Anemija se ne sme ignorisati

Iakočesto od lekara čuju da su anemični, mnogi ne obraćaju pažnju na ovo upozorenje, misleći da ono nije ozbiljno, kao što je većina drugih bolesti. Međutim, anemija uvek na nešto upozorava, pogotovo ako je uporna i dugo traje. Podatak, da je malokrvnost posledica nedostatka gvožđa u organizmu, nije dovoljna da bi određena osoba ostala do kraja opuštena. Pojava malokrvnosti mnogo je kompleksnija, a šta tačno označava, objašnjava hematolog profesor drDarinka Bošković, iz Instituta za hematologiju Kliničkog centra Srbije.

- Anemija nije bolest već stanje, kojim se manifestuje jedan veliki broj oboljenja. Shodno tome, postoji i veliki broj anemija. Anemija je prateći sindrom određene bolesti i kao takva zahteva da se precizno ustanovi zbog čega se pojavila. A može da se pojavi ako koštana srž ne stvara dovoljno crvenih krvnih zrnaca, ili ako nema dovoljno gradivnog materijala - najčešće gvožđa ili vitamina B 12.

* Šta se tada tačno događa?

- U takvoj situaciji eritrociti ne sazrevaju, zbog čega se ne stvara dovoljna količina hemoglobina. A ukoliko se eritrociti normalno ne stvaraju i sazrevaju manje su kvalitetni. Posledica takvog stanja je njihovo razaranje, čemu ponekad kumuje i postojanje antitela u krvi. Zapravo, kod malokrvne osobe dolazi do sniženja vrednosti hemoglobina i hematokrita, odnosno krvne slike. U stvari, remeti se odnos eritrocita i hemoglobina. Eritrociti mogu biti u normalnom broju, ali je zato hemoglobin snižen, najčešće zbog nedostatka gvožđa.

* Zašto dolazi do ovakve pojave?

- Kada se anemija javlja na ovaj način, to znači da se gvožđe više troši nego što se unosi normalnom ishranom. Zato treba voditi računa da se u ishranu uvrsti meso i druge životinjske namirnice, gde je ovaj mineral najprisutniji. Ali, ovakvo stanje ne treba odmah povezivati sa bolešću krvi, bez obzira na to što koštana srž ne može da stvori hemoglobin bez ovog minerala. Nedostatak gvožđa najčešće predstavlja posledicu krvarenja.

* Kada sve anemija može da se javi?

- Malokrvnost može da se javi u brojnim situacijama. Ispoljava se kod osoba sa oboljenjem crevnog trakta, kod osoba sa recesijom želuca ili kompletno izvađenim želucem, kao i kod osoba koje sprovode strogu dijetu. Nedostatak gvožđa nekada može biti i urođene prirode, što takođe za posledicu ima pojavu anemije. Često su anemije pratioci i brojnih hroničnih oboljenja, pa čak i malignih. Zato je i važno ustanoviti uzrok nastanka određene anemije, da bi se pravilno sprovelo lečenje. U protivnom, lečiće se samo simptomi, što za obolelog nije rešenje i može dovesti do većih komplikacija osnovne bolesti, koju anemija prati.

* Koliko anemija zahteva lečenje?

- Za ozbiljno lečenje anemija treba više meseci. Lečenje podrazumeva da se svakodnevno uzima 200 miligrama elementarnog gvožđa dok se ne normalizuje krvna slika, i još mesec dana da se popune depoi gvožđa. Za lečenje anemija koje prate bubrežne i maligne bolesti koristi se hormon eritropoetin, dok se za pernicioznu anemiju koja prati autoimune bolesti, primenjuje vitamin B 12.

* Koliko je anemija učestala kao pojava?

