Za upalne bolesti creva odgovorno je 250 gena

KRV u stolici uglavnom se pojavljuje usled hemoroida, karcinoma debelog creva ili oštećenja sluzokože završnog dela debelog creva i analnog kanala. Međutim, ovaj simptom može da bude i znak upalne bolesti creva i sistema za varenje. Zapaljenje koje zahvata debelo crevo otkriva se najčešće vrlo brzo, ali ako upala zahvati tanko crevo, želudac ili jednjak bolest dugo može da bude maskirana i neprepoznata.

U intervjuu, za "Novosti", docent dr Aleksandra Sokić Milutinović, gastroenterolog Kliničkog centra Srbije, kaže da od zapaljenskih bolesti creva i sistema za varenje obolevaju uglavnom mladi ljudi između 18. i 35. godine.

- Kada dođe do inflamacije sluzokože debelog creva, reč je o ulceroznom kolitisu, a kada upala zahvati bilo koji organ za varenje od usta do analnog otvora, onda je to Kronova bolest. Deset odsto pacijenata razboli se i pre punoletstva, a nije nemoguće da se od ovih bolesti oboli i u kasnijem životnom dobu.

* Šta je uzrok ovih oboljenja?

- Situacija je zasad takva da mnogo bolje znamo da ih lečimo nego što precizno znamo šta je do njih dovelo. Smatra se da je za njihovu pojavu odgovorna genetika i u ovom trenutku imamo markiranih 250 gena koji na neki način učestvuju u razvoju bolesti. Osim toga sve je prihvaćenije uverenje da previše higijene u dečjem uzrastu ne dozvoljava imunološkom sistemu da stvori toleranciju na uobičajene infekcije i štetne faktore, pa su deca koja su u ovom smislu bila prezaštićena, izgleda, podložnija pojavi ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.

* Koji su prvi znaci bolesti?

- Mnogo je lakše kada je reč o ulceroznom kolitisu, jer je to bolest koja zahvata sluzokožu debelog creva. Većina pacijenata ima krvave prolivaste stolice, temperaturu i gubitak u težini. Kada se uradi kolonoskopija sa biopsijom dijagnoza se vrlo brzo postavlja i određuje najbolja moguća terapija. Ako je Kronova bolest u debelom crevu ona pravi iste simptome. Međutim, ona najčešće zahvata završni deo tankog creva pred ulivanje u debelo. Tu su simptomi vrlo različiti i nespecifični. Pacijent obično ima normalno crevno pražnjenje, ali ima nelagodu u donjoj desnoj polovini trbuha, povremeno žiganje, anemiju koja ne mora da bude strašna i neke nejasne temperature koje spontano prođu. Kada Kronova bolest zahvati jednjak mogu da se jave problemi sa gutanjem, a kada je reč o želucu, bolest se često meša sa običnim žgaravicama i čirom.

* Kako se onda utvrđuje postojanje Kronove bolesti?

- U postavljanju dijagnoze snima se untrašnjost creva i uzima se tkivo na histopatološku i mikrobioošku analizu. Kod nejasnih slučajeva, mogu da se urade i kontrastna snimanja skenerom i magnetnom rezonancom koja su nešto detaljnija. Laboratorijske analize takođe su važne, a mogu da se urade i pretrage na određena antitela. Nije retkost da pacijenti sa Kronovom bolešću završe na operacionom stolu jer se misli da je došlo do upale slepog creva. U toj situaciji je presudno iskustvo hirurga koji bi trebalo da zna, ako postoje šanse, da je Kronovu bolest bolje lečiti lekovima.

* Osim mesta koja bolest zahvata u čemu je još razlika između ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti?

- Kod ulceroznog kolitisa zahvaćena je sluzokoža debelog creva, a kod Kronove bolesti promene se dešavaju na svim slojevima zida creva. Dakle, bolest nije ograničena samo na sluzokožu već i na dublje strukture. S vremenom, kod Kronove bolesti, naročito ako se ne leči na pravi način, dolazi do ožiljavanja creva usled čega ne mogu da se upijaju hranljive materije i sužava se prohodnost creva. Praktično, crevo se pretvara u jednu ožiljnu vrpcu i tada bolesnik mora da se operiše.

* Šta ako se ove bolesti ne leče na vreme?

- Crevo pod nesaniranom upalom može da pukne i da uzrokuje septično stanje. Osim toga, nije retkost da se na crevu javljaju fistule koje takođe mogu da budu razlog za urgentno zbrinjavanje. Takođe, neodgovarajuće lečenje može da bude uzrok pothranjenosti, loše krvne slike, malaksalosti uz drugih propratne tegobe.

* Kako se leči ulecerozni kolitis, a kako Kronova bolest?

- I jedno i drugo oboljenje se leči lekovima iz grupe imunosupresiva. Ukoliko pacijent ne reaguje na ovu terapiju ili ne toleriše pomenute lekove, primenjuje se biološka terapija. Cilj lečenja je da se prekine upala, pacijent uvede u mirnu fazu bolesti i da se redovno kontroliše

UČESTALA OBOLjENjA

* Koliko kod nas ima pacijenata obolelih od zapaljenskih bolesti sistema za varenje?

- Registrovanih pacijenata je oko 1.300, ali se pretpostavlja da ih je više. Sprovedena istraživanja pokazuju da u Istočnoj Evropi od ulceroznog kolitisa oboleva svaki deveti među sto hiljada ljudi, a od Kronove bolesti svaki treći. Obe bolesti podjednako su zastupljena i kod žena i kod muškaraca. Kod lečenog ulcereoznog kolitisa životni vek nije skraćen, dok kod pacijenata sa Kronovom bolešću je nešto kraći. Veruje se da će savremena terapija u budućnosti obezbediti normalan životni vek i za obolele od Kronove bolesti

POŠTEDNA HIRURGIJA

* Kada pacijent mora na operaciju?

- Kod ulceroznog kolitisa kada bolest ne može da se iskontroliše lekovima hirurški se odstranjuje celo debelo crevo. U slučaju Kronove bolesti, kada dođe do ožiljavanja dela zahvaćenog organa ili pojave fistule, hirurški se otklanja oboleli deo, ali je ona maksimalno poštedna pogotovo ako je bolest na tankom crevu. Naime, uklanjanje dugačkih segmenata tankog creva utiče na preuzimanje hranljivih materija i opštu kondiciju pacijenta koji može postati pothranjen. Kako je bolest segmentna i doživotna može se desiti da u daljem toku bolesti, iako se trudimo da pravovremenim lečenjem izbegnemo ili odložimo hirurgiju, bude potrebna druga hirurška intervencija, i zato se maksimalno štedi i čuva zdravi deo creva