Nove terapije su složene i skupe

PROCENjUJE se da u Srbiji od Parkinsonove bolesti boluje između 15.000 i 20.000 ljudi. Za početnu fazu bolesti postoje svi potrebni lekovi, ali oboleli u poodmakloj fazi moraju da čekaju da se reše mnogi problemi pre uvođenja savremenih terapijskih metoda u rutinsku praksu.

Jedna od tih metoda je hirurška ugradnja tanke elektrode u bazalne ganglije. Ona poput pejsmejkera stimuliše mozak i pomaže mu u aktivaciji njegovih struktura uz vraćanje "na staro" i normalizaciju i popravljanje simptoma bolesti.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Marina Svetel, neurolog i zamenica direktora Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da postoje i drugi kompleksni pristupi za poboljšanje stanja kod najtežih pacijenata, ali njihova složenost, a pre svega visoka cena, prepreka su tome da se ove terapijske metode primenjuju našoj zemlji:

- Jedna od ovih metoda oslanja se na primenu dobro poznatog leka "levodope", ali u novom "ruhu". Naime, dat kroz sondu koja preko trbušnog zida lek doprema direktno u želudac, lek brže stabilizuje bolesnika, popravlja njegovu motornu funkcinalnost i ublažava različite terapijske komplikacije koje se pri dugotrajnoj bolesti javljaju. Drugi pristup oslanja se na lek sličan "levodopi" po načinu delovanja, ali koji se preko posebnih pumpi daje pod kožu obolelog i ostvaruje sličnu dobrobit po pacijenta. Isti lek dat u formi jednokratnih injekcija može da pokrene bolesnika brzo i omogući mu da bude "spasen" do delovanja njegove regularne terapije. Nijedna od navedenih mogućnosti ne leči bolesnika, ali omogućava povećanje pokretljivosti, smanjenje terapijskih komplikacija i poboljšanje kvaliteta života.

* Da li postoji način da se Parkinsonova bolest spreči preventivnim merama?

- U momentu kada se suočimo sa obolelim, Parkinsonova bolest je trajala "ispod žita" mnogo godina. Gubici koji su nastali u relevantnim strukturama mozga su veliki i nenadoknadivi. Zbog toga nema preventivnog lečenja jer se većina "bitaka" koje su uslovile stradanje struktura u mozgu već odigrala. Ali ako bismo prepoznali bolesnika na vreme, mi ipak ne bismo imali mogućnosti da sprečimo bolest i primenimo bilo kakve preventivne mere. Neke studije istraživale su ulogu urata, nikotina ili vitamina D, ali se dalja istraživanja tek očekuju.

* Ima li značaja ako se praktikuje redovna fizička aktivnost?

- Velike studije su pokazale da fizička aktivnost i fizikalna terapija ne mogu znatno da poprave stanje ako se bolest već ispoljila. Nema dokaza o efektu bilo koje paramedikalne terapije da bi se terapija preporučila u rutinskoj praksi. Ali prihvaćeno je mišljenje da treba raditi na održavanju pokretljivosti jer pomaže obolelima da ostanu optimistični i da zadrže socijalnu interakciju.

* Može li Parkinsonova bolest da se prepozna pre nego se ispolji?

- Postoje neki "meki" znaci koji su u stvari najava Parkinsonove bolesti. Na primer, kada se udrženo javi opstipacija, poremećaj spavanja, depresivnost i poremećaj čula mirisa, to bi moglo da znači da je pred nama osoba koja već ima početnu formu bolesti manifestovanu nemotornim i nekardinalnim znacima. Naročito je karakterističan poremećaj spavanja. Naime, osobe sa Parkinsonovom bolešću ne gube mišićnu snagu kada sanjaju, kakav je slučaj kod zdravih osoba, te kada takva osoba ružno sanja, ona se brani i svojim često silovitim pokretima može da povredi sebe ili osobu sa kojom je u postelji. Ipak, izolovano ovakav problem ne treba prihvatati kao predvorje bolesti.

* Da li postoje lekovi koji mogu da spreče dalji progres bolesti, već kada se jave ovi udruženi simptomi?

- Nažalost ne, jer ne postoji terapija koja može da spreči sled događaja koji vode u ovu bolest. Praksa pokazuje da pacijent potraži pomoć lekara kada u proseku pet do sedam godina teče nevidljiv za okolinu proces koji će kasnije dovesti do vidljivih simptoma.

* Kako se dijagnostikuje Parkinsonova bolest?

- Parkinsonova bolest se već gotovo dva veka, od kada je prvi put prepoznata, dijagnostikuje samo kliničkim pregledom. Dakle, iskusan lekar već na vratima ordinacije može da uvidi mnoge simptome.

* Ima li drugih metoda?

- Druga procedura je ultrazvučni pregled mozga, koji je samo dopunska metoda. Ovim pregledom se posmatra površina određenog dela mozga, koji ukoliko je veći od normalnog ukazuje na bolest. Ovo uvećanje je tipično za Parkinsonovu bolest i viđa se kod više od 90 odsto obolelih, ali to nije apsolutna mera jer ima 10 odsto zdravih koji imaju ovaj patološki nalaz.

* Da li većina pacijenata dobro reaguje na primenu potrebnih lekova?

- Da, i pacijent pod terapijom dosta dugo bude bez simptoma bolesti. Posle 10 do 15 godina simptomi postaju izraženiji, jer osim dopamina nedostaju i drugi neurotransmiteri. Tada su mnogo izraženiji poremećaj hoda, govora, mokrenja, pamćenja... Nusefekti primene lekova mogu da praćeni pojavom psihoze, zbunjenosti ili poremećajem kontrole impulsa.