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 40 odsto stanovništva na planeti ispoljava simptome anemije, uzrokovane nedostatkom gvožđa. Najugroženije kategorije su žene za vreme menstrualnog ciklusa, trudnice u drugoj polovini trudnoće, mladi, ali i školska i predškolska deca. Anemija je sve više prisutna i u pubertetu kada devojčice drže restriktivne dijete, dok su potrebe njihovog organizma za gvožđem zbog naglog razvoja povećane. Pojava menstruacije i ovako stroga dijeta, predstavljaju savršen spoj za pojavu malokrvnosti.

ANEMIJA ZBOG LOŠE ISHRANE

Anemija ili malokrvnost vrlo često se javlja i kao posledica neodgovarajuće ishrane u dužem periodu. Šta karakteriše anemiju nastalu zbog loše ishrane, objašnjava nutricionista Svetlana Ćulibrk-Pribaković:

- Malokrvnost nutritivnog tipa nastaje ukoliko se hranom ne unosi dovoljno gvožđa, esencijalnih amino-kiselina, vitamina C, B 11 i B 12, folne kiseline. Ali, nedostatak gvožđa ne mora uvek da se ispolji zato što ga nema u organizmu. Ponekad može i da se unosi, a da ga organizam nedovoljno iskorištava. To se događa kada je lučenje želudačne kiseline smanjeno, kada u hrani nema dovoljno vitamina C, minerala kobalta i bakra, kao i nekih važnih sastojaka belančevina. Do otežanog iskorišćavanja gvožđa dolazi i kada u hrani ima više fosfora, ali i ako osoba pati od hronične dijareje.

Nedostatak vitamina B 12kao uzrok malokrvnosti prisutan je uglavnom kod vegetarijanaca, jer ne unose dovoljno belančevina životinjskog porekla, kao što su meso, jaja, mleko. Za ove osobe je veoma važno da vitamin B 12 nadoknađuju uzimanjem tableta.

Folna kiselina i vitamin B 11, zajedno sa drugim vitaminima B grupe, neophodni su za izgradnju eritrocita. Takođe, folna kiselina poboljšava crevnu apsorpciju gvožđa, a sa vitaminima B 6 i B 12 igra važnu ulogu u razmeni amino-kiselina. Folna kiselina je izuzetno važna za trudnice. Njen nedostatak u trudnoći može da dovede do urođenih anomalija ploda.

Vitamin C pomaže apsorpciju gvožđa iz hrane biljnog porekla, zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B 12.

- Od svih navedenih sastojaka, gvožđe je najodgovornije za pojavu anemije - podvlači nutricionista Svetlana Ćulibrk-Pribaković. Glavni rudnik i snabdevač organizma ovim mineralom je meso. Ovako uneto gvožđe, ubrzava apsorpciju gvožđa iz biljne hrane, koja je inače, otežana zbog fitinske kiseline i tanina. To se događa osobama koje unose puno mekinja, čaja i kafe. Nije redak slučaj da strastveni uživaoci kafe i čaja, a pogotovo poklonici makrobiotske ishrane, upadnu u anemično stanje.

Dugotrajna mlečna dijeta isto može dovesti do malokrvnosti, jer mleko ne sadrži gvožđe. O mleku kao osnovnoj namirnici treba razmisliti, naročito, kada su deca u pitanju. Kao i kada je reč o brzoj hrani, koja ne može da zadovolji potrebe njihovog razvoja. Ovo je veoma važno za decu do dve godine i tinejdžere. Zato, da bi se anemija uspešno savladala, neophodna je raznovrsna ishrana životinjskog i biljnog porekla, sa svim neophodnim sastojcima. S obzirom na to da malokrvnost prati i gubitak apetita, neophodno je uzimati sredstva za podsticanje lučenje sokova za varenje i poboljšanje apetita. Hrana treba ukusno da je spremljena i podeljena u pet obroka.

Pored raznovrsne ishrane važan je i boravak na planini, jer planinski vazduh i nadmorska visina utiču na relativno brzo povećanje broja crvenih krvnih zrnaca, koji doprinose bržem oporavku organizma.