KADA bi "Fejsbuk" bio zemlja, bio bi tačno treća po veličini na svetu - računica je stručnjaka. Ni "Instagram" nije ništa manja "zajednica", a pritom je i sve popularnija, pa se svakog dana na ovoj mreži podeli više od 500 miliona fotografija. Slavu, i to značajnu, žive i "Tviter" i "Snepčet". Prostor i vreme su tako dobili nove dimenzije otkako su nas opkolile društvene mreže, a mi počeli da im služimo svakodnevno. Svako na svoj način, doduše. Jedni su postali zavisni od iznošenja svoje intime, a drugi od praćenja, analize i komentarisanja tuđe, istovremeno čuvajući svoju. Kao da više vredi.

Tako su se profilisali oni koji su aktivni da svi to vide i oni koji ne otkrivaju ništa o sebi, ali zato glasno komentarišu tuđe objave, optužujući prve da su dosadni sa fotografijama, da nemaju stvaran život i realne procene. Ali, ko je tu zapravo intenzivniji korisnik društvenih mreža? Ko je "pošteniji"? I ko je veći voajer? Ili sve to zavisi od karaktera i namera korisnika? O tome smo razgovarali sa Bojanom Kučinar, psihologom i psihoterapeutom.

- Ekstrovertne osobe objavljuju informacije o svom svakodnevnom životu i društvenim aktivnostima, što im služi za komunikaciju sa drugima - kaže sagovornica "Života plus". - Oni pozivaju na druženje, a spremni su i da komentarišu i podržavaju druge. Introvertni, s druge strane, retko objavljuju sadržaje lične prirode, a i retko iznose svoje mišljenje kada su u pitanju statusi drugih korisnika, ali prate šta se dešava u njihovim životima. Imamo i one koji ne dele lične sadržaje, ali jedva čekaju da daju komentar. Primetna je i podela ove grupe u dve podgrupe. Postoje ljudi koji uvek pozitivno komentarišu, iz potrebe da ostave dobar utisak, i oni koji uvek daju negativne komentare. To su takozvani "hejteri".

Naša sagovornica naglašava da obe podgrupe imaju potrebu da zavire u živote drugih, ali i da budu zapaženi, tako što ostavljaju komentare, pritom čuvajući na sigurnom svoju intimu.


BITI PRIMEĆEN


U osvrtanju na to šta se dešava na društvenim mrežama, otišli smo toliko daleko, kao da nam od toga zavisi život sam. Sve što nam se dešava, pa i banalnost, stavlja se u izlog. I ne samo to!

- Dešava se da ljudi namenski odlaze na određena mesta, rade određene stvari samo da bi imali materijal za društvene mreže. Više nije poenta da li uživam u druženju sa prijateljem dok pijemo kafu u nekom lokalu, već sam tu da bismo se fotografisali i onda taj materijal objavili. To je paradoksalno. Živa reč je zamenjena postom na društvenim mrežama - kaže psiholog.

A, kako postoji potreba da se oglašavamo na tom "tržištu", tako postoji i ona da se isprate radnje ostalih učesnika. I da se stalno komentarišu. Ismeju. Nazovu glupim/dosadnim/naivnim. Tako se iskristalisao profil korisnika društvenih mreža koji kao da se nagonski oglašava ispod svega što se tu pojavi. Sagovornica kaže da iza toga može da se krije osiromašen lični život.

- Usamljenost može da podstakne da se stalno komentarišu drugi, jer je to način da se ostvari neka interakcija. Učestalo oglašavanje na tuđim profilima je pokušaj da se zadovolji potreba za prihvatanjem, a ako se uvek ostavljaju negativni komentari, onda se to čini sa namerom da se drugi omalovaži, unizi. Sve ovo ide u prilog niskom samopoštovanju i samopouzdanju, odnosno nedostatku vere u lične kvalitete. S druge strane, kada su u pitanju komentari koji se ostavljaju ispod statusa onih koje stvarno poznajemo, može da se radi o socijalnoj odgovornosti - želji da pozdravimo, podržimo, čestitamo ili iskažemo sreću zbog uspeha prijatelja, rodbine, kolega - navodi sagovornica.


