SVAKA operacija, pa i ona koja spada u takozvane rutinske, nosi rizik od komplikacija. Deset dana od intervencije su najkritičniji za bolesnika. Krvarenje, infekcija rane, tromboza i bakterijska infekcija najozbiljnija su stanja koja mogu da se jave neposredno posle hirurškog zahvata.

I kada intervencija prođe uspešno, u periodu posle operacija može da dođe do krvarenja ili infekcija koje se ne mogu lečiti i koje se ponekad završavaju fatalno po pacijenta. Najveći broj komplikacija događa se u jedinicama intenzivne nege, a kako bolnički dani odmiču, rizik od posledica je sve manji. Ipak, komplikacije su moguće čak i nekoliko meseci, pa i više godina nakon intervencije.

Svi koji moraju da legnu na operacioni sto najviše se plaše tromboze, i to ne bez razloga: čak 20 do 30 odsto operisanih dobije trombozu nakon operacije!

Primarijus dr Marjan Ilić, vaskularni hirurg iz KBC „Zvezdara“, kaže da se tromboze vena najčešće javljaju posle operacija u maloj karlici, nakon operacije kuka ili kostiju:

- Ono što je najopasnije jeste da kod čak polovine pacijenata tromboza ostane neprepoznata, a tada može da dovede do ozbiljnih posledica, pa i smrti. Razlog nastanka tromba je što posle operacije dolazi do slabijeg protoka krvi, ili do zastoja cirkulacije, a tome doprinosi nekretanje bolesnika i dugotrajno ležanje u bolničkoj postelji.

Ako se otkači, tromb može da „ode“ na pluća ili srce, i tamo izazove infarkt, odnosno emboliju pluća, a to su veoma ozbiljna stanja.

Trombozi su skloniji oni koji već imaju problema sa venama, ali neretko se javlja i kod mlađih osoba koje nikad nisu imale bilo kakvih tegoba sa cirkulacijom.

- Najbolja preventiva koja je obavezna pre svake operacije je davanje niskomolekularnog heparina koji razređuje krv, kao i brza mobilizacija posle operacije, odnosno vežbe u kojima se pokreću noge poput vožnje bicikla, lagana šetnja kod pacijenata koji mogu da ustanu iz kreveta i nošenje elastičnih čarapa - objašnjava dr Ilić.

Nekada se i posle deset godina od operacije, posebno ako je bila u trbuhu, mogu u najgorem svetlu javiti posledice u obliku priraslica koje, ako vežu creva, postaju opasne po život. Operacije u trbuhu su i najčešće hirurške intervencije, i što je operacija teža, to je rizik od komplikacija veći.

I KATETER IRITIRA DOKTOR Zoran Ražnatović navodi i da postavljanje katetera nakon pojedinih intervencija vrlo često može da izazove urinarne infekcije. Tome doprinosi i slabije kretanje bolesnika, kao i upala pluća usled dugotrajnog ležanja, posebno kod starijih bolesnika koji već imaju oslabljen rad pluća.

Doktor Zoran Ražnatović, hirurg iz Klinike za digestivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava da su krvarenja na mestu anastomoze, odnosno spojeva na crevima ili drugim organima, jedna od najčešćih komplikacija nekoliko dana od operacije:

- Problem može da nastane ako anastomoze ne zarastu kako treba. Jedna od rizičnijih anastomoza je kod tumora želuca, kada se vadi ceo organ, pa se jednjak spaja sa tankim crevom. Nekada su se ovi spojevi šili ručno, a danas postoje mehanički šavovi, stapleri, pa ređe i dolazi do ovih komplikacija.

Ako se radi operacija na žučnim putevima, recimo, jedna od najtežih komplikacija je povreda glavnog žučnog puta. Takođe, ako se radi operacija tankog, debelog ili upale slepog creva, moguće je da sam sadržaj, ili gnoj u crevima, procuri tokom intervencije i izazove bakterijsku infekciju u stomaku.

Rizik od komplikacija, međutim, ne prolazi ni posle nekoliko meseci. Moguće je, kaže naš sagovornik, da se čak i nakon godinu dana, na mestu operativnog reza jave takozvane ventralne kile.

- Prilikom težih operacija otvara se veliki deo trbuha, pa su rezovi veći, što slabi trbušni zid. Tako, posle operacija, ako se pacijent recimo naprezao previše, ako je gojazan ili ako su trbušni mišići slabiji, može da dođe do popuštanja trbušnog zida i do pojave kile koja zahteva dodatnu operaciju - objašnjava dr Ražnatović.

ISTI RIZIK IAKO su donele niz prednosti u odnosu na klasičnu hirurgiju, laparoskopske intervencije nisu mnogo smanjile rizik od komplikacija. Rizik od moguće komplikacije nakon obe metode iznosi od 0,3 do o,6 odsto.

Uzbunu kod pacijenta, ali i bolničkog osoblja, izaziva i pojava bolničke infekcije, koje su veoma rasprostranjene, i za koje još ne postoji adekvatna terapija, jer su mnoge od bakterija postale multirezistentne na postojeće antibiotike.

Profesor dr Darko Nožić, infektolog iz Klinike za infektivne i tropske bolesti Vojnomedicinske akademije, kaže da su infekcije u bolničkim odeljenjima veoma česte, a da su posledica neracionalne upotrebe antibiotika:

- Infekcija se najčešće javlja na mestima rezova, hirurških rana ili na mestima gde ulazi kateter. Što je operacija teža to su veće šanse da nastane infekcija. Infekcija sa tog mesta lako dospeva u krv i velikom brzinom se širi po organizmu izazivajući sepsu, oboljenje sa često fatalnim ishodom.

Mnoge bakterije koje često uzrokuju različite infekcije postale su multirezistentne (stafilokok, pseudomonas, enterokok, streptokok, klebsela).

- Pojava multirezistencije je naročito izražena u jedinicama intenzivne hirurške nege, gde se redovno primenjuju različiti antibiotici u tretmanu pacijenata posle operacija. Tu su superbakterije i najsmrtonosnije su. Multirezistentne bakterije se, relativno jednostavno, iz bolnica i jedinica intenzivne nege šire i u spoljašnju sredinu, gde takođe uzrokuju teške infekcije - objašnjava dr Nožić.

Kakav će ishod imati infekcija zavisi od opšteg stanja pacijenta, pa su zato stariji bolesnici sa teškim hroničnim oboljenjima skloniji teškim posledicama infekcije. Infekciju najčešće izazivaju bakterije koje na pacijenta prenosi - bolničko osoblje. Zbog toga je higijena sala, bolničkih soba, hodnika i svih zaposlenih na klinici, najbolja prevencija infekcija.