GLAUKOM, od kojeg, prema procenama, u Srbiji boluje od 80.000 do 100.000 ljudi, u najvećem broju slučajeva nema nikakve simptome. Ovo oboljenje je drugi po brojnosti uzročnik slepila, u nerazvijenim zemljama odmah posle katarakte, u razvijenim iza degeneracije žute mrlje.

Iako se javlja u više oblika, kao primarni, sekundarni (u sklopu neke druge bolesti), ili kao urođeni, svim vrstama glaukoma je zajedničko da dovode do oštećenja očnog živca i gubitka vida.

- Jedan od najvećih problema kod glaukoma je taj što je to šunjajuća bolest, jer dve trećine pacijenata nema nikakve simptome ni bolove, i tu se radi o glaukomu otvorenog ugla - kaže za "Novosti" dr Vujica Marković, oftalmolog sa odeljenja za glaukom Klinike za oftalmologiju Kliničkog centra Srbije. - Glaukom sa zatvorenim uglom prate bolovi, pa ti pacijenti mnogo brže potraže lekarsku pomoć.

Simpleks glaukom (glaukom otvorenog ugla) bolest je starijih osoba, iako može da se javi već od 40. godine života. Ako se i pojave neki simptomi, oni su vrlo oskudni i nespecifični, poput nelagodnosti u vidu i češćeg menjanja naočara za blizinu. Najčešće pacijenti primete da naočare za blizinu, za kojima postoji potreba već posle 45. godine, i trebalo bi da traju tri do pet godina, već posle kratkog vremena više nisu odgovarajuće i izazivaju nelagodu.

OČNI PRITISAK Iako se najčešće javlja prvo na jednom, glaukom zahvata oba oka i lekari mogu da utiču na samo jedan njen element, a to je visina očnog pritiska. Kod nekih pacijenata uspešnost operacije nije tako velika, naročito ako postoje i neka pridružena stanja i oboljenja poput ateroskleroze, hiperlipidemije, dijabetesa. Oni značajno menjaju krvne sudove, pa i one koji ishranjuju vidni živac. U tom slučaju proces njegovog propadanja ne može da se mnogo uspori ili zaustavi. Zato je cilj oftalmologa da odaberu način lečenja koji će u najvećoj meri sačuvati preostali vid.

- U takvim situacijama obavezno treba proveriti da li je očni pritisak povišen i u kakvom je stanju očni živac - dodaje dr Marković. - Jer, glaukom je hronično progresivno oboljenje, optička neuropatija koju uglavnom izaziva povišeni intraokularni pritisak, i što pre otkrijemo bolest, pre možemo da utičemo na zaustavljanje njene progresije. Nažalost, promene u vidnom polju su nepovratne, pa ako je u momentu dijagnoze očni živac oštećen, a vid narušen, tu medicina zasada nema rešenje. Ono što je oštećeno ne možemo ni tabletama, kapima, ni laserskom operacijom da povratimo. Zato se napori oftalmologa i lečenje svode na to da se sačuva preostali vid što duže. A u tome je ključno rano otkrivanje bolesti i dobra saradnja lekara opšte prakse i oftalmologa u domu zdravlja i sa oftalmolozima na klinikama.

Kako najveći broj slučajeva glaukoma ne daje nikakve simptome, jedina prevencija je povremeni sistematski pregled. Ovi se pregledi preporučuju uglavnim starijima od 65 godina, a ako neko ima faktore rizika, već posle 45. godine trebalo bi jednom godišnje ili jednom u dve godine da uradi preventivni pregled oka. Kako dodaje sagovorik "Novosti", najveći rizik od obolevanja imaju osobe sa bliskim srodnicima sa glaukomom, ali značajni su i drugi faktori rizika, poput starosti, kratkovidosti, dijabetesa.

Glaukom zatvorenog ugla (angularni glaukom) nastaje kao posledica zatvaranja komornog ugla (ugla prednje očne komore). To je ugao između dužice i rožnjače, koji kod je kod ovih pacijenata suviše uzak. Svako širenje zenice, zbog straha, mraka, uzbuđenja, pri očnom pregledu, dovoljno je da se dužica pokupi, priljubi uz rožnjaču i da ne dozvoljava oticanje očne vodice. To dovodi do porasta intraokularnog pritiska.

Javlja se ređe i uglavnom kod starijih, a praćen je jakim bolom. Sam akutni napad ovakvog glaukoma karakteriše iznenadni, jak bol u jednom oku uz smanjenje vida. Bol može da se širi i u potiljak, sinuse, zube i ovakvo stanje najčešće pacijente odmah dovodi do lekara. Ovo akutno stanje u jednom napadu može da dovede do gubitka vida.

- U slučaju angularnog glaukoma, uz ostalu terapiju, često preventivno radimo lasersku operaciju oka, kako pacijenti ne bi bili primorani da do kraja života stavljaju kapi kao terapiju - dodaje dr Marković.

Ako glaukom nije uznapredovao, terapija se sprovodi lekovima i kapima. Uz pomoć kapi smanjuje se zastoj oticanja očne vodice, kako bi prohodnost bila veća. Druga opcija je da se terapijom smanji produkcija ove vodice. Ako se na kontrolnim pregledima ustanovi da je vid očuvan, da vidno polje nema defekata, da je pritisak u granicama normale i da nema propadanja očnog živca, onda se odlaže odluka o operaciji.

- Ako vidimo da ne možemo na ovaj način da glaukom držimo pod kontrolom, onda se radi operacija, laserska ili klasična - dodaje dr Marković. - Jer, ako ne regulišemo dobro očni pritisak, on će uništiti vidni živac. Uspeh operacije zavisi od stadijuma u kojem je glaukom operisan, prethodnog postojanja homeostaze oka, kao i da li je ishrana vidnog živca bila očuvana u vreme intervencije. Ako su ovi preduslovi ispunjeni, u najvećem broju slučajeva se očuva postojeći vid i oči su u dobrom stanju.