Više nas cene kada kažemo “ne”: Šta nas sprečava da se suprotstavimo željama i zahtevima drugih?

KOLIKO puta ste želeli nekome da kažete "ne", ali niste mogli da prevalite preko jezika. Da li je u pitanju neodlučnost, nedostatak hrabrosti, samopouzdanja i samopoštovanja ili smatrate da nije pristojno da se bilo kome zamerite? Možda vam vaspitanje tako nalaže? Zašto je teško izgovoriti tako jednostavnu reč i šta nas sprečava da se suprotstavimo željama i zahtevima drugih kada mislimo da je to ispravno i u našem interesu? Kao da na to ne polažemo pravo.

- Važno je da kažemo "ne" kada nešto ne želimo i kada osećamo potrebu da postavimo jasnu granicu ljudima - kaže za "Život plus" psiholog Elena Kuzmanović. - Ukoliko se ne suprotstavimo, postoji uverenje da ćemo izbeći neprijatnost i da će nam ljudi biti naklonjeniji. Ali tu se ne radi o našoj dobroti, već o slabim granicama i nezauzimanju za sopstvene potrebe zbog straha od sukoba. U tome postoji i određena kalkulacija ili sekundarna dobit. Mislimo da time nešto postižemo, ali zapravo nemogućnost da se kaže "ne" je karakteristika nezrele ličnosti i uglavnom nam ide na štetu.

Više je razloga zašto ljudi tako reaguju, a koji će faktor prevagnuti je individualna stvar. Često zavisi od vaspitanja. Mnogi odrastaju u porodicama u kojima nisu dovoljno poštovani kao ličnost i u kojima se suprotstavljanje na direktan i indirektan način kažnjava.

- Načini često mogu biti surovi, posebno kroz fizičko kažnjavanje dece kada su neposlušna, pa se razvija strah od zauzimanja za sebe - kaže naša sagovornica. - Niko nas tome nije naučio. Roditelji ne mogu da očekuju da dete bude poslušno i da se ne suprotstavlja, a da se pritom razvija u snažnu i individualnu ličnost koja je spremna da drugima kaže "ne". Nažalost, od malih nogu ih uče da "ne" - ne postoji, zahteva se poslušnost, a upravo prva izgovaranja te reči omogućavaju detetu da jasno izrazi neslaganje ili odbijanje nečega. To je i prvo iskazivanje detetove ličnosti. Ako smo naučeni da je suprotstavljanje nešto negativno, teže ćemo kasnije razumeti da imamo pravo da kažemo "ne" i da ništa strašno ne mora da se dogodi.

ĆUTANjE NIJE VEŠTINA

Nedostatak spremnosti da se nekome suprotstavimo na ovaj način znači i manjak samopoštovanja:

- Takve osobe možda toga nisu svesne, a nesuprostavljanje smatraju posebnom diplomatskom veštinom. Ali znaju da to nije izbor, već automatska reakcija na konflikt. Zato to ne možemo nazvati veštinom, nego metodom izbegavanja neprijatnosti. Nažalost, nije moguće da izbegnemo neprijatnosti, a nije ni korisno da živimo stalno u kompromisu. Sukobi i neslaganja mogu da budu konstruktivni i razvojno važni.

Verovatno su se mnogi zapitali da li ljudi koji nemaju "petlju" da kažu šta žele, lošije prolaze u životu, na poslu, u društvu ili partnerskim odnosima ili možda bolje, upravo zbog toga što ne ulaze u raspravu?

- Ako biste im postavili ovo pitanje, verovatno bi rekli da prolaze bolje, jer su našli način da ne ulaze u konflikt zato što je to njima zastrašujuće. Ali u psihološkom smislu prolaze gore, jer se ne zauzimaju dovoljno za lične potrebe i javlja se akumulirano nezadovoljstvo. Najpre, ne vrednuju dovoljno sebe, a ni drugi, pa počinju da koriste večitu dobru volju i pristajanje na sve. To dugoročno dovodi do ozbiljnijih problema u odnosima, jer osobe sklone trpljenju u jednom trenutku osete da je granica pređena i tada obično prekidaju odnose. To može da iznenadi ljude oko njih, jer se nikada nisu pobunili niti ukazali na problem, pa udaljavanje deluje iznenadno i neočekivano. Zato, regujte na vreme i kažite da nešto nije u redu.

