U kolenu se nakupi i do decilitar tečnosti

ČAK 100 mililitara tečnosti može da se nakupi u kolenu tokom zapaljenja, povreda ili oštećenja, dok je u zdravom kolenu ima svega jedan mililitar. Višak tečnosti može da bude uzrokovan povredom, zapaljenjem ili hroničnim bolestima, dok artritis ili artroza koji se ne leče adekvatno mogu učiniti da se ovaj problem - ponavlja.

Uloga "vode" u kolenu, odnosno sinovijalne tečnosti, jeste da podmazuje zglobne površine i smanji trenje pri pokretima.

- Bogata je hijaluronskom kiselinom i lepljiva, poput motornog ulja. Takođe, ima ulogu u ishrani zglobne hrskavice - kaže za "Novosti" doktor Predrag Ostojić sa Instituta za reumatologiju u Beogradu.

Višak ovakve tečnosti u kolenu može da nastane nakon povreda i infekcija zgloba, oštećenja hrskavice u artrozi ili zapaljenskih reumatskih bolesti.

- Veća količina sinovijalne tečnosti dovodi do istezanja zglobne kapsule. Zbog toga pacijenti imaju velike bolove i ograničenu pokretljivost kolena - kaže Ostojić.

Bolovi najčešće ne prestaju čak ni kada pacijent miruje, ali se, po pravilu, svakim novim pokretom mogu pogoršavati. Osim toga, ssinovijalne tečnost sadrži supstance koje neposredno draže receptore za bol. Zbog toga je nakon povreda zgloba neophodno mirovanje ili imobilizacija, dok zapaljenje zahteva upotrebu medikamenata. - Kod zapaljenja zgloba zbog gihta, reumatoidnog ili psorijaznog artritisa ili sekundarno inflamirane artroze, potrebno je primenjivati lekove protiv upale, poput antireumatika ili glukokorikoida - kaže naš sagovornik. - Oni postoje u obliku tableta ili injekcije koja se daje u zglob nakon vađenja tečnosti iz kolena.

U slučaju infekcije zgloba, lečenje podrazumeva drenažu viška vode, uklanjanje gnoja i ispiranje zglobnog prostora, uz primenu visoke doze antibiotika u trajanju od nekoliko nedelja. Nakon adekvatnog lečenja, ne postoji rizik da se izliv u zglob ponovo javi, osim u slučaju ponovne povrede ili infekcije. S druge strane, kod pacijenata koji imaju određene hronične bolesti, postoji sklonost ka češćem pojavljivanju viška tečnosti u kolenu.- Artroza i artritis donose rizik od ponovnog stvaranja većih izliva u zglob, jer se radi o bolestima koje se terapijom samo suzbijaju, ali ne mogu trajno da se izleče. Artroza se karakteriše propadanjem zglobne hrskavice usled starenja i hroničnog višegodišnjeg preteranog opterećenja. Ipak, primenom savremene terapije hroničnih artritisa, značatno se smanjuje učestalost ponovnog stvaranja sinovijalne tečnosti u velikim količinama - objašnjava dr Ostojić.

Osim artroze i artritisa, povećan rizik od pojave viška "vode" u kolenu imaju gojazne osobe i profesionalni sportisti i plesači, koji se često izlažu akutnim traumama zgloba. Izliv u zglob kolena čest je i kod bolesnika sa akutnim i hroničnim zapaljenskim reumatizmom - gihtom, hondrokalcinozom, Rejterovom bolešću, psorijaznim artritisom i ankilozirajućim spondilitisom.

DETALjNA ANALIZA

DA bi se postavila dijagnoza vode u kolenu prvo se izvadi zglobna tečnost, a onda mikroskopski analiziraju bakterijska kultura, boja, konzistencija i mogućnost prisustva kristala. Magnetna rezonanca i artroskopija najbolje "detektuju" patološka stanja mikro i makrotrauma kosti, ligamenata, tetiva, hrskavice i meniskusa, dok je biohemijska analiza krvi od najveće pomoći kada je u pitanju infektivni i zapaljenski artritis.