ALARMANTNO: Infarkt svakog dana doživi 60 ljudi, 16 umre!

SVAKOG dana u Srbiji oko 60 ljudi doživi infarkt miokarda, a 16 ih, u proseku, umre! Prema zvaničnoj statistici Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u 2014. godini u Srbiji su od bolesti srca i krvnih sudova umrle 53.993 osobe. To je više od polovine svih umrlih. Ne računajući druge kardiovaskularne bolesti, samo infarkt miokarda u Srbiji godišnje doživi od 16.000 do 18.000 stanovnika, a utisak je da se broj srčanih udara stalno povećava, upozorava u intervjuu za "Novosti" profesor dr Aleksandar N. Nešković, upravnik Klinike za internu medicinu i šef Interventne kardiologije Kliničko-bolničkog centra Zemun, povodom Svetskog dana srca, koji je obeležen 29. septembra.

Profesor Nešković kaže da je u najvećem broju slučajeva infarkt miokarda posledica ateroskleroze, odnosno prskanja nestabilne aterosklerotske pločice. To za posledicu ima stvaranje tromba u srčanoj arteriji, koji dovodi do delimične ili kompletne blokade protoka krvi.

* Šta je zapravo infarkt miokarda?

- Akutni infarkt miokarda predstavlja izumiranje srčanog mišića koje nastaje kao posledica smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije.

* Koliki je rizik da se kod pacijenata koji su jednom doživeli infarkt on ponovi?

- U odnosu na opštu populaciju, pacijenti koji su preležali infarkt miokarda su svakako u većem riziku od nastanka ponovnog infarkta, njegovih komplikacija, pa i smrtnog ishoda. Prema podacima aktuelnih kliničkih studija, kod 20 odsto onih koji su preživeli infarkt dolazi do ponovnih kardiovaskularnih događaja, uključujući novi infarkt, zapušenje stenta i moždani udar, što je praćeno visokim rizikom od smrtnog ishoda.

* Kada je taj rizik najveći i da li on može da se umanji?

- U prvih mesec dana, odnosno prvih godinu dana od preležanog infarkta. Danas još ne možemo govoriti o apsolutnoj zaštiti od ponavljanja infarkta miokarda, međutim, moguće je rizik značajno smanjiti tzv. merama sekundarne prevencije, koje značajno utiču na produženje i poboljšanje kvaliteta života bolesnika.

* Postoji li, ipak, neči način da se bar donekle prevenira ponovljeni infarkt?

- U cilju sprečavanja ponovljenog infarkta miokarda primenjuju se tzv. mere sekundarne prevencije. One podrazumevaju promenu stila života i navika nakon preležanog infarkta miokarda i primenu savremene medikamentne terapije, što značajno poboljšava prognozu i kvalitet života bolesnika. Neophodno je kontinuirano zdravstveno prosvećivanje i insistiranje na edukaciji opšte populacije, uz isticanje lične odgovornosti svakog čoveka u očuvanju i unapređenju sopstvenog zdravlja.

* Koliko su pacijenti disciplinovani u sprovođenju tih mera prevencije?

- Interesantno je, međutim, da bi jedna trećina ljudi radije rizikovala kraći životni vek, nego da svakodnevno pije lek za prevenciju bolesti srca. U sekundarnoj prevenciji najvažnija je primena savremene i efikasne terapije, kao i poštovanje propisanog režima primene lekova koji daje lekar. Preduslov svega je dostupnost savremene terapije pacijentima u Srbiji, koja bi mogla da bude bolja, s obzirom na to da neki od najefikasnijih lekova koji smanjuju smrtnost posle infarkta srca i koje su preporučili neki od najvažnijih međunarodnih smernica za lečenje nisu još na pozitivnoj listi lekova RFZO, što ih praktično čini teško dostupnim najvećem broju bolesnika kojima su neophodni.

* Mi, generalno, ne vodimo baš mnogo računa o zdravlju.

- Da, a ne smeju se zaboraviti na faktori rizika koji predisponiraju određene osobe da obole od infarkta, odnosno da ponovo dobiju infarkt. Glavni faktori rizika su pušenje cigareta, povišen krvni pritisak, visok holesterol, šećerna bolest, starija životna dob. Uz to, na češću pojavu infarkta utiču gojaznost, posebno abdominalni tip gojaznosti, nedovoljna fizička aktivnost, postojanje obolelih od infarkta u užoj porodici i stres. Nakon preležanog infarkta, preporučujemo uzimanje nekoliko grupa lekova, uključujući aspirin i antitrombocitne lekove, beta blokatore, inhibitore enzima angiotenzin-konvertaze i statine. Međutim, i pored relativno malih troškova u odnosu na potencijalnu korist, obuhvaćenost pacijenata merama sekundarne prevencije je manja od 50 odsto.

* Da li pacijenti u Srbiji imaju pristup savremenom lečenju i terapijama u poređenju sa zemljama regiona, odnosno Evrope, kada je u pitanju akutno zbrinjavanje i sekundarna prevencija infarkta miokarda?

- Pacijentima u Srbiji su tokom poslednje decenije postale dostupne najsavremenije metode u lečenju i akutnom zbrinjavanju akutnog infarkta miokarda koje se sprovode u većim regionalnim centrima. Pod ovim se podrazumeva otvaranje trombom zapušene srčane arterije tzv. perkutanom koronarnom intervencijom (PCI) u kateterizacionim salama sa ili bez nje ugradnjom koronarnog stenta, čijom širokom primenom je u Srbiji skoro prepolovljena smrtnost od akutnog infarkta miokarda u koronarnim jedinicama. Ovo je danas standard lečenja u većim regionalnim centrima, ali ukoliko se obezbedi brz transport, dostupan je i jednom delu stanovništva koje živi van regionalnih centara.

* Da li bismo uvođenjem novih terapija i procedura uspeli da povećamo preživljavanje infarkta miokarda i smanjimo posledice?

- Da bi se maksimalno iskoristio potencijal koji pruža ovakav način zbrinjavanja bolesnika sa akutnim infarktom, neophodno je zaposliti i obučiti dodatni broj lekara, sestara i rendgen tehničara, kojih je nedovoljno, rešiti sistem finansiranja ovog programa koji je ukinut pre više od dve godine i zanoviti velikim delom maksimalno iskorišćene angiografske aparate.

* Šta je još potrebno da bi se značajnije pomoglo pacijentima sa infarktom?

- Neophodno je i da se u kardiovaskularnu medicinu uvedu inovativni lekovi, koji su već duže vreme u širokoj upotrebi u zemljama Evrope i regiona, koji značajno smanjuju oštećenje srca i smrtnost posle infarkta miokarda i vrlo su efikasni u sekundarnoj prevenciji. Ovi lekovi su trenutno ograničeno dostupni našim bolesnicima, s obzirom na to da nisu na pozitivnoj listi lekova RFZO.

* Često se, međutim, stiče utisak da je inovativna terapija rezervisana samo za onkološke bolesnike i obolele od retkih bolesti.

- To nije tačno. S obzirom na to da se u Srbiji najviše umire od kardiovaskularnih bolesti, ukoliko se neki od ključnih inovativnih lekova u ovoj oblasti učine široko dostupnim obolelima od infarkta, oni će manje obolevati i duže i kvalitetnije živeti.