BRONHOLOZI i interventni pulmolozi iz zemlje i regiona okupili su se u Beogradu na Međunarodnom kongresu, koji je počeo juče, tokom kojeg će i praktično primenjivati bronhoskopske metode. Cilj skupa je edukacija i obuka iz interventne pulmologije. Reč je o relativno novoj grani medicine, u kojoj se koriste napredni dijagnostički i terapijski postupci kojima se na prvom mestu pomaže obolelima od raka pluća. Zasad ove metode za odrasle, u Srbiji, primenjuju samo u Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije i Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Profesor dr Dragana Jovanović, pulmolog Klinike za pulmologiju i predsednica Respiratornog udruženja, u intervju za "Novosti" kaže da se godišnje u njihovom Odeljenju za bronhoskopiju uradi više od tri hiljade ovih složenih dijagnostičkih i terapijskih postupaka, što praktično znači 10 intervencija dnevno:

- Veliki broj pacijenata je u situaciji da čeka na postavljanje konačne dijagnoze i samim tim na početak lečenja. Zato smo se odlučili na edukaciju bronhologa, a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, ispred Republičke stručne komisije smo već utvrdili, na osnovu broja stanovnika, broja obolelih i starosne strukture, gde su potrebni centri za bronhoskopiju.

* Koje postupke koristi interventna pulmologija i da li po tome zaostajemo za razvijenim zemljama?

- Pomoću aparata bronhoskopa radi se nekoliko dijagnostičkih i terapijskih metoda. U dijagnostici bronhoskopskim pregledom se dobijaju važne informacije o stanju disajnih puteva i obavljaju često kompleksne biopsije. Na osnovu bronhoskposkog uvida određuje se terapija koja može da se odnosi na primenu lasera, APC (argon plazma koagulacija) postupka, kojim se uništava tumor ili prepreka u disajnim putevima toplotnom energijom i ugradnju stenta.

* Da li ste za te procedure dovoljno opremljeni?

- Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije je najveći centar u regionu po broju bronhoskopsih intervencija, i one su dostupne za hitne slučajeve 24 sata dnevno. Odeljenje bronhoskopije je donekle opremljeno najsavremenijom opremom, po kojoj ne zaostajemo za bilo kojom klinikom u Evropi. Ono što je neophodno jeste relativno često zanoviti potrošnu opremu upravo zbog ogromnog broja bronhoskopija koje uradimo. To se najviše odnosi na fiberbronhoskope koji su osnovni aparati za bronhoskopske dijagnostičke preglede.

PUŠAČI OBAVEZNO NA PREGLEDE Kome se posebno savetuju preventivni pulmološki pregledi?
- Skrining za bolesti pluća dao je najbolje rezultate u odnosu na sve druge. Međutim, on ima svoje manjkavosti, jer zbog otkrivene senke na rendgenu pacijent se šalje na skener, što može da ga dovede u stanje anksioznosti, zatim do izlaganja agresivnim dijagnostičkim postupcima pa i operaciji, a pokazalo se da kod dvadeset odsto takvih pacijenata nema razloga za brigu jer su u pitanju dobroćudne promene u plućima. Ipak, s obzirom na činjenicu da 36 odsto građana Srbije puši, njima su neophodni preventivni pregledi.

* Koje vrste bronhoskopije se rade?

- Bronhoskopski pregled može da bude manje ili više invazivan. Fleksibilna bronhoskopija se uglavnom radi ambulantno u lokalnoj anesteziji, dok se rigidna bronhoskopija obavlja u opštoj anesteziji. Za razliku od fleksibilnog bronhoskopa koji se savija u raznim pravcima, rigidni bronhoskop liči na metalnu cev sa optikom koja se plasira u velike disajne puteve i preko kog se obavljaju najsloženije dijagnostičke i terapijske intervencije.

* Da li su to i najsavremenije metode?

