Podsticaj organizmu da sam uništi tumor

ISTRAŽIVANjA i razvoj u oblasti onkološke imunoterapije još traju, ali je za pojedine vrste kancera ova metoda lečenja počela da se primenjuje. Rezultati su obećavajući, a onkolozi širom sveta su saglasni da je reč o najznačajnijem pomaku u lečenju malignih tumora u novijoj istoriji. U Srbiji se imunoterapija, zasad, primenjuje samo za karcinom kože i to od nedavno.

Profesorka Bašak Ojan Uluć iz Zdravstvene grupacije "Acibadem" svetski je priznat onkolog koji se bavi primenom imunoterapije. Ona je član američkog, evropskog i turskog društva onkologa, Udruženja hematologa Turske i Turskog društva za internu medicinu. Učestvovala je u nekoliko međunarodnih i nacionalnih studija u istraživanju modela lečenja raka dojke, pluća kao i gastroenteroloških i kolorektalnih tumora. Glavno polje njenog rada usmereno je na lečenje raka dojke, pluća i gastro tumora uz primenu imunoterapije.

U intervjuu za "Novosti" profesorka dr Bašak Ojan Uluć kaže da se u grupaciji "Acibadem" u Turskoj imunoterapija već rutinski primenjuje kod onih vrsta tumora kod kojih daje najbolje rezultate:

- Najveći pomak je postignut u lečenju Hodžkinovog limfoma, tumora pluća, bubrega, melanoma i kod svih vrsta tumora koji se javljaju u predelu vrata.

* Kako deluje imunoterapija na kancer?

- Ona zaustavlja rast ili smanjuje tumor. Ali, ne reaguju svi pacijenti isto. Kod nekih je odgovor pozitivan i ima rezultata, ali kod određenog broja izostaju željene reakcije. Kada je efekat pozitivan, imunoterapija se primenjuje dok god ima rezultata.

* Koje su kontraindikacije za primenu imunoterapije?

- Kod manje od pet procenata pacijenata može da se javi neželjeno stanje u vidu teškog disanja, osipa kože, pojave žutice, što zavisi od vrste kancera koji se tretira. Jer, cilj imunoterapije je da ojača organizam da uništi maligne ćelije, ali se desi da se imunološki sistem aktivira više nego što je potrebno, zbog čega se lečenje prekida.

* Kod kojih vrsta tumora imunoterapija ne može da se primenjuje?

- Još su u toku obimna i složena istraživanja. Na primer, imunoterapija može da ima pozitivan učinak u lečenju raka dojke i prostate, ali samo kada tim lekara donese pozitivnu odluku o njenoj primeni. Dakle ne može još da se primenjuje rutinski.

* Kako se daje imunoterapija?

- To je terapija određenim imunološkim lekovima koja se aplikuje venskim putem. Ti lekovi imaju za cilj da prepoznaju i da uništavaju kancer, odnosno da podstaknu organizam da sam to radi. Ova vrsta terapije se naziva aktivna imunoterapija. Osim nje postoji i pasivna kada se primenjuju određene komponente imunskog sistema, bilo specifičnih antitela, biološki aktivnih supstanci ili ćelija - tumor adaptivna terapija.

* Postoji li opasnost da se pokaže da su efekti imunoterapije manji od onoga što se očekuje na osnovu kratkog iskustva u njenoj primeni?

- Mi smo još na početku njene primene i zasada se ona koristi kod pacijenata čiji organizam daje odgovor na terapiju. Međutim, rade se obimna istraživanja kako da se kod onih pacijenata kod kojih organizam ne daje pravi odgovor to stanje prevaziđe, da bi se iznova podvrgli imunoterapiji.

* Koliko ljudi je do sada u svetu lečeno imunoterapijom?

- Ne znam tačan broj pacijenata, ali u Americi se ovaj način lečenja najduže primenjuje rutinski tako da je najveći broj lečenih upravo u toj zemlji.

* Da li je onkološka imunoterapija skupa metoda lečenja?

- Jeste, veoma skupa. Međutim, to ne treba posmatrati tako, jer lečenje kancera je složen proces, tako da i bez imunoterpije košta mnogo. Cilj je da se nađu najbolji modeli lečenja za razne vrste tumora kojima bi se u najkraćem mogućem roku postigao rezultat sa najmanje neželjenih efekata.