ŠANSA ZA PAMETOVANjE


Nečija objava može da pokrene čitavu lavinu komentara, čiji su vodeći nosioci neretko uvek isti ljudi. I uvek oni koji drugima ne daju priliku da zavire u njihov život, ali su zato tu da se nametnu u svakoj raspravi. Sa neodoljivom potrebom da budu najpametniji na tuđim profilima. Svoje su na vreme zaštitili/sakrili.

- Postoje oni koji veoma vole rasprave na društvenim mrežama, što zna da bude korisno ako se u to ulazi sa željom da se nešto novo sazna ili saopšti. Međutim, ljudi često zaboravljaju da svi imaju pravo na mišljenje, kao i na njegovo javno iznošenje, a koje ne mora da se podudara sa njihovim. Onda se desi da se rasprava pretvori u nadmetanje ko je u pravu. Narcisoidnim osobama je veoma važno da pobede u tom takmičenju, a posebno im je od značaja ako ih i drugi podrže u njihovim stavovima - objašnjava psiholog.

I eto nas na klizavom terenu, pa za čas stižemo do prestrojavanja, podele na jedne i druge, pa i "fronta". Kao da su odjednom svi dobili šansu da budu pametni, pa bi i da je iskoriste.

- Činjenica je da rasprave mogu da prerastu u lični "rat". Tada se zaboravlja svrha diskusije, ne iznosi se mišljenje o samoj temi, već se komentariše ličnost neistomišljenika, izvlače se zaključci o njemu. A oni su često pogrešni, jer se ne poseduje dovoljan broj podataka o samoj osobi. Možemo zagaziti na klizav teren i ako se komentari doživljavaju lično, ili ako drugima tako javno upućujemo opaske na račun njihove ličnosti - navodi sagovornica.

Tako se u suštini izvitoperila startna suština postojanja društvenih mreža, pa su ih mnogi korisnici iskoristili samo da bi mogli da ospu paljbu i osudu po drugima, pametovanjem nadomeste neuspeh u stvarnom životu, a mogućnošću da javno napišu neku "filozofsku", i to obično uvredljivu, učine sebe bitnim.

- Društvene mreže nam daju toliko mnogo mogućnosti, od reklamiranja i ličnih promocija, do učenja i saznavanja novih stvari, da se zaista postavlja pitanje zašto ih koristimo da bismo putem njih komentarisali, vređali i omalovažavali druge. Iako svako ima pravo da javno iznese svoje mišljenje, ne bismo smeli da zaboravimo da je nekulturno nametati svoje i da ćemo takvim pristupom svakako teško promeniti tuđe. Važno je i da se ne zaboravi da ono što tu govorimo, govori o nama - podseća psiholog.

POGREŠNA UPOTREBA

BITI aktivan na društvenim mrežama, nije nikakav greh. Suština je da tu aktivnost, međutim, ispunimo pozitivnom svrsishodnošću i ne postanemo zavisni od nje.

- Moramo da znamo čemu nam služe društvene mreže. Ako ih koristimo da bismo ispunili osećaj praznine, osetili se prihvaćeno ili dobili podršku, onda je sigurno da ćemo postati zavisni od njih, jer će nam postati životna hrana. Trebalo bi da proverimo šta nam to stvarno nedostaje u životu i da onda radimo na tome. Kada smo ispunjeni i ostvareni, mreže će nam služiti za kratkotrajnu zabavu i informisanje. I ne samo da nećemo imati potrebu da prečesto budemo aktivni, već nam ni obaveze neće dozvoljavati da na njih trošimo vreme - kaže sagovornica "Života plus".

PRILIKA ZA POZICIONIRANjE

STALNO komentarisanje tuđih postova i ulaženje u javne rasprave, kao da je postalo nešto što nas danas pozicionira među ljudima. U smislu, ako nismo ništa rekli, kao da nismo dovoljno mudri. I ako ništa ne objavimo, kao da nam se ništa vredno ne dešava.

- Međutim, ljudi koji imaju ispunjen život, nemaju toliku potrebu da se pokazuju drugima, oni prosto uživaju u onome što rade i što ih ispunjava. Oni koji se plaše da će drugi pomisliti da im se ništa ne dešava, jer su neaktivni na društvenim mrežama, uglavnom i jesu neispunjeni, usamljeni, nezadovoljni. Kako se kod takvih javlja strah od otkrivanja istine, imaju potrebu da prikriju svoja nezadovoljstva, a kreću od ideje da treba biti što aktivniji, plasirajući lažni život, ono kako bi zapravo voleli da žive - objašnjava psiholog.