva genetika, posle 45. godine života u razvoju ove bolesti preovlađuju negenetski faktori: gojaznost, pretežno sedeći način života, ishrana bogata masnoćama i zasićenim masnim kiselinama.

Promena načina života i izbegavanje faktora rizika mogu da smanje rizik od dijabetesa. Dve naučne studije, jedna sprovedena u Finskoj, a druga u SAD (DPP studija), potvrdile su da i skromne promene u telesnoj težini i povećanju fizičke aktivnosti značajno smanjuju učestalost obolevanja od šećerne bolesti. Postoje jaki epidemiološki dokazi, navode lekari, da fizička aktivnost i smanjenje telesne težine predstavljaju medicinski dobitak, ne samo u prevenciji dijabetesa već i drugih faktora rizika.

Moto "kad nisam dosad vodio zdrav život, sad je kasno", ni u ovom slučaju ne važi, jer prevencija i u srednjem i kasnijem životnom dobu daje rezultate. Naime, posle pedesetih godina života, nivo šećera u krvi postepeno se povećava kod svih, pa su mere prevencije dijabetesa i te kako potrebne.


PROČITAJTE JOŠ:
Stent leči glaukom

Kod dijabetesa nije problem samo ova bolest sama po sebi, nego i to što oštećuje sve organe, a neke od komplikacija su slepilo, oštećenja krvnih sudova, gangrene zbog kojih moraju da se amputiraju udovi...

MERE PREVENCIJE

Ono što svako može da uradi u prevenciji šećerne bolesti jeste da se zdravo hrani i da bude fizički aktivan:

1. Ishrana

Iako svi, bar načelno znaju šta podrazumeva zdrava ishrana, ipak je potrebno konsultovati se sa lekarom, a oni kažu da je kod starijih u riziku od dijabetesa ipak potrebna dobra obuka. Poželjno je da u tu obuku o ishrani i planiranju obroka bude uključen i neko od članova porodice.Hrana bi trebalo da bude bogata složenim ugljenim hidratima, vlaknima i zdravim masnoćama. To bi pojednostavljeno bilo najsličnije mediteranskom jelovniku, baziranom na maslinovom ulju, plavoj ribi, svežem povrću... Raspored obroka najbolje je odštampati velikim slovima, kako bi bio čitljiv i starijoj osobi slabijeg vida.

2. Fizička aktivnost

Fizička aktivnost potrebna je obolelima od dijabetesa bez obzira na to u kojim su godinama života, makar to bila i samo lagana šetnja od pola sata tri puta nedeljno. Smanjena fizička aktivnost je drugi faktor koji je udružen sa insulinskom rezistencijom kod dijabetesa tipa dva. Suprotno, fizička aktivnost poboljšava dejstvo insulina. Utvrđena je čvrsta korelacija između maksimalne aerobne snage i dejstva insulina. U toku 14-godišnjeg prikupljanja podataka o 5.990 muškara diplomaca Univerziteta u Pensilvaniji, ustanovljeno je da fizička aktivnost u smislu šetanja, penjanja uz stepenice i sporta, smanjuje rizik od dijabetesa. Sa svakih 500 Kcal povećanja aktivnosti, rizik se smanjuje za šest odsto. Protektivni efekat je najveći kod ljudi sa najvećim rizikom za nastanak dijabetesa.