Poremećaj varenja: Loša hrana glavni faktor rizika

Nadutost posle jela i osećaj da hrana "poput kamena" stoji u želucu, osećaj težine posle kaloričnih masnih obroka, mučnina ili opstipacija, samo su deo brojnih simptoma lošeg varenja od kojih pati veliki broj ljudi. Tempo života u kojem dominiraju neuredni i preobilni obroci, teška i masna hrana bez biljnih vlakana, preterana upotreba brze hrane, konzumiranje hrane "s nogu" koja nije dobro sažvakana, predstavljaju ključne razloge za loše varenje i pojavu opstipacije kao najčešćeg simptoma. Za ovakvo stanje organizma u dobroj meri odgovorni su i proizvođači koji u namirnice stavljaju razne aditive. Uneti sastojci sa hranom umesto osećaja sitosti stvaraju osećaj gladi, tako da osoba jede nesvesno više, nego što bi to, inače, činila.

Kakve sve tegobe donose problemi sa varenjem, kako se dijagnostikuje i leči, objašnjava gastroenterolog prof. dr Radoje Doder iz Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije.

- Najčešći problem kod poremećaja u varenju je opstipacija, odnosno zatvor. Opstipacija je, zapravo, simptom lošeg varenja a ne bolest. Koliko je raširena, najbolje govori podatak da 30 do 40 odsto stanovništva muči muku sa ovim problemom. Ili, bolje rečeno, svaka treća osoba ima problem pražnjenja creva. Međutim, ne postoji jedinstvena definicija koja objašnjava šta se podrazumeva pod normalnim pražnjenjem creva. Po jednoj definiciji normalno pražnjenje postoji ukoliko se to dešava dva do tri puta u toku dana, dok druga grupa stručnjaka smatra da je normalno pražnjenje jedanput na drugi dan. Imajući na umu da sadržaj od želuca do debelog creva putuje od 12 do 48 sati, obe definicije imaju svoje uporište. U svakom slučaju, pražnjenje creva pre 12 sati ispoljava se kroz dijareju, a posle 48 kroz opstipaciju. U takvoj situaciji, pražnjenje nije samo otežano, već i bolno.

Zašto dolazi do opstipacije?

- Ako se sadržaj duže zadržava u debelom crevu dolazi do povlačenja vode. Ostaju samo vlaknaste materije koje creva ne mogu da izbace. U takvim okolnostima osoba nije zdravstveno ugrožena, ali se oseća nelagodno. Pored otežanog pražnjenja creva oseća i nadutost, mučninu, gubitak apetita. Ovo stanje najbolje poznaju najpodložnije kategorije stanovništva kao što su trudnice, deca i stari.

Zašto su oni najugroženiji deo populacije?

- Kod dece se u pozadini prisutne opstipacije krije psihološki problem dnevnog pražnjenja. Zapravo, deca nemaju ustaljeni ritam za ovaj čin, a nekoliko puta preskočen momenat čini creva lenjima i otežava njihovo pražnjenje. Uz to, nepravilna ishrana iz koje su izbačene vlaknaste materije dodatno komplikuje postojeću situaciju. Da bi se pražnjenje creva regulisalo na pravi način, dovoljno je u ishranu uvrstiti ovsene ili zobene mekinje, uvrstiti musli u kojem su, primera radi, čak 80 odsto biljna vlakna. Ovo, naravno, ne treba da jedu stalno, već jedanput dnevno, najbolje ujutro. I uvek sa dovoljno tečnosti. Trudnice takođe mogu da imaju problem sa ovom pojavom, naročito u prva tri meseca zbog aktivnosti hormona progesterona, a nadalje zbog pritiska materice na creva.

Koliko opstipacija može da traje?

- Ako je u akutnom obliku šest do osam nedelja, a ako traje duže od dva meseca reč je o hroničnom zatvoru. Akutna opstipacija ne predstavlja ozbiljan problem, jer se najčešće javlja kod putovanja i promene sredine. Ako pređe u hroničan oblik zahteva savet lekara, ispitivanje i traženje uzroka nastanka. Ukoliko se javi krv, bolno pražnjenje, smene dijareje i zatvora, a pacijent je starije životne dobi uz specifično genetsko nasleđe, treba posumnjati i na karcinom debelog creva. Da bi odagnali i najmanju sumnju neophodno je uraditi gastroskopiju i kolonoskopiju. Ako se ustanovi tumor ili polip, lečenje zahteva jedan pristup. Ako se ispostavi da su u pitanju lenja creva gde se sa godinama peristaltika (pokretanje) smanjuje, onda se pacijentu pristupa na drugačiji način. S obzirom na to da se ovakvi pacijenti manje kreću, manje unose voće i povrće, pa shodno tome i biljna vlakna, treba korigovati ishranu. Za starije je karakteristično i da imaju druge hronične bolesti, zbog čijeg načina lečenja takođe može doći do opstipacije. Dijabetes i druge bolesti zahtevaju određeni vid lečenja i ishrane što se posledično odražava na varenje. Primera radi, lekovi za Parkinsonovu bolest, antidepresivi, medikamenti na bazi aluminijuma izazivaju zatvor. Zato je analiza pridruženih bolesti i njihova terapija, veoma važna za lečenje opstipacija.