Gde je granica, odnosno u kojim momentima čovek treba da zauzme odlučan stav i izgovori šta mu smeta i šta želi?

- Moramo da naučimo gde su naše granice i kada ih neko prelazi - ističe Elena Kuzmanović. - Instinktivno to osećamo, ali nismo spremni da poslušamo sopstveni osećaj. Moramo da kažemo "ne" kada nas neko primorava da radimo nešto što ne želimo, tera da se odričemo sopstvenog sistema vrednosti zarad tuđeg, konstantno stavlja svoje potrebe ispred naših i zloupotrebljava našu dobru volju da izađemo povremeno u susret. Granica je pređena i kada ste odrasla osoba a neko drugi vam govori šta da radite, kako da mislite i kako da se osećate, a ne postavlja pitanje kako se, zaista, osećate, šta mislite i šta smatrate da bi trebalo da uradite. Granica je pređena kada, recimo, vaš prijatelj konstantno pozajmljuje novac, iako vam tako pravi problem. Kada se roditelji mešaju u vaš partnerski odnos, bez obzira na to što ste ih zamolili da to ne čine. Ili kada zapostavljamo stvari koje nama znače i ljude koje volimo, da bismo drugima činili.

UVAŽAVANjE LIČNOG STAVA

Kako reaguju osobe kojima se nedvosmisleno kaže "ne"?

- Neki ljudi će loše reagovati kada im kažete "ne", ali drugi će umeti da poštuju vašu sposobnost da postavite granicu, jer i sami to rade. To je dobra prilika da napravite bolji odabir ljudi koji će vas okruživati i više uvažavati vaše odluke. Osobe koje naše "ne" doživljavaju kao veliki problem, verovatno i same imaju problem sa granicama i sa prelaženjem tuđih. Ali iznenadiće vas koliko ljudi zapravo dobro reaguju na takve situacije, jer ih vide kao odraz većeg samopoštovanja.

Da li je u današnje vreme teže nego ikad pre reći "ne"? Psiholog Elena Kuzmanović smatra da je sada bolja situacija, jer postajemo svesni mogućnosti da ćemo zbog toga trpeti manje posledice. Ranije su kodeksi poštovanja zahtevali da se ne govori "ne" starijima, deca nisu smela to da kažu odraslima, a žene muškarcima. Postojala su pravila kada nije bilo u redu a ni pristojno suprotstaviti se, pa su ljudi stalno radili "ono što treba" umesto onoga što bi želeli.

- Pojam ličnih granica je bio nepoznat, a odustajanje od sebe sveprisutno. Danas imamo tendenciju da gradimo što pozitivnije odnose, da negujemo mir u odnosima, da bude manje sukoba i nasilja. Ali postojanje zdravih konflikata koji vode ka traženju rešenja je različito od nezdravih sukoba i borbi moći unutar odnosa. Nije svaki konflikt isti i loš i nije svako pomirenje dobro. Zato je važno da damo sebi pravo da kažemo šta mislimo, da naučimo decu da je njihovo "ne" važno i da imaju prava da ga izraze. Jer postavljanje granica može samo da dovede do iskrenih i kvalitetnih odnosa sa drugima.

JAČI UTISAK

Na pitanje da li će ljudi, ako im jednom kažete "ne", zaboraviti svako prethodno "da", naša sagovornica odgovara:

- Ako nekoga odbijemo, naše potrebe su neminovno u sukobu, ali to nisu nerešive situacije, već izazov da se pronađe novo i možda bolje rešenje. Odbijanje ostavlja jači utisak od pristajanja, posebno kod osoba koje i same imaju problem sa odbijanjem, pa se to može doživeti lično kao uvreda ili iznevereno očekivanje. Ali to ne bi trebalo da bude naš problem, već osobe koja nije u stanju da razume da ljudi imaju pravo da ne ispunjavaju tuđe potrebe i da to urade bez objašnjenja.