Visoka temperatura diže puls iznad

OSEĆAJ da srce ne radi kako treba - da povremeno "preskače", ubrzano lupa, grči se ili treperi doživeo je gotovo svako. Ovi subjektivni osećaji mogu da budu posledica brojnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora, ali i znak bolesti.

U intervjuu za "Novosti" dr Velibor Jovanović, kardiolog u Pejsmejker centru Kliničkog centra Srbije, kaže da je srčani mišić čvorište organizma i da se sve što se dešava u nama i oko nas odražava na njegov rad i ritam:

- Prekomerno aktivna štitasta žlezda, malokrvnost, nizak nivo šećera u krvi, nedostatak tečnosti, manjak kiseonika u napadu astme, ili u pogoršanju hroničnog bronhitisa, lekovi, želudačna kila, sistemska infekcija i povišena telesna temperatura su, pored samih srčanih oboljenja krvnih sudova, zalistaka ili sprovodnog sistema srca, najčešći organski uzroci nepravilnog srčanog rada.

* Koji su najčešći spoljni, odnosno neorganski uticaji koji remete rad srca?

- Srčani ritam može da se poremeti i usled jakog fizičkog bola, prekomernog fizičkog vežbanja, nagle promene položaja tela, iznenadnog povećanja fizičke aktivnosti, pregrevanja, prejedanja, konzumiranja previše kafe, alkohola i energetskih pića, cigareta...

* Kada poremećen srčani ritam ukazuje na postojanje bolesti?

- Kada postoji ubrzan ili nepravilan srčani rad koji ne prolazi opuštanjem, a prate ga vrtoglavica i nesvestica ili stezanje i pritisak u grudima. To znači da je neophodno da se javite lekaru. Na prvom mestu treba uraditi EKG, a potom u skladu s nalazom i stepenom hitnosti, i drugu dijagnostiku. Uglavnom se rade ultrazvuk srca, nošenje ambulatornog holter EKG, i druge dijagnostičke metode.

* Zbog čega povišena telesna temperatura povećava broj otkucaja?

- Usled visoke telesne temperature dolazi do širenja perifernih krvnih sudova. To izaziva fiziološku reakciju srca u vidu povećavanja broja otkucaja sa ciljem da održi stabilnu cirkulišuću količinu krvi u jedinici vremena, kao i da dopremi što više odbrambenih ćelija krvi. Tu su i "pirogeni", materije koje uticajem na centralni nervni sistem ubrzavaju srce. Svako povećanje telesne temperature za jedan stepen celzijusa ubrzava srce za četiri do 17 otkucaja u minuti. Reakcije su individualne. Uglavnom ta "ubrzana perifena cirkulacija" može da podigne puls iznad 100 otkucaja, što je neprijatno u stanju mirovanja. Zato nisu retke situacije da pacijenti iz straha traže hitnu medicinsku pomoć.

* Da li je taj strah opravdan?

- Ako osoba zna da je prehlađena i ima visoku temperaturu, a do tada nije bolovala od aritmija, ne bi trebalo da paniči, već da snižava temperaturu, pije što više vode i drugih tečnosti, odmara se i miruje.

* Koliko otkucaja srca u minutu se smatra normalnim?

- Od 50 do 100 impulsa je optimalan srčani rad. Međutim, u situacijama akutnog stresa ili uticaja nekih od pomenutih faktora, ne računajući povišenu telesnu temperaturu, srce može da ima i više od 100 otkucaja u minutu. Ako osoba duže vreme bez prekida ima ubrzan i nepravilan puls preko 100, a da to stanje ne prolazi nakon pokušaja opuštanja, povećanja unosa vode, savetuje se odlazak kod lekara.

* Kako može da se umiri srčani ritam?

- Strah je "ubica" uma, parališe i utiče ponekad da srce još brže radi. Ali zaista je najbitnije da čovek pokuša da se opusti, najbolje je u ležećem položaju sa podignutim uzglavljem uz ujednačeno, duboko disanje. Veoma je važno i da se popije i nekoliko čaša hladne vode i istušira mlakom vodom. Ponekad pomaže i jako nakašljavanje. U nekim situacijama dobro je da se pokuša sa nekoliko dubokih čučnjeva uz dubok udah i zadršavanje vazduha. Dobar način je i da se udahne duboko, da se naduvamo kao "žaba", zadržimo dah nekoliko sekundi i onda ispustimo vazduh.

* Kakve su razlike i koji su simptomi usporenog, ubrzanog i nepravilnog srčanog ritma?

- Ispod 50 otkucaja u minuti definiše se kao usporen srčani rad i naziva se bradikardija. Kada srce prelazi preko 100 u minuti reč je o tahikardiji, odnosno ubrzanom ritmu, dok se nepravilan srčani ritam, koji se najčešće oseća kao izostali ili prevremeni udar srca naziva aritmija. Naravno postoje i "mešani" poremećaji ritma u vidu tahi-aritmije i bradi-aritmije.

APSOLUTNA ARITMIJA

Šta je apsolutna aritmija?

- Električna bolest pretkomore srca u kojoj je prisutno haotično kretanje impulsa frekvence 250 do 300 otkucaja u minuti koji čine da ovaj deo srca treperi - fibrilira. Samo deo tih impulsa prenosi se na srčane komore i čini da one rade nepravilno i različitom brzinom. Ovo stanje se smatra ozbiljnim jer je čest uzrok moždanog udara, a ukoliko pacijenti nemaju subjektivan osećaj aritmije, teško ga je dijagnostikovati pre neurološkog dešavanja. Podizanje svesti o zdravlju uz redovne kontrole kod lekara kao i napredak tehnologije nudi brojna rešenja da se ova vrsta aritmije danas lakše otkrije i posledice spreče.

UMERENOST U SVEMU

Koje su mere prevencije da bismo očuvali zdravlje srca?

- Kada bismo odgovor sveli na jednu reč, rekli bismo umerenost. Medicinska nauka kaže da se treba truditi da se ono što nas ugrožava izbegava ili pak koriguje do neke mere, a to opet znači, boriti se protiv stresa, gojaznosti, pušenja i drugih loših navika. Lečiti i redovno držati pod kontrolom hipertenziju i dijabetes. Ovo se posebno odnosi na stariju populaciju i na one kod kojih u porodici već postoji rizik od nastanka kardioloških bolesti.