Kivi - Egzotična super voćka

Za kivi (Actinidia deliciosa) kažu da je "super voćka". Potiče iz Kine, odakle su ga misionari početkom prošlog veka odneli na Novi Zeland, a odatle se proširio na čitavu planetu. Ima intenzivan ukus, sočan je, sa crnim semenkama. Nutricionisti tvrde da predstavlja jednu od najzdravijih namirnica.

Ima idealan odnos između kalorija i lekovitih sastojaka, bogat je antioksidansima, a vitamina C ima više od pomorandže. Osim toga, odličan je izvor vitamina A i E, kao i vlakana. Kalijuma sadrži više od banane, u plodu prosečne veličine ima čak 250 mg ovog minerala.

Šta kivi sve može? Ako se redovno konzumira snabdeva organizam velikim količinama vitamina C i u velikoj meri smanjuje rizik od oboljenja kardiovaskularnog sistema, pojave šloga ili karcinoma. Dobar odnos natrijuma i kalijuma iz egzotične voćke dodatno pomaže da do ovih bolesti ne dođe. Istraživanja su pokazala da ako se pojede jedan kivi svako jutro, postiže se efekat isti kao aspirin, koji sprečava nastanak krvnih ugrušaka. Ovo voće smanjuje nivo triglicerida u krvi za 15 odsto i tako čuva arterije i srce. Pomaže i u održavanju normalnog nivoa šećera u krvi.

Preporučuje se i kod zarastanja rana, održavanja zdravlja kostiju, zuba i desni, apsorpcije gvožđa. Lekoviti sastojci ovu voćku čine odličnim saveznikom u borbi protiv respiratornih oboljenja, čak i kada je reč o astmi. Istraživanja u Italiji, koja su obuhvatila 18.000 dece od šest do sedam godina, pokazala su da mališani koji jedu nedeljno pet do sedam voćnih obroka sa kivijem i drugim južnim voćem, imaju 25 do čak 44 odsto manje problema sa disajnim organima. Najveće poboljšanje primećeno je obolelih od astme.

Poseduje i antimutagena svojstva, njegov ekstrakt može da spreči nastanak melanoma, kao i pojavu karcinoma jetre. Inozitol, alkoholni šećer, koji se nalazi u plodu, deluje antidepresivno. Kivi reguliše i nivo šećera u krvi, povezan je i sa složenim hormonskim procesima, kao i sa neurotransmiterima. Poboljšava mišićnu aktivnost, donosi i smirenje u stresnim situacijama zbog visoke količine serotonina. Dokazano je i da poboljšava mentalnu aktivnost, ubrzava metabolizam, podstiče mršavljenje, a dobar je i za trudnice jer sadrži folnu kiselinu. Međutim, sa upotrebom ove voćke ipak bi trebalo biti oprezan, kada se previše jede, može da izazove alergiju.

Prilikom kupovine plod pritisnite palcem i kažiprstom. Ukoliko je blago mekan, znači da je zreo i sladak. Izbegavajte kivi koji je gnjecav, a kora naborana, oštećena ili sadrži tamne mrlje. S obzirom na to da može da sazri i stajanjem, bolje je da kupite čvrste, nezrele plodove i ostavite ih na sobnoj temperaturi tri do pet dana, dalje od sunčeve svetlosti i toplote. U frižideru zreli kivi čuvajte dve do tri nedelje.

PODIŽE ENERGIJU

Osim što jača i čisti krv, kivi daje snagu i jača organizam, zbog čega se u tradicionalnoj kineskoj medicini i danas koristi kod slabosti. Sadrži zavidne količine hroma, koji je važan za bolji rad pankreasa i delovanje insulina, pospešuje i metabolizam šećera, kao i sintezu masti i belančevina. Hrom snižava šećer u krvi, masne kiseline i holesterol. Zbog specijalnog enzima aktinidina, kivi je idealan desert nakon jela bogatog belančevinama, a posebno se preporučuje osobama sa lošim varenjem ili hroničnom opstipacijom. Iako delovanje ovog enzima nije do kraja istraženo, u sportskoj medicini se kivi i tablete koje sadrže sintetski aktinidin preporučuju protiv otoka i upala, kao i u prevenciji hematoma.