Za deceniju se utrostručio broj infekcija sifilisom

PREMA podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, broj inficiranih sifilisom trostruko je povećan u poslednjih 10 godina. Po učestalosti, drugo mesto zauzima gonoreja, dok je na trećem hlamidija trahomatis.

Stručnjaci su saglasni da je glavni razlog porasta polno prenosivih bolesti promiskuitetno ponašanje, a da je dobra okolnost to što se zbog seksualne infekcije sve češće odlazi kod lekara i da se one pravovremeno leče.

U intervjuu za "Novosti", profesor dr Živko Perišić, načelnik laboratorije Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front", kaže da u poslednjih 30 godina na ovoj klinici nije bila nijedna pacijentkinja obolela od sifilisa u poodmakloj fazi bolesti.

- Sifilis je najozbiljnija polno prenosiva infekcija ukoliko se ne leči na vreme. U prvom stadijumu stvara se ranica na polnom organu, dok u drugom dolazi do pojave osipa. Ove dve faze bolesti efikasno se leče bez posledica jednokratno velikom dozom antibiotika. Međutim, ukoliko se bolest ne leči pravovremeno, dolazi do širenja infekcije na udaljene organe i do posledica, uglavnom na mozgu, srcu i krvnim sudovima. Ukoliko žena zatrudni, a inficirana je sifilisom, infekcija se prenosi na plod, i tada dolazi do kongentilanog sifilisa, koji ima drastične posledice na novorođenče. To je važno da se istakne, jer ova polno prenosiva bolest može da bude asimptomatska u ranoj fazi, dakle da nema pojave ranice i osipa.

* Da li to znači da bi trudnice trebalo da se testiraju na seksualno prenosive infekcije?

- Da. Veoma je važno da se u prvom trimestru uradi dijagnostika na sifilis, i to se kod nas na Klinici već decenijama standardno radi. Bilo bi poželjno da se ponovi i u poslednjem trimestru trudnoće. Ipak, ono što bih istakao je da su polno prenosive bolesti podjednako opasne i za žene koje abortiraju, znači, ne samo za one koje odluče da rode.

* Zbog čega je abortus rizičan u ovom slučaju?

- Da bi bila urađena kiretaža, kanal grlića materice se proširuje, a to je prilika da svaka infekcija koja postoji, a do tada se nalazila samo u cervikalnom kanalu, prodre u matericu. Na taj način se polno prenosiva infekcija širi. To može da traje godinama bez ozbiljnijih simptoma, i na kraju dovodi do pojave steriliteta.

* Da li to znači da je grlić materice prirodna zaštitna barijera od infekcija kod žena?

- Jeste. Kada je grlić materice zdrav, on je najbolja zaštita od prodiranja štetnih agenasa u matericu, koji ne moraju da budu samo polno prenosive infekcije, već i drugi procesi koji dovode do patologije. Zato je važno da se i najmanje promene na grliću materice leče. Zagovornik sam toga da bi trebalo da se leči i ektopija sluzokože, koja je iz cervikalnog prodrla u vaginalni deo grlića materice. Ovakva promena se danas smatra normalnim nalazom, ali ja je lečim jer ona može da bude idelana podloga za prodor štetnih mikroorganizama.

* Koji su simptomi gonoreje i hlamidije trahomatis?

- Moje kliničko iskustvo govori da su gonoreja i hlamidija trahomatis u porastu. Obe infekcije imaju slične simptome jer uzrokuju tegobe pri mokrenju, peckanje, svrab i neprijatan gnojni sekret. Međutim, i kod ovih oboljenja simptomi ne moraju da budu uvek isti, a mogu i da izostanu. Da bi se pouzdano dijagnostikovala gonoreja moraju da se rade testovi u ustanovama koje se ozbiljnije bave venerologijom, dakle iskusni laboranti koji prepoznaju bakteriju gonokok. Isto važi i za utvrđivanje postojanja hlamidije, za šta postoji veći broj testova.

* Zvuči zabrinjavajuće to da simptomi ovih infekcija često mogu da izostanu?

- Činjenica je da se simptomi razlikuju od pacijenta do pacijenta. Međutim, svakoj vaginalnoj infekciji je zajedničko postojanje sekreta, odnosno iscetka, što ginekolog može da vidi već i golim okom na pregledu. Za pacijentkinju je važno da zna da opiše koje je gustine taj iscedak, koje je boje, kao i da li ima jak ili neprijatan miris.

* Koje su još polno prenosive bolesti učestale i koje su njihove posledice?

- U porastu su negonokokni uretritisi, a standardno su prisutne i polne bradavice ili kondilomi, infekcija trihomonasom, genitalni herpes. Posledice su, kao i kod svih drugih polno prenosivih bolesti, sterilitet, komplikacije sa začećem, nemogućnost iznošenja trudnoće i komlikacije u trudnoći.

* Koliko su česte ureaplazma i mikoplazma?

- One se u zemljama Zapadne Evrope više ne smatraju patogenim mikroorganizmima. Kod nas se ove infekcije još leče, a di bi lečenje imalo uspeha moraju da se leče oba partnera, odnosno svi partneri. Dok traje terapija antibioticima, važno je uzdržavanje od seksualnih odnosa, jer je poznato da se broj mikroorganizama kao posledica terapije uvećava, pogotovo na početku uzimanja leka. Da bi se dokazalo postojanje mikoplazme i ureaplazme, uzima se bris i kod žena i kod muškaraca. Pošto je uzimanje brisa kod muškaraca neprijatno jer se uvodi tanak žičani štapić u mokraćni kanal, njima savetujem da terapiju uzimaju i bez brisa ukoliko je kod partnerke dokazana infekcija, a da bris urade na kraju lečenja.

SVAKI ODNOS JE RIZIČAN

* U preporukama za bezbedan seks često se napominje kako oralni seks nosi najmanje rizika. Da li je to tačno?

- Svaki nezaštićeni seksualni odnos je rizičan, pa tako i oralni seks. Polne bradavice mogu da se prenesu i putem grla i da stvore ozbiljan problem kada se umnože.