SIMPTOMI autizma kod dece u mnogim slučajevima otkriju se veoma kasno, a veliki problem u ranom dijagnostikovanju ovog poremećaja je nedostatak stručnjaka iz ove oblasti i centara za pružanje što ranije pomoći.

Na ovaj problem upozoreno je i na simpozijumu o autizmu u Nišu, koji je organizovao UNICEF. Stručnjaci su ukazali da bi kvalitet života dece sa poremećajima iz autističnog spektra bio bolji, a oni prihvaćeni u sredini, neophodno je njihovo rano uključivanje u obrazovni sistem i što bolje razvijanje društvenih odnosa. Ovaj stav većine specijalista za ovu oblast, deli i doktor Endi Ših, predsednik "Autism Speaks", najpoznatije i najveće svetske organizacije koja se bavi autizmom.

Doktor Ših ima veliko istraživačko iskustvo iz oblasti autizma, i u radu sa institucijama koje se bave ovim poremećajem širom sveta, u intervjuu za "Večernje novosti", posle simpozijuma u Nišu, gde je bio naš gost, objašnjava zašto je broj osoba sa autizmom u porastu, koliki je značaj istraživanja iz ove oblasti i koliko ona doprinose boljem lečenju ovog pormećaja.

* Nedavno je identifikovano 18 novih genetskih varijacija koje povećavaju rizik od autizma. Koliko to doprinosi ranijem otkrivanju autizma?

- Autizam izaziva kombinacija genetskih i spoljnih faktora rizika. Stoga, malo je verovatno da samo genetski test može da potvrdi dijagnozu autizma, jer isključuje spoljne faktore rizika. Umesto toga, genetske promene trebalo bi da nas upozore da povećani rizik postoji. Zato je potrebno pažljivije pratiti razvoj deteta kako bi se rani znaci potencijalnog autizma uočili što pre, i kako bi se roditelji na vreme obratili lekarima za pomoć.

* Ima li objašnjenja zašto je broj pacijenata sa autizmom u porastu?

- Istraživanja pokazuju da je do dramatičnog porasta u broju pacijenata kod kojih je u prethodnoj deceniji dijagnostikovan autizam došlo zbog nekoliko faktora. Prvo došlo je do porasta svesti o postojanju autizma, veći broj zdravstvenih radnika je obučen da prepozna i dijagnostikuju ovaj poremećaj, i manje je slučajeva autizma koji su pogrešno dijagnostikovani. Međutim, veliki broj naučnika veruje da ovi razlozi ne objašnjavaju situaciju u potpunosti, i da je izvesno da uticaj imaju i spoljni faktori rizika. Počinjemo da identifikujemo neke od ovih rizika, ali je neophodan veći broj istraživanja koja će bolje da objasne i prepoznaju spoljne fakotore rizika za autizam.

* U kojem pravcu idu istraživanja o uzrocima pojave autizma i eventualno novim metodama dijagnostike?

- Aktuelno istraživanje o odnosu između genetskih i spoljnih faktora rizika pomoći će nam da bolje razumemo biološki mehanizam koji dovodi do autizma, i verovatno će nam pomoći da bolje razumemo i zbog čega je došlo do dramatičnog porasta broja pacijenata sa autizmom. Još jedan obećavajući pravac jeste da iskoristimo ono što smo do sada naučili o biologiji autizma, kako bismo razvili nove metode dijagnostike. Takođe, aktivno istražujemo tehnologije, koje prepoznaju razlike u pogledu, motorici, pa čak i u stepenu razvoja pojedinih delova mozga u prvoj godini života, kod normalno razvijenih i pacijenata sa rizikom od autizma.

* Koje terapije su do sada dale najbolje rezultate kod autizma?

- Decenija istraživanja pokazala je da su bihejvioralne intervencije, zasnovane na principima "Primenjene bihejvioralne analize", najefikasniji tretman za obolele od autizma.

* Ima li nagoveštaja da bi prognoza obolelih od autizma mogla da bude bolja nego sada?

- Da, postoje brojne studije koje potvrđuju da pojedinci oboleli od autizma pokazuju poboljšanje prilikom primene bihejvioralnih intervencija, za koje je naučno dokazano da su efikasne. Njihova primena dovodi do ublažavanja simptoma i sposobnosti da vode samostalan, srećan i produktivan život.