ČINI SE da aspirin, tabletica koja ublažava glavobolje i bolove u leđima, ako je uzimate jednom dnevno može da učini čuda.

Mnogobrojne studije su pokazale da 75 mg dnevno smanjuje rizik od nastanka raka debelog creva za 17 do 28 odsto.

Uzimate li jedan bebi aspirin dnevno, odnosno malu dozu, činite dobro svom pamćenju i poboljšavate kognitivne funkcije. Sve veći broj studija pokazuje da redovna doza aspirina štiti i od razvoja demencije, a sudeći po rečima stručnjaka koji proučavaju Alchajmerovu bolest, ovaj jeftini lek može da smanji i rizik od nastanka ove teške bolesti za čak 55 odsto.

Zvanično poznat i kao acetilsalicilna kiselina, aspirin postoji već 2.000 godina. Neka svedočanstva pronađena u Egiptu govore da se lek pravljen od biljaka bogatih salicilatom, kao što je vrba, koristio za snižavanje temperature. Oko 400. godine pre n. e, Hipokrat je preporučivao vrbinu koru, bogatu acetilsalicilnom kiselinom, protiv raznih bolova, ali i kao analgetik za žene tokom porođaja. U 19. veku farmaceuti su počeli da eksperimentišu i da pacijentima za lečenje propisuju hemikalije koje imaju veze sa salicilnom kiselinom, aktivnom komponentom ekstrakta vrbe. Kada je reč o modernoj verziji aspirina, nastaloj na samom kraju 19. veka, za nju je zaslužan nemački hemičar Feliks Hofman.

Kao što je dobar za mozak i zdravlje debelog creva, aspirin je blagotvoran i za srce. Stručnjaci sa Mejo klinike kažu da jedan aspirin dnevno može znatno da doprinese zdravlju srca. Naime, u malim dozama, aspirin deluje kao antikoagulans. On sprečava zgrušavanje krvi, pa tako i začepljenje krvnih sudova, odnosno nastanak srčanog ili moždanog udara.

Uprkos velikoj popularnosti, lekari ne preporučuju aspirin svim pacijentima. Preporučuju ga samo onima koji su imali srčani udar ili šlog, čiji je član uže porodice imao rak debelog creva, ljudima koji imaju stent, ugrađen bajpas, onima koji nisu pretrpeli srčani udar ali imaju povećan rizik da ga dobiju, muškarcima starijim od 50 godina koji imaju dijabetes ili ženama dijabetičarkama starijim od 60 godina.

A kome se ne preporučuje?

Kod pacijenata koji imaju čir aspirin može da izazove ozbiljne poremećaje. Ili, ako se koristi u većim dozama, može da ošteti sluh, da dovede do vrtoglavica, glavobolje, mučnine, preteranog krvarenja, da nadraži želudac...

Ne bi trebalo da ga pijete ni posle vađenja zuba ili neke hirurške intervencije, jer sprečava zgrušavanje krvi, a to može da uspori zarastanje rane.

Takođe, nije preporučljiv ni omladini i trudnicama.