ENDOPROTEZA je u mnogim slučajevima jedini spas za oštećeni zglob kolena. Implant se u više od 70 odsto slučajeva ugrađuje osobama starijim od 70 godina kod kojih je došlo do oštećenja hrskavice i funkcionalnih zglobnih površina, dok je kod mlađih osoba, povreda, jedan od najčešćih razloga za ugradnju veštačkog zgloba.

Doktor Vladan Stevanović, specijalista ortopedije sa traumatologijom iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" u intervjuu za "Večernje novosti" objašnjava da su indikacije za ugradnju endoproteze kolena sve brojnije, ali i da je pokretljivost kolena moguće vratiti i posle nekoliko decenija.

- Ugradanja veštačkog zgloba kolena je kompleksnija u odnosu na ugradnju zgloba kuka, a i rehabilitacija se značajno razlikuje - kaže dr Stevanović. - Danas možemo da ugradimo protezu kolena i povratimo funkcionalnost zgloba koji se ukočio pre 30 godina.

* Kad je neophodno ugraditi protezu kolena?

- Kod degenerativna stanja uglavnom nepoznatog uzroka, koja su obično u vezi sa genetskom predispozicijom, kada do oštećenje dolazi prirodnim tokom, obično zbog starosti. U drugoj grupi su pacijenti sa sistemskim bolestima, kao što su reumatoidni artritis, Behterevljeva bolest i ostala sistemska stanja koja oštećuju zglobove, a u trećoj pacijenti kojima je proteza neophodna zbog povreda.

* Od kojih materijala se sada prave proteze?

- To su savremene legure titanijuma sa aluminujumom i hromom, i te materije su prilično inertne prema ljudskom organizmu i podnose veliku pokretljivost i opterećenja. Klizna površina endoproteze napravljena je od plastike, odnosno polietilena. Ovaj materijal je prilično savršeno izrađen i obrađen kako bi mogao da izdrži veliki broj ciklusa opterećenja funkcije kolena.

* Postoje li neki pacijenti kojima ne može da se ugradi proteza zbog materijala koji se koriste?

- Kod malog broja pacijenata može da dođe do alergijske reakcije na materijale od kojih je proteza napravljena. U tim slučajevima ugrađuju se kolena od keramičkih materijala. Ovakvi slučajevi su zaista vrlo retki, ali bitno je da pacijenti znaju da postoje proteze koje mogu da zamene postojeće u slučajevima alergijske reakcije na bilo koju komponentu od metala ili plastike.

* Koliko proteze traju i kada ih treba zameniti?

- Proteze su napravljene od materijala koji traju večno, ali koliko će implant biti funkcionalan dosta zavisi od pacijenta. Za trajanje proteze vrlo je bitna telesna težina osobe i kvalitet kosti, zatim da li pacijent, možda, ima šećernu ili neku sistemsku bolest, poput reumatoidnog artritisa. Pušenje je, takođe, izuzetno loš faktor koji može da dovede do ranijeg razlabavljenja proteze i pojave infekcije.

* Dešava li se da tokom operacije dođe do nekih komplikacija?

- Naravno i njih, nažalost, nije moguće u potpunosti izbeći, ali je procenat slučajeva u kojima dolazi do komplikacija zaista veoma mali. Najčešće i najozbiljnije komplikacije u hirurgiji implantata jesu infekcije i pojava venske tromboze. Zato pacijenti prolaze kroz pripremni period pre intervencije, dobijaju lekove ze zaštitu kako bi se ove komplikacije sprečile i svele na najmanju moguću meru.

* Koliko traje oporavak posle operacije?

- Pacijenti su već posle 24-48 sati na nogama. Da bi se vratili normalnom životu, neophodno je da prođe od tri do šest meseci, ali je to ipak indivdualno. Kako bi koleno što pre počelo normalno da funkcioniše insistiramo da se pacijenti već tokom bolničkog lečenja uključe u program rehabilitacije. Na odeljenjima se sprovode mere fizikalne medicine koje pomažu da se pokreti što brže vrate da se mišići oporave i prihvate koleno.

* U kojim slučajevima proteza ne sme da se ugrađuje?

- Ukoliko je u zglobu kolena destrukcija nastala zbog prethodne infekcije, izuzetno je opasno i rizično ugraditi veštački koleno jer je mogućnost pojave infekcije u tom slučaju visoka. Veštački zglob ne sme da se ugradi kod pacijenata kod kojih inače postoji rizik za bilo kakvu vrstu operativnog lečenja, ali inače nemamo veliki broj stanja koja ne odgovaraju indikaciji za endoprotezu.

* Šta se onda dešava sa pacijentima kod kojih nije moguće ugraditi veštački zglob?

- Ukoliko su oštećenja zglobova velika, a ne mogu se ugraditi endoproteze, ove osobe mogu da nose ortopedska pomagala odnosno ortoze za koleno, koje su i te kako od pomoći. Postoje i steznici i udlage koje, takođe, mogu da pomognu. Primenjuju se i injekcije koje sadrže hijaluronsku kiselinu i kortikosteroide. One smanjuju bol i mogu na neki način da oporave zglob. Ta rešenja nisu savršena, ali su bolja nego da se pacijenti izlažu nepotrebnom riziku koji može da ugrozi ekstremitet, pa i život.


FIZIČKA AKTIVNOST

* Da li koleno posle ugradnje endoproteze normalno funkcioniše, mogu li operisani da se bave sportskim aktivnostima?

- Naravno. Pošto se proteza u većini slučajeva ugrađuje starijim osobama one mogu normalno da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Takođe, imamo i oko 10 odsto mlađih pacijenata koji se posle ugradnje proteze vraćaju sportskim aktivnostima. Međutim, te aktivnosti nisu iste kao one pre intervencije, jer zglob kolena ne trpi tako lako kao zglob kuka i rok trajanja implanta kolena je zbog ovih aktivnosti prilično skraćen. Zato mlađim pacijentima kojima nisu oštećeni svi delovi unutar zgloba ugrađujemo parcijalnu protezu kako bi se rešili bola. Zahvaljujući njoj oni mogu da sprovode mnogo veće aktivnosti nego pacijenti sa totalnim protezama.

UBLAŽAVANjE TEGOBA

* Mogu li nekako pacijenti koji dugo čekaju operaciju da ublaže tegobe?

- Uzimanje različitih analgetika može da pomogne, a donekle pomaže i korišćenje ortoza za ispravljanje deformiteta kolena. Trudimo se i da preoperativne pacijente pošaljemo u banje gde se primenjuju razne metode fizikalne terapije. Tamo se sprovodi rehabilitacija hidroterapijom, kao i elektrostimulacija sa mnogobrojnim procedurama koje mogu da smanje bol u određenom periodu.