Sremuš - podmlađuje telo i čuva zdravlje

APRIL I MAJ su meseci medveđeg ili divljeg luka sremuša (Allium ursinum) koji zovu i "ubica otrova". Naime, nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš, zbog čega ga treba jesti što češće. U proleće je najdelotvorniji, predstavlja savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina koji su se tokom zime nataložili u organizmu.

Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu, olakšati disanje kod bronhitisa. Deluje antibakterijski, a pomaže da rane brže brže zarastaju.

Biohemičari tvrde da je sremuš čak zdraviji od belog luka, a zbog obilja alina koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin, divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Sremuš je bogat i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, vitaminom C, karotenom...

Sremuš se od davnina smatra izuzetno lekovitim, a čuveni nemački travar i sveštenik Johan Kincle je posebno isticao njegovu vrednost, naglašavajući da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga redovno jeli. Mladi listovi puni vitamina predstavljaju savršenu kombinaciju sa zelenom salatom, a mogu da se koriste i kao dodatak supama i sosovima. Međutim, sa branjem listova prestaje se čim biljka počne da cveta, ali se zato lukovice skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljanje različitih lekovitih preparata. Kod branja listova sremuša i vađenja lukovica treba biti oprezan, zato što je po izgledu sličan mrazovcu, đurđevku i čemeriki.

Za potpuni oporavak organizma i zdrav izgled, potrebno je svakodnevno konzumiranje listova ove biljke u trajanju od dve do tri nedelje. Zanimljivo je da je karakteristični miris poput onog koji ima beli luk kod sremuša prisutan samo dok se jede.

TINKTURA PROTIV HIPERTENZIJE

Protiv zakrečenja krvnih sudova i visokog krvnog pritiska narodni lekari preporučuju tinkturu od lukovica sremuša. Tinktura se sprema tako što se očisti 250 grama lukovica, i stavlja jedna po jedna u staklenu bocu, u koju je prethodno usuto tri do četiri prsta rakije komovice jačine 40 stepeni. Lukovice usput treba da se gnječe drvenom varjačom, a onda se dobijena kaša prebacuje u bocu od tamnog stakla, nalivajući ostatak rakije do jednog litra.
U flaši treba da ostane dovoljno mesta za povremeno protresanje i mešanje štapićem. Nakon 14 dana boravka na sobnoj temperaturi proces je završen i tada sadržaj treba procediti kroz gazu, po mogućstvu čuvati u frižideru u zatvorenoj flaši. Preporučuje se uzimanje jedne kašičice (10 do 20 kapi) tinkture ujutru i uveče, pomešane sa pola čaše mleka ili jogurta. Ako se uzima mleko ono ne sme biti vruće.

HLEB SREMUŠ

Pregršt fino seckanog sremuša staviti u činiju i pomešati sa 250 grama belog oštrog brašna. Dodati još toliko integralnog, kao i dve kašičice soli i dve kašike ulja. U šolju sa strane staviti 20 grama kvasca i jednu kašičicu šećera da ukisne, a onda kvasac dodati u brašno i zamesiti. Ostaviti da naraste, a zatim testo premesiti i prebaciti u pleh. Ostaviti još pola sata da naraste, a onda staviti u rernu i peći na 220 stepeni 30 minuta.