Gusta krv, slaba cirkulacija

IAKO SE procenjuje da u Evropi samo oko 0,7 do 2,6 osoba na 100 000 stanovnika ima „gustu krv“, problem je izuzetno značajan jer komplikacije do kojih dovodi ovakvo stanje mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, pa i život bolesnika.

Najčešće se otkriva slučajno kada pacijent dođe kod lekara zbog nekog drugog zdravstvenog problema. Stručnjaci ovo stanje nazivaju policitemija, a karakteriše ga povećan broj crvenih krvnih zrnaca - eritrocita u ukupnoj zapremini krvi što može da dovede do zapušenja krvnih sudova i krvarenja.

Uzroci povećanja broja eritrocita mogu da budu poremećaji regulatornih mehanizama u samoj koštanoj srži (primarne policitemije), ili stanja koja dovode do stimulacije pojačanog stvaranja eritrocita kao odgovor na neko dešavanje u organizmu (nedostatak kiseonika, maligna bolest, uzimanje pojednih lekova).

Osim ovakvih apsolutnih policitemija postoje i relativne policitemije.

U tom slučaju broj crvenih krvnih zrnaca nije povećan, ali se takav utisak stiče zbog smanjenja zapremine krvne plazme („relativna policitemija“), što se dešava kod osoba koje imaju manjak tečnosti u organizmu (dehidratacija, primena diuretika, teške opekotine).

- Najčešći početni simptomi su glavobolja, slabost, svrab po koži, vrtoglavice i pojačano znojenje - kaže dr Darko Antić, klinički asistent, šef jedinice intenzivne nege Odeljenja za limfoproliferativne bolesti Klinike za hematologiju Kliničkogi centra Srbije. - Bolesnik, takođe, može da primeti izrazito crvenilo lica i crvenilo očiju, a sa druge strane i da ima utisak da su mu prsti „pomodreli“.

Osim poremećaja u stvaranju crvenih krvnih zrnaca koji se dešava u koštanoj srži, na gustinu krvi utiče nedovoljna izloženost tkiva kiseoniku (boravak na većim nadmorskim visinama, hronična opstruktivna bolest pluća, pušenje).

Zatim, poremećaji funkcije bubrega (arteriosklerotski poremećaji krvnih sudova, glomerulonefritisi), uzimanje lekova i dopinga (preparati koji sadrže testosteron ili eritropoetin).

- Pacijentima koji imaju gustu krv radi se analiza hematokrita koji pokazuje udeo eritrocita u volumenu krvi - objašnjava naš sagovornik. - Nakon toga se određuje lečenje. U tu svrhu može da se primeni venepunkcija („puštanje krvi“) i na taj način poboljša cirkulacija. Ukoliko to nije dovoljno primenjuju se određeni lekovi koji utiču na smanjenje stvaranja ćelija u koštanoj srži. Kako bi se sprečila pojava trombova daju se lekovi koji smanjuju sposobnost zgrušavanja krvi. Bolesnicima koji imaju svrab propisuje se simptomatska terapija.

Za osoba u starijem životnom dobu veoma je važno da unose dovoljno tečnosti, pogotovu ukoliko dođe do stanja koja dovode do povećanog gubitka kao što su na primer dijareja, infekcije ili povišena telesna temperatura.

PROTIV UGRUŠAKA

Osobama sa apsolutnom policitemijom osim redovnih odlazaka kod lekara savetuje se umerena fizička aktivnost koja popravlja cirkulaciju i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.

Preporučuje se i izbegavanje pušenja koje može da dovede do suženja krvnih sudova i dodatno poveća rizik od srčanog ili moždanog udara.

U cilju smanjenja svraba treba da se održava higijena kože i da se izbegava kupanje toplom vodom. Čak i minimalne povrede ovim osobama zarastaju teže i postoji opasnost od infekcije.