Udahnite duboko i zaronite sa nama, jer vas vodimo u morske dubine, gde se diše putem regulatora koji sprovodi vazduh iz boce, a kreće se perajima. Pogađate, reč je o ronjenju sa bocom, znanom i kao scuba diving, čija definicija glasi: boravak ronioca pod vodom, uz osiguranje fizioloških uslova disanja. Ronjenje počinje onog trenutka kada zaronite i prestanete da udišete atmosferski vazduh, a završava se kad nakon izrona počnete ponovo da ga udišete. Da biste uopšte zaronili, morate poći na obuku, a pre toga dobiti lekarsko uverenje za bavljenje podvodnim aktivnostima i biti psihofizički pripremljeni. Nakon toga dobijate početnu kategoriju, a uči se prema programu, koji se razlikuje od škole do škole. Ono što je, između ostalog, zajedničko za sve je da nikada ne smete da ronite sami, već u paru ili većoj grupi, u kojoj se ističe instruktor ili vođa ronjenja - osoba kojoj se obraćate povodom svega, ali baš svega što vas zanima, jer pod vodom nema mesta nedoumicama. Imajte na umu da ronjenje, koliko god bilo inspirativno, magično i fascinantno iskustvo, može očas postati potencijalno opasno, sa tragičnim posledicama po zdravlje, pa i život.

Približićemo vam naše nedavno stečeno iskustvo, kada smo u Jadranu, sa plaže tik do Svetog Stefana, napravili svoj prvi zaron. Naravno, shvatite ovo kao prenos doživljaja, nikako kao predlog ili podstrek da krenete sami u ovu vrstu podvodne avanture. Jer, sećate se - nikada ne smete da ronite sami!

Šta vam je sve potrebno da biste mogli da uživate u ovoj rekreativnoj aktivnosti? Najpre, na obali obučete odelo (postoje mokra i suva, a mi smo koristili ova prva, jednodelna, debljine pet milimetara, dovoljno topla za temperaturu mora koja je iznosila 22 stepena). Ona propuštaju određenu količinu vode u prostor između kože i odela, koju telo ronioca ugreje. Zatim stavite kapuljaču, obujete čarapice, a rukavice ponesete sa sobom, do ulaska u vodu. One ne služe samo da vam greju ruke, već i da bi ih štitile od mogućih mehaničkih povreda i direktnog kontakta sa otrovnim životinjama i biljkama.

Obavezan deo opreme je i pojas sa tegovima od olova, koji su vam neophodni da biste zaronili - bez njih biste ostali na površini vode, jer ste u ronilačkom odelu pozitivno plovni - odnosno plutali biste. Pojas vam obezbeđuje blagu neutralnu plovnost, zatvarate ga kopčom, a tegove možete rasporediti i u (posebnim) džepovima prsluka, čiji je pravilan naziv kompenzator plovnosti ili bi-si-di (BCD). Njega ćete, kao poslednji korak pred zaron, staviti na leđa. Pre toga ćete mu, na sredinu, pričvrstiti čeličnu bocu sa vazduhom. Savetujemo vam da kompenzator plovnosti obučete u vodi, jer je boca veoma teška - naša je bila zapremine 15 litara vazduha, na pritisku od 200 bara (prazna je bila težine od 16,5 kg). Kako dolazite do vazduha iz boce? Pomoću regulatora, čiji je prvi stepen pričvršćen za nju, a drugi, u vidu usnika, držite u ustima i kroz njega dišete. Bi-si-di na sebi ima i inflator, kojim izbacujete vazduh iz njega (da biste postali negativno plovni, i dublje zaronili) i ubacujete, time regulišući plovnost. Vazduh nikada ne dodajete naglo u prsluk, već putem nekoliko kratkih pritisaka dugmeta - na taj način regulišete plovnost i sprečavate nekontrolisani zaron i izron.

Podesite masku tako da vam ne ulazi vazduh (i voda) kroz nju i da lepo prianja uz lice, spustite je oko vrata, uzmite peraja u ruke (koristili smo ona sa zatvorenom petom, koja su stabilnija, pokretljivija i "brža", ali se teže obuvaju od onih sa otvorenom), i sedite na obalu. Obujte ih, uđite u vodu, stavite bi-si-di, masku na lice, uzajamno prekontrolišite opremu sa svojim parom i - zaronite.

Prilikom zarona važno je da izjednačavate pritisak u ušima, što se radi tako što prstima pritisnete nozdrve, duvajući pritom vazduh u obraze, slično kao u avionu. Dubinu povećavajte postepeno. Sve vreme budite u vidnom polju svog para, idite paralelno, nikad ispred njega (osim ako ste vođa ronjenja, naravno). Naš zaron trajao je 14 minuta, spustili smo se tri metra, videli nekolicinu naših domaćina iz morskog sveta, klečali na dnu mora i poželeli da još dugo, dugo, ostanemo u tom nestvarnom okruženju, potpuno drugačijem i jasno odvojenom od onog u kom živimo. Ipak, ne zaboravite - u velikom plavetnilu vi ste gost, pa se i ponašajte tako, sa poštovanjem prema okolini. Uzvratiće vam nebrojenim, nestvarno bajkolikim kadrovima, koje ćete večno nositi u sećanju.


ZNACI I SIGNALIZACIJA

Kako se sporazumevate pod vodom? Komunicirate propisanim, internacionalnim znacima, koje upućujete drugom ronicu, a on je dužan da odgovori na njih. Pokazujete ih prstima, šakama ili pokretom cele ruke, a među osnovnim su: "da li je sve u redu" (na fotografiji), "nešto nije u redu", "zaron", "izron", "treba mi pomoć", "ostao sam bez vazduha"... Ne zaboravite da se svetlost drugačije prelama kroz vodu nego kroz vazduh, neke boje se "gube" sa povećanjem dubine, a predmeti vam, prividno, kroz masku deluju za 1/4 bližima i 1/3 većim nego što su stvarno. Zvuk se pod vodom prostire oko pet puta brže nego u vazduhu, oko 1.500 metara u sekundi, pa se i čuje intenzivnije.