SMATRA se da nijedna funkcija organizma nije toliko promenljiva i podložna spoljašnjim uticajima kao što je pražnjenje creva. Stručnjaci kažu da normalna učestalost defekacije varira od dva do tri puta dnevno, do dva do tri puta nedeljno. Veoma je važna stabilnost obrasca pražnjenja jedne osobe, jer promena može da sugeriše bolest, isto kao i promena u količini stolice, čvrstini, ili pojavi nekog sadržaja (krv, sluz, gnoj).

U slučajevima potpunog izostanka spontanog pražnjenja creva, kada se stolica dobija samo uz uzimanje sredstava za čišćenje, govori se o opstipaciji ili zatvoru. Mnogo češći problem je konstipacija, odnosno otežano pražnjenje creva, ili učestalost crevnog pražnjenja manje od dva puta nedeljno, a od tegoba mogu da se jave još i tvrda stolica, ili osećaj nedovoljne ispražnjenosti creva.

- Zatvor može da nastane naglo, kada obično postoji neki organski uzrok, na primer uvrtanje creva, priraslice, zaglavljivanje tvrde stolice, koja se kao čep uglavi u crevo, upotreba nekih lekova i slično - objašnjava profesor dr Nikola Milinić, načelnik gastroenterologije u KBC „Bežanijska kosa“. - Češći je hronični zatvor, koji takođe može da bude uzrokovan nekim organskim oboljenjem, kao što su šećerna bolest, smanjena funkcija štitaste žlezde, Parkinsonova bolest. Ali, može da bude i funkcionalne prirode i tada predstavlja poremećaj osetljivosti, ili pokretljivosti nekog organa, koji se zasada ne može u potpunosti objasniti, jer iza njega ne stoji nikakva bolest organske prirode.

Funkcionalna opstipacija je najčešća vrsta zatvora. Osim opstipacije sa normalnim prolaskom crevnog sadržaja, ali nedovoljnim izbacivanjem sadržaja iz rektuma, funkcionalna je i opstipacija sa usporenim prolaskom sadržaja kroz crevo (gubitak nagona za pražnjenje, slaba reakcija na sredstva za čišćenje a češće se javlja kod mladih žena). Postoji i poremećaj samog akta defekacije, tzv. anizam, gde ne dolazi do potpunog pražnjenja rektuma, jer se spoljašnji prsten oko anusa nedovoljno otvara.

- Smatra se da anizam ima više od polovine pacijenata sa funkcionalnom opstipacijom - naglašava profesor Milinić.

- Ovaj poremećaj često nastaje kod osoba kojima je, iz različitih razloga, neprijatno da izvrše nuždu onda kada osete potrebu. Često odlaganje nagona za pražnjenjem dovodi do gubitka tog nagona. Slično je i kod osoba koje imaju bolne hemoroide, ili neku vrstu rascepa na anusu, koji dovode do veoma jakog bola pri defekaciji, pa je zbog toga odlažu.

PROBLEM U TRUDNOĆI SVAKA druga trudnica ima probleme sa opstipacijom, a najčešći razlozi su promena nivoa hormona i uvećana materica, koja smanjuje prostor crevima u trbuhu. Savetuje se uzimanje dijetnih vlakana, unos dovoljne količine vode, kao i umerena fizička aktivnost.
- Kontrola defekacije uspostavlja se još od druge godine - kaže profesor Milinić.
- Treba imati u vidu da dete nema razvijenu fizičku, nervnu i emocionalnu zrelost, što sve može da utiče na kontrolu defekacije. U tom uzrastu ređe su organske, a češće emocionalne opstipacije.

Da bi se opstipacija uspešno lečila, mora tačno da se odredi kakav je poremećaj. Od dijagnostičkih metoda koriste se irigografija (rendgensko snimanje debelog creva u koji je prethodno ubačeno kontrastno sredstvo) i tranzitno vreme kolona. To je procedura koja podrazumeva da pacijent proguta barijumske tablete, koje se ne rastvaraju. Onda se rendgenom prati njihovo putovanje kroz debelo crevo. Tada se mogu uočiti delovi creva koji su „lenji“. Može da se radi i analna manometrija kojom se precizno mere pritisci u unutrašnjem i spoljašnjem mišićnom prstenu anusa, ali i neki drugi važni parametri.

- Pacijenti koji imaju poremećaj funkcije defekacije ne bi trebalo da odlažu nagon na pražnjenje, i moraju da nauče kako da ga ponovo uspostave - upozorava naš sagovornik.

- Ne treba da se zadržavaju previše u kupatilu, već da zauzmu odgovarajući položaj tela (podignuta stopala na podlozi koja je iznad nivoa poda kupatila, lagani pritisak rukama pod rebarnim lukovima). Redovno vežbanje dovešće do vraćanja nagona. Kod pacijenata gde postoji sporiji prolaz stolice kroz crevo savetuje se ishrana bogata dijetnim vlaknima kao što su žitarice, kuvano žito, ovsene pahuljice...

Postoje i preparati koji potstiču crevno pražnjenje (tablete, klizme, sirupi i slično), ali njihovu upotrebu treba da preporuči lekar. Nekada, u ređim slučajevima veoma širokog i „lenjog“ creva potrebno je isecanje nefunkcionalnog dela creva.