Može li opstipacija da dovede do ozbiljnijih posledica?

- Opstipacija predstavlja faktor rizika za nastanak kolonorektalnog karcinoma. Kod osoba koje pate od zatvora ovaj oblik karcinoma učestaliji je za 1,7 puta u odnosu na osobe koje ovaj problem nemaju. Karcinom praktično nastaje zbog dužeg delovanja toksičnih supstanci stolice na sluznicu creva. Ovo je posebno važno za osobe koje potiskuju refleks za pražnjenje creva. Najbolje je da imaju stolicu u određeno vreme, a po mogućstvu ujutro. Ponavljanje ovakvih situacija na kraju dovodi do lenjih creva i zatvora.

Kako da se ovakve situacije izbegnu?

- Korigovanje ishrane je najbolji put za oslobađanje od opstipacije. To podrazumeva na jelovniku integralne žitarice, crni i kukuruzni hleb, jabuke, boraniju, grašak i sve druge namirnice sa obiljem biljnih vlakana. Ishrana mora da bude pravilno uobročena, odnosno četiri do pet lakših obroka tokom dana. Fizička aktivnost je takođe veoma važna, a podrazumeva najmanje pola sata hodanja u toku dana. Ako ni to nije dovoljno, treba preći na korišćenje laksativa. Međutim, ovde je važno da se zna da ni svi laksativi nisu isti. Postoji grupa takozvanih osmotskih laksativa koji prolaze kroz creva i vuku vodu. Takvi su, primera radi, laktoza sirup ili gorka so. Druga grupa deluje na zid creva izazivajući peristaltiku. Svi preparati iz ove grupe su na bazi sene. U svakom slučaju, najvažnije je pronaći odgovarajuće rešenje koje će dovesti do pražnjenja creva što pre. U protivnom, ako je opstipacija prisutna više dana sve je teže isprovocirati pražnjenje zbog slabe peristaltike.

NADUTOST

Nadutost je subjektivan osećaj da su stomak i creva uvećani, a nastaje kao posledica povećanog unosa tečnosti, povećanog stvaranja crevnih gasova, ali i drugih ozbiljnih poremećaja u organima za varenje. Kao posledica stvaranja crevnih gasova nastaje usled povećanog broja crevnih bakterija, povećanog unosa šećera, lošeg varenja ili loše apsorpcije šećera.

Određene vrste voća i povrća sadrže šećere koje ljudski organizam teško vari, ali ih zato razgrađuju crevne bakterije. Pasulj, kupus, luk, šargarepa, banana, kajsija, integralni proizvodi su namirnice koje se razlažu uz pomoć crevnih bakterija. Sa druge strane, nana, kamilica, komorač, anis, cimet, predstavljaju lek izbora za rasterećivanje creva.

Iritabilni kolon, odnosno nervozna creva, takođe mogu da budu razlog otežanog varenja sa poremećajem pražnjenja i pojavom zatvora. Ovo stanje često prati i nadutost, pojava gasova, a ponekad i jaki bolovi u trbuhu. Sa nervoznim crevima živi više od 40 odsto populacije, s tim što su žene podložnije. Problemi počinju od puberteta, a u potpunosti se ispoljavaju uglavnom do 35. godine. Često ne mogu da se uklone, već se samo ublažavaju terapijom.

Tačan uzrok nastanka iritabilnog kolona nije u potpunosti preciziran, ali je primećeno da se tegobe javljaju ili intenziviraju u vreme stresnih situacija. Obično se pojava simptoma vezuje za probleme u porodici, na poslu, novčane teškoće, psihičke traume iz detinjstva. Zato što je, zapravo psihogenog porekla, bolest se svrstava u grupu psihosomatskih, iako naziv nervozna creva nije u potpunosti odgovarajući.

Sindrom nervoznih creva može da se manifestuje u tri oblika. Prvi karakteriše bol u trbuhu i zatvor, a najčešći je kod žena. Kod drugog oblika dominira dijareja, povremena ili stalna, a najčešće se sreće kod muškaraca. Kod trećeg oblika naizmenično se smenjuje dijareja i zatvor.

Za bol je karakteristično da se pojačava nakon obroka, a smanjuje posle pražnjenja creva. Ali, nažalost, u ovakvim okolnostima pražnjenje je neredovno, odnosno pacijenti imaju manje od tri stolice nedeljno. Osim toga, može biti i otežano, nepotpuno i bolno.

Oboleli često osećaju i tegobe kao što su gorušica, mučnina i povraćanje, glavobolja... Ukoliko je prisutan zatvor, posledično mogu da se jave i hemoroidi.

Lečenje iritabilnog kolona dugotrajno je i komplikovano. Normalan rad creva postiže se korigovanjem ishrane i istraživanjem namirnica koje mogu biti faktori rizika za pogoršavanje simptoma. Najčešće je to kafa, gazirani sokovi zaslađeni fruktozom ili sorbitolom, ali i mleko, masna hrana... I stres može da bude okidač i ozbiljno da utiče na organe za varenje.