ZLOSTAVLjANjE na radnom mestu - psihičko, fizičko, seksualno - je stvarnost svakog društva. Zamagljena. Osporavana. Prećutkivana. Teško dokaziva. Koliko god da mu je teško na poslu, čovek često nije ni svestan da je mobingovan, a onaj koji jeste, obično nema mogućnost ili smelost da izađe iz pozicije žrtve. Jer sve podseća na borbu sa vetrenjačama u kojoj mobing nastavlja da živi. Raste i razvija se kao korov.

Kada je pre nekoliko godina rađeno veliko istraživanje na nivou Evropske Unije, rezultati su pokazali da je od 21.500 zaposlenih, 84 odsto pozitivno odgovorilo na pitanje - da li su ikada bili u situaciji da ih kolege psihički maltretiraju. Čak 97 odsto je izjavilo da smatra kako se o toj pojavi premalo govori. Zaprepašćujuće je da se u Nemačkoj 1.000 samoubistava godišnje poveže sa mobingom.

Iako se čini da se na ovu pojavu sve više skreće pažnja, njegova forma, manifestacije i opasnosti kao da su i dalje u magli. Zašto je važno da shvatimo šta znači biti mobingovan i kako možemo da prepoznamo da nas neko teroriše, razgovarali smo sa Leonorom Pavlicom, kliničkim psihologom i konstruktivističkim psihoterapeutom.

Sagovornica "Života plus" naglašava da hronično trpljenje mobinga ima maligne posledice u gotovo svim oblastima života, pa je od presudne važnosti da ga što ranije detektujemo i aktivno radimo na njegovom suzbijanju.

- Prepoznati da si u ovoj "zamci" nije uvek očigledno, niti lako, jer mobing ima svoje slojeve - objašnjava psiholog. - Najprimitivnije i ujedno najtransparetnije forme su direktno fizičko ili verbalno maltretiranje, gde jedna osoba gura, udara, viče ili psuje na drugu. Dosta suptilnije su indirektne pojave, koje se manifestuju kroz nedavanje jasnih instrukcija ili jasnog "fidbeka", izbegavanje, isključivanje iz zajedničkih aktivnosti, širenje glasina i laži, sprečavanje adaptacije u novo radno okruženje, nametanje prekovremenog rada...

ŽRTVE SU UGLAVNOM STRUČNjACI

Podaci Udruženja "No Mobing" iz Beograda ukazuju na to da su žrtve ove pojave u Srbiji uglavnom zaposleni vrlo stručni za posao koji obavljaju. A, upravo se misli drugačije...

- Uobičajena predrasuda je da su mete nesigurne osobe nad kojima je lako vršiti pritisak. Istina je, međutim, na drugoj strani - ljudi koji mobinguju su po pravilu nesigurniji od svoje žrtve, ona je doživljena kao pretnja njihovoj profesionalnoj poziciji. Žrtva nikada nije slučajan pojedinac, beznačajni zaposleni koji ne poseduje određene kvalitete za dati posao. Naprotiv, to je onaj u kome "mober" vidi potencijal, jer jedino takvi i mogu da ga ugroze - objašnjava psihoterapeut.

Mobing se, ukazuje sagovornica, ispoljava slično kao agresivnost. Na najranijim razvojnim stupnjevima nam je dostupna fizička agresija (jer nismo ovladali govornim aparatom), sa razvojem govora sledi verbalna (i to veoma direktna - kroz psovanje i vređanje), a sa formiranjem imaginacije i apstraktnog mišljenja krajnje manipulativne i prikrivene forme. Što se radi o intelektualno i obrazovno zahtevnijem poslu, to će se više koristiti zamaskirani oblici.

