Novi lekovi uništavaju svaki trag leukemije

U lečenju težih oblika leukemije transplantacija matičnim ćelijama odavno je rutinski vid terapije ne samo u svetu, već i kod nas. Međutim, koliko god da je metoda uspešna kod izvesnog broja pacijenata bolest se ponovo vraća, što komplikuje dalji tok lečenja. Mogu li i kako da se leče ovi pacijenti govorilo se i na upravo završenom Međunarodnom simpozijumu o transplantaciji matičnih ćelija u organizaciji Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije.

Posebno zanimanje izazvao je gostujući profesor dr Nikolaus Kroeger iz Hamburga, priznati stručnjak u ovoj oblasti, koji je govorio o "prevenciji i terapiji novih epizoda leukemije nastalih posle prethodno urađene alogene transplantacije, od srodnog ili nesrodnog davaoca".

- Nove takozvane relapse (recidiv bolesti) veoma je teško lečiti. Sada u ponudi imamo nove lekove koji se dobijaju od davaoca, odnosno krvi zdrave osobe. Reč je o ćelijskoj terapiji, odnosno terapiji novim antitelima sa kojima se ciljano podstiču organi obolelog da se bore protiv tragova bolesti i spreče njeno ponovno javljanje. Ovo je izuzetan pomak u odnosu na lečenje na druge načine.

* S obzirom na to da je ova terapija izuzetno skupa, šta drugo može da se učini?

- Postoji mogućnost da se radi druga sekundarna transplantacija sa izmenjenim režimom pripreme, počevši od promene davaoca. Tek petina bolesnika ima podudarnog porodičnog davaoca, što ne zadovoljava potrebe svih obolelih. Ali, zato, u svetskom registru ima 28.000 potencijalnih donora gde je moguće naći podudarnog nesrodnog davaoca.

* Koliko se bolest često vraća?

- Blizu 30 odsto transplantiranih doživi vraćanje bolesti već u prvoj godini, obično posle tri meseca od lečenja. Već u drugoj godini bolest je daleko ređa. Zapravo, kako vreme od transplantacije odmiče, verovatnoća novih epizoda sve je manja. U svakom slučaju nezahvalno je davati prognoze, mada i ovde važi pravilo da se posle pet godina pacijent smatra izlečenim. U praksi imamo primere da je oboleli nakon transplantacije živeo 20 godina, a na kraju umro, na primer, od srčanog udara.

SIMPTOMI

Opšti simptomi bolesti nisu specifični, ali su tegobe određene promenom krvnih elemenata. Manjak leukocita ili belih krvnih zrnaca dovodi do povišene temperature i upornih infekcija. Gubitak crvenih krvnih zrnaca ili eritrocita dovodi do upornih anemija, praćenih bledilom, umorom, malaksalošću, lupanjem srca... Nedostatak trombocita, odnosno krvnih pločica odgovornih za koagulaciju, dovodi do manjih krvarenja iz nosa i desni, crvenila na koži, pojave modrica.

Leukemiju može da prati i groznica, gubitak apetita i težine, dezorijentacija, otečeni i osetljivi limfni čvorovi, noćno znojenje, bol u kostima i zglobovima... Simptomi ni u kom slučaju ne treba da se ignorišu jer je reč o ozbiljnoj i opasnoj bolesti.