Srbija postala hit dentalnog turizma

Stomatološke ordinacije u Srbiji su postale hit destinacija stranih turista. Dolaze naši ljudi iz dijaspore, ali i dobro informisani stranci. Stepen stručnosti i profesionalizam naših stomatologa je na izuzetnom nivou, a zahvaljujući dobro razgranatom avionskom prevozu dolaze zainteresovani iz svih krajeva sveta. Mogućnost da kroz stomatološke usluge profit ostvari i država je nešto o čemu se sve više govori, a Ministarstvo zdravlja i druge nadležne institucije uveliko prave pravilnike i uputstva o dentalnom turizmu.

- Već nekoliko godina dentalni turizam beleži porast. Ranije su dolazili uglavnom naši ljudi iz dijaspore, ali je sve više stranaca koji na sajtovima dobijaju informacije i biraju ordinaciju koju kontaktiraju, a zatim dolaze. Glavni razlog dolaska je za njih jeftina, a kvalitetna usluga, jer su naše cene prilagođene domaćem standardu i niže su deset do 15 puta u odnosu na one u najrazvijenim zemljama, dok je kvalitet isti - objašnjava profesor dr Aleksa Marković sa beogradskog Stomatološkog fakulteta.

* Odakle stranci najviše dolaze?

- Iz Italije, Nemačke, Švajcarske, Amerike. Danas ništa nije daleko, čak ni Australija. Ako nisu zadovoljni uslugom, mogu da se vrate i traže korekciju. Koliko im je isplativ dolazak u naše ordinacije najbolje pokazuje primer Švajcarske, gde se za kompletan rad koji podrazumeva vađenje zuba, ugradnju implanta i druge radove, izdvoja 60.000 evra. Kod nas to sve košta 12.000 evra. Isplati im se i da dolaze tri, četiri puta u Srbiju i borave pet do sedam dana. Za to vreme plaćaju smeštaj, ishranu, a slobodno vreme provode u obilasku zanimljivih mesta, tako da kod nas troše novac. Svi ti troškovi na kraju ne pređu cifru od 20.000 evra, računajući i avionske karte. Odlaze zadovoljni obavljenim poslom, a zadovoljna je naša stomatološka branša, kao i država koja od dentalnog turizma ostvaruje profit.

* Da li su naše stomatološke ordinacije mogu da odgovore svim zahtevima?

- U Beogradu 70 odsto ordinacija radi po savremenim svetskim standardima. Ulažu u znanje i opremu, pa ne zaostaju ni za kompjuterizovanom stomatologijom. Nivo usluga je potpuno isti kao na zapadu. Dentalni turizam za nas ima i obavezujući karakter jer moramo da zaposlimo više lekara stomatologa, medicinskog i drugog osoblja, što donekle rešava problem nezaposlenosti. Osim toga, Stomatološki fakultet ima kvalitetan kadar i postoji interesovanje o edukaciji inostranih kolega.

* Koliko je teško ispuniti očekivanja zahtevnih turista pacijenata?

- Danas su pacijenti apsolutno informisani o onome što žele. Ne pristaju na bilo kakvu zamenu nedostajućih zuba. Istovremeno insistiraju na funkciji i na estetici, što je u redu. Važno je, na primer, da su implanti od dobrog materijala i dobro ugrađeni, kako pacijent kasnije ne bi imao problem oko zagrižaja, žvakanja ili govora. Takođe se insistira na što prirodnijem izgledu zuba i ako se to ispuni, traže korekciju. Pacijent ima pravo da zna koji mu se implant ugrađuje jer postoji blizu 15 vrhunskih sistema. Uspešnost zavisi od stručnjaka, ali i od toga da li pacijent na pravi način sprovode oralnu higijenu i da li idu na redovne kontrole. Uspehom se smatraju ugrađeni implanti koji u vilicama ostaju najmanje 15 godina.

* Da li se naši stručnjaci mogu obogatiti od dentalnog turizma?

- Oko bogaćenja stomatologa postoji fama. Zarada postoji, ali uz kvalitet koji to prati. Stomatolog mora da radi po domaćem cenovniku apsolutno kvalitetno. Svi radovi zbog kojih stranci dolaze, spadaju u vanstandardne usluge i za sve se plaća. U zdravstvenim ustanovama lečenje i vađenje zuba, kao i hirurške intervencije, ne plaćaju samo deca do 18 godina, studenti i trudnice, dok penzioneri ne plaćaju totalnu protezu. To su usluge koje pokriva fond, a ostale intervencije poput protetskih radovi, krunica, ugradnja implanta, plaća pacijent.