ČVOROVI u štitastoj žlezdi najčešće su oboljenje ovog organa, naričito u ženskog populaciji i javljaju se kod jedne od 12 do 15 žena, ali nije svaki čvor za operaciju.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Ivan Paunović, načelnik Centra za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, kaže da je operacija neophodna kada postoji više čvorova i ako su oni veliki pa pritiskaju dušnik ili jednjak, ili se zbog njih sama žlezda spustila iza grudne kosti.

- Kod pacijenata koji imaju samo jedan čvor za koji je kolor dopler pregledom uvrđeno da ima haotičnu prokrvljenost, a kliničkim pregledom kod hirurga da je čvor tvrd, neravne površine i nepokretan prilikom gutanja, onda se savetuje operacija. Pre toga, zavisno od nalaza kolor doplera i kliničkog pregleda radi se i punkcija tankom iglom. Uzimaju se ćelije na analizu da bi se utvrdilo da li su maligne ili benigne.

* Kako pacijenti reaguju kada im se predloži operacija?

- Nije mali broj onih koji zbog straha od hirurškog lečenja izbegavaju da se na vreme jave endokrinom hirurgu. Kada njihova struma dostigne značajne dimenzije ili kada se jave tegobe usled pritiska na ostale organe vrata, tek tada traže pomoć. Naravno, tada je rizik od nastanka specifičnih postoperativnih komplikacija mnogo veći zbog veličine strume.

* Da li su česte komplikacije nakon operacije štitaste žlezde?

- Nisu. Čak je i sam rez na vratu kod većine pacijenata gotovo neprimetan. Najznačajnije specifične komplikacije su oštećenje živca koji omogućava pokretanje glasnih žica, što može da izazove privremenu ili trajnu promuklost, i oštećenje malih žlezda na kapsuli štitaste žlezde, odnosno paraštitastih žlezda. Inače paraštitaste žlezde stvaraju hormon koji se naziva parathormon i koji reguliše metabolizam kalcijuma. Nedostatak ovog hormona dovodi do pojave grčenja. Učestalost navedenih komplikacija se javlja kod jedan do dva odsto pacijenata i uglavnom kod onih kod kojih je uklonjena cela štitasta žlezda.

Profesor dr Ivan Paunović

* U čemu se razlikuju oboljenja štitaste žlezde?

- Postoje dve ključne grupe oboljenja tiroide. Prva je ona u kojoj su TSH i hormoni štitaste žlezde normalni, ali u samoj žlezdi su se pojavili jedan ili više čvorova. Drugu grupu čine bolesti u kojima štitasta žlezda stvara višak hormona, dakle prisutna je hipertireoza čiji uzrok najčešće može da bude Grejsova bolest ili toksična polinodozna struma. Prva grupa bolesti može da zahteva samo praćenje pacijenta, primenu lekova ili primenu hirurgije. Druga grupa zahteva najpre primenu lekova, a ukoliko nema rezultata, primenu drugih metoda pa i operacija štitaste žlezde.

* Kada se primenjuje hirurgija u slučaju Grejsove bolesti i toksične polinodozne strume?

- Kod ovih oboljenja, ako lekovi ne daju rezultate, najčešće se primenjuje totalno odstranjivanje štitaste žlezde i/ili njenog većeg dela. Ova operacija se stručno naziva totalna tiroidektomija, a cilj je da se Grejsova bolest brzo i efikasno izleči.

* Da li se i karcinom štitaste žlezde leči njenim odstranjivanjem?

- Rak štitaste žlezde je tri puta češći kod žena, a iako se javlja u svim uzrastima najčešći je posle tridesete godine. Postoje četiri tipa ovog raka od kojih je najčešći papilarni i mešoviti papilarno-folikularni, koji čini 75 odsto svih karcinoma štitaste žlezde. Pozitivno je da je većina karcinoma štitaste žlezde izlečiva, što se postiže totalnom tiroidektomijom.


GODIŠNjE 600 OPERACIJA

* DA li su bolesti štitaste žlezde u porastu?

- Ne bi moglo da se kaže da su u porastu. Razlog zbog čega su sve učestalije je taj da je sada dijagnostika kojom se otkrivaju veoma dostupna. Osim toga, štitasta žlezda je najveći endokrini organ u ljudskom organizmu, stoga ne čudi da je najčešće pogođena bolestima. Tokom prošle godine u centru za endokrinu hirurgiju operisano je 679 pacijena zbog dobroćudnih i malignih bolesti štitaste žlezde.


DIJAGNOSTIKA

* KOJOM dijagnostikom se otkrivaju bolesti štitaste žlezde?

- To je pre svega pregled kompetentnog doktora, potom ultrazvučni pregled, u slučaju postojanja čvora biopsija tankom iglom, kao i utvrđivanje nivoa hormona u krvi. Funkcija štitaste žlezde se reguliše stvaranjem hormona TSH u hipofizi koja se nalazi u glavi. TSH "nadgleda" našu krv i registruje da li su hormona štitaste žlezde T4 i T3 u manjku ili višku.