GUBITAK svesti je veoma neprijatno stanje, a zbog "praznine" u sećanju osoba ne zna šta joj se tačno dogodilo. Uzroci nesvestice su brojni: nizak pritisak, reakcija na vađenje krvi, stres, hipoglikemija, epilepsija, suženje vratne arterije, šlog... Ipak, malo ko pomisli da može da bude i ozbiljan simptom poremećaja rada srca.

- Gubitak svesti je gotovo uvek dramatična stvar, iako je u najvećem broju slučajeva prolazno stanje. Dramatično je jer može da ukaže na ozbiljne probleme i izazove ozbiljno povređivanje onesvešćenog. Bez obzira na uzroke, do gubitka svesti dolazi uvek zbog smanjenog snabdevanja mozga krvlju. To kratko traje, a oporavak je spontan. U svakom slučaju, nesvestice moraju da se detaljno ispitaju, a to je nekada mukotrpan posao - kaže kardiolog dr Srđan Raspopović iz Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije.

* Koji su razlozi nesvestica sa kardiološkog stanovišta?

- Prvo postoji refleksni gubitak svesti, odnosno sinkopa i to je povezano sa vegetativnim nervnim sistemom. Manifestuje se prilikom vađenja krvi, na sahranama i u drugim stresnim situacijama. Nizak pritisak ili hipotenzija takođe je uzrok onesvešćivanja, naročito kod naglog ustajanja ili u sličnoj, provocirajućoj situaciji, kada mozak ostaje bez dovoljno krvi, odnosno kiseonika. Međutim, najozbiljniji uzrok gubitka svesti je klasična kardijalna sinkopa, koja nastaje zbog sporog i nepravilnog rada srca, kao i zbog ubrzanog srčanog rada. Zato je vrlo važno da kardiolog utvrdi okolnosti pre i posle gubitka svesti.

* Kako se dijagnostikuje srčani problem koji dovodi do gibotka svesti?

- Da bi bio siguran da je problem kardiološke prirode, radi se opsežan pregled. Uzimaju se anamnestički podaci iz odgovora na pitanja da li je došlo do gubitka svesti pri naglom ustajanju ili velikom radu, da li se pacijent seća događaja. Pitanja se postavljaju i osobama iz okruženja, da bi se stekla prava slika o gubitku svesti. Merenjem pulsa, krvnog pritiska i EKG-om može da se ustanovi da li srce radi sporo i zašto, a pregled stetoskopom dokazuje da li je prisutan šum. Ako se ustanovi da je gubitak svesti zbog srčanog razloga, pacijent nosi holter EKG, koji jasno pokazuje šta se dešava. Važno je u trenutku vrtoglavice i nesvestice odrediti da li se gubi svest zbog usporenog rada srca i koliko se to često dešava. Na holteru se tačno vidi i ako srce stane nekoliko sekundi. O tome naročito treba voditi računa, jer nije isto ako na nekoliko sekundi stane kod osobe mlađe od 30 godina ili starije od 70.

* Kako dijagnostikujete u slučaju nejasnih situacija?

- Kod nejasnih gubitaka svesti i posle svih obavljenih pregleda, među kojima je i pregled skenerom, ugrađuje se krajnje jednostavno, moćan aparat ILR (implantabilni loop rekorder). Postavlja se ispod kože u predelu srca i detaljno beleži srčani ritam, najduže do godinu i po dana, tačnije dok traje baterija. On je izbor za pacijente koji imaju srčani problem, a retko gube svest, pa ni holter koji nose sedam dana neprekidno, nije u stanju to da registruje. Sa ovim aparatom se precizno utvrđuje da li ima poremećaj ritma srca, jer beleži i spori i brzi rad.

* Da li aparat registruje još nešto, osim poremećaja pulsa?

- Pritiskom aparata spolja na određeno mesto, pacijent može U trenutku kada oseti određene tegobe i da mu nije dobro, sam da uradi EKG. Praktično, aparat beleži svako neuobičajeno ponašanje u radu srca, aritmije koje mogu biti odgovorne za nastanak moždanog udara, što inače ne može da se uoči na drugi način. Aparat je važan i u slučaju gubitka svesti zbog ubrzanog ritma, takozvanih komorskih fibrilacija, zbog kojih oboleli naprasno može da umre. Nekada i naizgled zdravo srce, zbog genetskih problema, može da trpi po život opasne aritmije.

* Kako se ovi problemi srca leče?

- Do izrazito brzih aritmija uglavnom dolazi kod oslabljenog srca, na primer u slučaju infarkta, odnosno posle srčanog napada. Da bi se usporio puls, pribegava se lekovima koji snižavaju visok krvni pritisak. Međutim, ovde postoji određeni problem. Neadekvatnom kombinacijom lekova ponekad se ne postiže željeni efekat, a događa se i da pacijent gubi svest iako uzima najmanju dozu za aritmiju. Zato je nekada najbolje rešenje ugradnja srčanog pejsmejkera i defibrilatora.

* Mnogi pacijenti se plaše ugradnje pejsmejkera?

- Pejsmejker se ugrađuje da bi se srcu omogućilo da normalno radi. Direktnim slanjem impulsa u ovaj organ, obezbeđuje se normalan broj otkucaja, između 50 i 100 u minuti, a nema nesvestica i gubitka svesti. Ipak, iako pejsmejker štiti srce, obavezni su i lekovi za poremećaj srčanog ritma.

* Koliki je rok trajanja pejsmejkera?

- Od osam do deset godina, mada može da traje i duže. Za to vreme pacijent živi potpuno normalno, sa malim izuzecima. Kod klasičnog pejsmejkera je zabranjeno da uđe u magnetno polje, pa ne može da se pregleda na magnetnoj rezonanci ili da radi u trafo stanici. Ali zato može da leti avionom, koristi računar, mobilni i bežični telefon, obavlja preglede na skeneru i ultrazvuku.

Nova generacija pejsmejkera omogućava pacijentu da ide i na magnetnu rezonancu, jer ima ugrađenu zaštitu od magnetnih zračenja. Jedino je potrebno da se pre pregleda uradi određeno programiranje aparata i naravno da pacijent pokaže legitimaciju da ima ugrađen pejsmejker. Novi tip pejsmejkera omogućava i korišćenje svih tehnoloških pogodnosti, zabranjen je samo boravak u zoni trafo stanice.


UGRADNjA PEJSMEJKERA I DEFIBRILATORA

PEJSMEJKER se ugrađuje u lokalnoj anesteziji, bez otvaranja grudnog koša. Postavlja se u mali "džep" ispod kože, a putem venskog krvnog suda elektroidni vodič, odnosno elektroda, stiže do srca gde se pozicionira. Intervencija se radi pod kontrolom rentgenskog zračenja, a pacijent je istog ili narednog dana sposoban da ide kući iz bolnice. Danas postoje i pejsmejkeri koji se putem katetera, bez reza na koži, plasiraju direktno u srce.

Defibrilator se slično ugrađuje kao pejsmejker, s tim što je to aparat veće zapremine i težine. Osnovni zadatak mu je da prepozna i zaustavi po život opasnu aritmiju, ali ima i funkciju običnog pejsmejkera. Dobra strana oba aparata je to što mogu da se kontrolišu elektronskim putem, na daljinu, tako da pacijent ne mora da dolazi u bolnicu - objašnjava dr Raspopović.