Epidemija gripa ne posustaje: Broj obolelih u Srbiji kao tokom pandemije 2009.

GOTOVO da nema kuće u kojoj neko prethodnih dana nije bio prehlađen ili vodio bitku sa iscrpljujućim gripom. Nedeljama su ordinacije pretrpane bolesnicima, a mnogi i ne odlaze lekaru već se leče sami kod kuće, pa tek kada stanje postane nepodnošljivo zbog kašlja, visoke temperature i drugih tegoba, odlučuju da odu u Dom zdravlja. Realan broj obolelih, koji iz dana u dan raste, nemoguće je ustanoviti jer se registruju samo oni koji se obrate lekarima.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje "Dr milan Jovanović Batut", broj obolelih u Srbiji koji je zatražio lekarsku pomoć dostigao je 100.000. Koliko je ovaj grip opasan, da li je ove godine "požurio" i u kom trenutku se proglašava epidemija, objašnjava epidemiolog dr Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu:

- U Beogradu je epidemija gripa objektivno počela 4. decembra i bila je niskog intenziteta. Ali, pošto se javlja svake godine, epidemija gripa se zvanično proglašava tek u slučaju pojave novog virusa gripa ili naglog povećanja virulencije poznatih virusa, izazivača bolesti. Tokom decembra je došlo do naglog porasta obolelih sa kliničkom slikom gripa i dostignut je srednji nivo intenziteta. U ovoj fazi aktivnost virusa gripa značajno povećava rizik od zaraze, pa treba izbegavati sve vrste okupljanja, posete bolnicama i mesta gde je veća koncentracija ljudi.

* Koliko su praznici uticali na intenzitet gripa?

- Virus gripa se tokom novogodišnjih praznika u Beogradu približio visokom intenzitetu. Poslednji put ovako visoka aktivnost bila je u toku pandemije u novembru 2009. godine. I dalje se grip najviše registruje kod školske dece. Porast akutnih respiratornih infekcija je dvostruko veći u odnosu na sredinu decembra i već je premašio 31.000 registrovanih. Kratak raspust će u narednom periodu smanjiti aktivnost virusa kod dece, ali će doći do postepenog prelivanja na starije stanovništvo. Da nema raspusta, to bi se brže dogodilo. Za sada, makar u Beogradu, nema izrazitog obolevanja starijih od 65. godina, što je dobro.

* Kako se ispoljava ovaj virus?

- Potpuno dominira AH3N2 tip virusa, koji je jedan od uzročnika gripa iz pandemije 1968. godine. Do sada, srećom, nije ispoljio teške forme i smrtne ishode do kojih inače može da dovede. Grip je obolenje koje uvek može da se u pet do deset odsto slučajeva iskomplikuje sekundarnom bakterijskom upalom pluća, sinusa, opštim padom imuniteta... Postoje i primarni oblici gripa koji su vrlo teški, kao što je atipična pneumonija, akutni respiratorni distres, kada u kratkom vremenu disanje postaje teško i krvni pritisak opada. Osim kašlja, može da se javi i povišena temperatura, kao i plava prebojenost usana, razdražljivost i strah, konfuzija i ekstremni umor. Nekada se kod primarnog oblika gripa javlja i miokarditis, zapalenje srčanog mišića, ali i obolenje mozga encefalopatija. Za hronične bolesnike je tipično da, ukoliko dobiju grip, pogoršava im se osnovna bolest.

* Kako se grip leči i koliko dugo?

- Obično traje sedam dana, ali ukoliko dođe do komplikacija, lečenje se produžava i do četiri nedelje. Postoje lekovi kao što su oseltamivir i zanamivir. Međutim, kod nas se ovo stanje uobičajeno leči uzimanjem čajeva, tečnosti, utopljavanjem i obaranjem temperature, uz uzimanje limuna, gde ima vitamina C u većoj količini. Cink je takođe važan oligoelement, kojeg treba unositi kroz suplemente tokom lečenja, a može da se koristi tokom zimske sezone za podizanje otpornosti organizma.

* Šta može da se preduzme u preventivnom smislu, ako je izostala vakcina protiv gripa?

- Vakcinacija se uvek preporučuje, a sada u jeku epidemije ima smisla samo kod osoba koje mogu da se izoluju 14 dana, dok ne steknu zaštitu. Druga vrsta zaštite je češće provetravanje prostorija, topli napici, ispiranje grla i nosa rastvorima soli, vitamin C, voće i povrće. Od izuzetne je važnosti stvaranje navike da se piju topli čajevi tokom zime.

* Da li jak imunitet može da odbrani organizam od svakog virusa?

- Imunitet je sposobnost organizma da eliminiše antigene, a mikroorganizmi se sastoje od raznih antigena. Virusi sadrže hemaglutinin i neuraminidazu, prvi je važan za prodor virusa u ćeliju, a drugi za izlazak virusa. Bez obzira na snagu imuniteta, ne postoji osoba otporna na sve viruse i druge mikroorganizme. Svako od nas poseduje neku vrstu opšteg imuniteta, ali i specifičnog, koji se dobija posle preležane bolesti ili vakcinacije. Specifičan imunitet je dugotrajan i najčešće doživotan.

KO JE NAJUGROŽENIJI?

GRIP je u načelu smrtonosna bolest. Po podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti, u toku epidemije gripa na Starom kontinentu umre 38.500 ljudi. U tom smislu bi značilo da u Srbiji epidemija odnese oko 500 života.

U čak 90 odsto slučajeva, umiru stariji od 65 godina sa hroničnim bolestima srca, pluća, bubrega. Na udaru su i dijabetičari, ali i endokrinološki i drugi hronični bolesnici - upozorava dr Kon.

OPRAVDAN STRAH OD PTIČJEG GRIPA

STRAH od ptičjeg gripa je potpuno opravdan jer je deo naše stvarnosti. Postoji rizik da se pojavi i u Srbiji, kao što se već dva puta pojavio. Srećom, dosadašnji virusi koji napadaju ptice nisu stekli sposobnost da se prenose među ljudima. Ukoliko se pojavi kod živine, najvažnije je da se poštuju naredbe veterinara u vezi zaštite. Na ovo bi posebno trebalo obratiti pažnju jer se ptičji grip kod ljudi ispoljava u vrlo teškoj formi sa visokom smrtnošću - naglašava sagovornik "Života plus".