- Među najnaprednijim metodama je endobronhijalni ultrazvuk i izvodi se kada je potrebno da se sagledaju različite strukture, pre svega limfne žlezde u grudnom košu, koje se nalaze van disajnih puteva i uzme biopsija iz njih pod kontrolom ultrazvuka.

* Kod kojih se bolesti još, pored karcinoma pluća, primenjuju ove složene intervencije?

- Glavna indikacija za primenu bronhoskopije jeste sumnja na pojavu tumora, ali neretko ona je jedina metoda u dijagnostici i terapiji pacijenata kojima se, na primer, usled trauma zadobijenih u saobraćajnoj nesreći formiralo ožiljno tkivo na dušniku ili velikim bronhijama, zbog čega im je smanjen promer disajnih puteva i guše se. Kod takvih stanja upravo je dragocena interventna pulmologija, odnosno bronhoskopske metode, jer trajno otklanjaju problem u većini slučajeva.

* Kada je još neophodna bronhoskopska intervencija?

- Dešava se da se aspirira strano telo, naročito u dečjem uzrastu. Kada je o najmlađima reč, njima se tada prva pomoć ukazuje u pedijatrijskim ustanovama, a odrasli dolaze u našu kliniku.

* Koje su najzastupljenije bolesti pluća pored kancera i koji su uzroci?

- U patologiji pluća najčešće dijagnoze su hronična opstruktivna bolest pluća i astma. Uzroci njihove pojave mogu da budu brojni, ali jedan od bitnih faktora na koji možemo da utičemo jeste pušenje. Statistika pokazuje da su oko 85 odsto pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pušači, a ova štetna navika može značajno da doprinese i razvoju astme, ujedno pogoršava tok obe bolesti. Jer, iako postoji genetska sklonost ka bolesti disajnih puteva, ona ne mora da se ispolji, naročito ako se eliminišu dodatni uticaji poput pušenja i zagađenja vazduha koji udišemo.

* Da li su pulmološkim pacijentima kod nas dostupni savremeni lekovi?

- Za hroničnu opstruktivnu bolest pluća i astmu pacijenti imaju širok izbor svih savremenih lekova kao i u svetu. Jedino, kada je o novijim lekovima reč, ekonomski razlozi određuju izbor, jer je za novije lekove uglavnom participacija u apsolutnom iznosu veća, jer su skuplji. Oni koji mogu da plate tu vrstu novčane dopune koriste najsavremenije preparate, dok drugi koriste jeftiniji lek ili onaj koji se dobija na recept bez naknade.

* A, kakva je situacija sa terapijom raka pluća?

- Kada je o onkološkim pacijentima reč, tu smo u zaostatku za Evropom, naročito u primeni danas standardnog leka za adenokarcinom pluća. Ipak, postoje najave da će on uskoro biti stavljen na listu medikamenata koji će se obezbeđivati iz zdravstvenog osiguranja, jer za razliku od pre nekoliko godina to nije više skup lek. Takođe, značajan aspekt jeste pravilno lečenje tumora pluća na osnovu njihovih dominantnih genetskih mutacija što podrazumeva nove biološke lekove od kojih nam neki nedostaju, kao i imunološka terapija.


PUŠAČKI KAŠALj MASKIRA OZBILjNE BOLESTI

Šta sve obuhvata skrining plućnih bolesti?

- U preventivne svrhe primenjuje se najčešće prvo spirometrija, koja je dostupna u većini zdravstvenih centara i omogućava rano otkrivanje, pre svega, hronične opstruktivne bolesti pluća. Pušači bi trebalo povremeno da urade i snimak pluća. Jer, takozvani pušački kašalj često maskira simptome ozbiljnih bolesti. Ali, važno je ukazati na to da ukoliko pušački kašalj postaje izmenjen, pojačano se izbacuje sekret, eventualno sukrvica u ispljuvku, ili se pojavljuju bolovi u grudima i epizode otežanog disanja, to su sve pokazatelji da je potrebna pomoć lekara.