Leči supstanca, a ne ime leka

PACIJENTI su često nepoverljivi kada im se za traženi lek ponudi njegova zamena. Jer mali je broj onih kojima je poznato da lekovi, iako imaju različite nazive, mogu da sadrže istu lekovitu supstancu. Naročito je izraženo nepoverenje ako je reč o novom medikamentu.

U intervjuu za "Večernje novosti", profesor dr Miroslav Savić, sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, i član Komisije za registraciju humanih lekova Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, kaže da se svake godine registruje tridesetak novih lekova:

- Od tog broja najviše je onih koji su slični već postojećim lekovima, dok je manje onih kojima će se lečiti oboljenja koja do tada nisu mogla da se leče.

* Kako pacijenti mogu da znaju da zamena za propisani lek odgovara terapiji koju je odredio lekar?

- Postoje tri vrste zamena, ili, kako mi faramecuti kažemo, tri vrste paralela među lekovima. Prvi su lekovi koji su potpune paralele. To znači da je reč o istoj lekovitoj supstanci, istom obliku i dozi, samo se lekovi razlikuju u sastavu pomoćnih supstanci i u apotekama se prodaju pod različitim imenima koja određuju proizvođači. Ponekad ima desetine proizvođača za isti lek. Dakle, kada je o potpunim paralelama reč, pacijent može da bude siguran da će dobiti propisanu terapiju.

* Koje su druge dve linije zamene?

- To su hemijske i terapijske paralele. Hemijska paralela je, jednostavno govoreći, ista lekovita supstanca ali u različitim oblicima. Na primer, to može da bude isti antibiotik, ali da se primenjuje kao injekcioni rastvor ili u kapsulama. Ili, recimo, isti antimikotik koji postoji kao krem, mast, sprej ili u tabletama.

* Šta su terapijske paralele?

- Terapijska paralela znači da su to lekovi s različitim lekovitim supstancama ali u terapijskom pogledu deluju isto ili imaju vrlo sličan efekat. Kao što su, na primer, "ibuprofen" i "diklofenak". Oba leka su analgetici: suzbijaju zapaljenje i koriste se za iste ili slične indikacije. Među terapijskim paralelama neki lekovi se više podudaraju a drugi manje, i njihov odabir zahteva dobro poznavanje stanja pacijenta.

* Da li to znači da hemijske i terapijske paralele ne mogu da bu

- Nije opravdano primenjivati hemijsku ili terapijsku zamenu u odsustvu mišljenja lekara. Naročito bi trebalo da se vodi računa o tome kada je o terapijskim paralelama reč.

* Na osnovu čega se lekar opredeljuje kada na raspolaganju ima više proizvođača istog leka?

- Odluka se najčešće donosi na osnovu ličnog iskustva lekara u primeni određenog leka. U kontaktu s pacijentima lekar dobija informacije koje s vremenom postaju sve potpunije i zato poseže za određenim proizvodom s kojim se dobro upoznao. Naravno, u sticanju informacija može da ima doprinos i stručno reklamiranje koje farmaceutske kompanije sprovode najčešće u vidu objavljivanja studija o efikasnosti i bezbednosti.

* U nekim zemljama postoji praksa da lekari propisuju generički a ne fabrički naziv leka?

- To je na globalnom nivou problematika koja je često razmatrana, i u nekim zemljama postoje propisi koji favorizuju recepte po generičkom imenu. Ipak, većina smatra da lekar treba da ima svu slobodu u određivanju terapije.

* Da li je opravdano mišljenje da je, iako je reč o istom leku, strani proizvođač bolji od domaćeg, ili obrnuto?

- Principijelno nije opravdano, jer svaki lek koji se nalazi u prometu, odnosno koji je registrovan, ima dokazane vrednosti u pogledu kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti. Smatram da u izboru istog leka a različitih proizvođača treba da nas opredeljuju ekonomski razlozi. Ipak, svedoci smo toga da s vremena na vreme dolazi do povlačenja šarže ili serije nekog leka sa pojedinih tržiša, jer je, na primer, došlo do kontaminacije leka zbog propusta u proizvodnji ambalaže. Ipak, takvi primeri su izuzetno retki.

* Kada postoji samo jedan lek, pod jednim imenom?

- Kada se u promet u svetu uvede nova lekovita supstanca, u toku patentne zaštite, koja obično traje do 10 godina, na tržištu postoji samo jedan finalni proizvod, tačnije samo jedan konkretan lek sa jednim imenom koji sadrži tu supstancu. To istovremeno znači da svi pacijenti koji se leče tom aktivnom supstancom primenjuju istovetan proizvod. U momentu kada istekne patentna zaštita, na tržištu se pojavljuju novi proizvođači istog leka.

POVLAČENjE IZ PROMETA

* Može li lek da zastari i, ako može, zbog čega se to dešava?

- Dešavaju se situacije kada se lek sve manje propisuje, jer se smanjuju indikacije za njegovu upotrebu, kao i broj pacijenata koji ga koriste. Iz tih razloga proizvođači ponekad odluče da prestanu da proizvode takav lek. S druge strane, lekovi koji su decenijama u upotrebi se izuzetno retko povlače zbog problema sa bezbednošću u toku njihove primene. Češće se povlače oni koji su noviji, jer se otprilike desi jedan slučaj na svakih nekoliko godina kada se, tokom šire primene leka i sticanja iskustava o njemu na većem broju pacijenata, utvrdi da su neželjena dejstva neprihvatljiva. Tada se donosi zaključak na globalnom nivou da odnos korisnih i mogućih štetnih efekata za dati lek nije povoljan.