- Veruje se da je najčešći vid mobinga direktni, gde je osoba izložena otvorenoj agresiji. Međutim, mora se uzeti u obzir da je ovakvu formu najlakše uočiti i nedvosmisleno znati da si mobingovan. Prikriveni oblici su isto toliko česti, ali su teže uhvatljivi i izazivaju nedoumicu. Ako bi ga posmatrali kroz druge kriterijume, kao što je npr. stratifikacija, onda je vertikalni mobing (od nadređenog ka podređenom) dosta zastupljenija forma od horizontalnog (u kome su "mober" i žrtva na istim pozicijama) - objašnjava psiholog.

Da li mobing nužno započinje konfliktom? Ne. On je čak pre retkost, nego njegov pojavni oblik. Jer da bi došlo do konflikta potreban je otpor obe strane i zauzimanje za svoju tačku gledišta.

- Kod mobinga upravo to nedostaje žrtvi, jer je ona uglavnom u poziciji pasivnog trpljenja i ne preduzima ništa da se odbrani. Kada i ima konflikta, on se češće javlja u direktnim oblicima, dok je u indirektnim formama prava retkost. Posebno zato što mobingovana osoba nije sasvim sigurna da joj se to dešava, ne ume jasno da objasni šta se konkretno zbiva, a često joj se čini da je takav tretman zaslužila, jer nešto ne obavlja kako valja - navodi stručnjak.

TUŽBA JE VAŽNA

Istraživanje EU je pokazalo da bi 54 ispitanika na dugotrajni mobing odgovorilo trpljenjem, dok bi 28 odsto dalo otkaz i tražilo drugi posao, a tek 12 odsto njih bi prijavilo poslodavca. Stručnjaci, s druge strane, upozoravaju da hronično nereagovanje na mobing može značajno da ugrozi zdravlje ljudi. Uruši im samopouzdanje. Čovek počinje da sumnja u svoje sposobnosti, uglavnom se oseća odgovornim za sve propuste na poslu, prisutni su krivica, apatija, uznemirenost. Ovo dalje vodi realnom padu radnih performansi, jer osoba gubi koncentraciju i češće pravi greške; zbog zabrinutosti počinje lošije da spava, javljaju se smetnje u apetitu (prejedanje ili izgladnjivanje), odnosi sa drugima su napeti, jer je razdražljiva i neretko agresivna.

- U ovakvim okolnostima trpljenja opada i imunitet, pa su mobingovani pojedinci skloniji razboljevanju, a tu je i razvoj psihosomatskih tegoba u vidu migrena, čira na želucu, dijareje... Dakle, sve sfere života mogu da budu vitalno ugrožene - upozorava stručnjak.

I zato mora da se reaguje. Koliko brzo? Šta treba da učinimo kada smo mobingovani?

- Na većini poslova danas se uz ugovor o radu potpisuje i dokument o upoznatosti sa pojedinostima mobinga i smernicama za njegovo pravovremeno sprečavanje. Kada prepoznamo da je reč o tome, neophodno je da se obratimo nadležnoj instanci koja će sprovesti zakonsku proceduru. Ljude je uglavnom strah da podnesu prijavu, jer veruju da će to ugroziti njihovu poziciju, ali budući da hroničan mobing ugrožava sam život, vredno je razmisliti šta nam je preče. Takođe, oni koji regulišu ovakve situacije, upoznati su sa strahovima mobingovanih pojedinaca i nikada neće napraviti korak koji će ih dodatno ugroziti - objašnjava psihoterapeut.

Statistika pokazuje da se ni u razvijenim zemljama, a kamoli kod nas, mnogo ljudi ne odluči da podnese tužbu protiv šefa ili kolege koji ga ugrožava. Kažu da se on najteže dokazuje na sudu. Ali, sagovornica "Života plus" objašnjava zašto, ipak, mora da se reaguje protiv toga.

- Ne postoji tipičan profil mobingovanog pojedinca, što znači da nikakve osobine ličnosti ga ne predodređuju za žrtvu. Pre je to sklop više faktora. Međutim, postoji tipična struktura ličnosti koja mobinguje. Takvi imaju izraženu potrebu za kontrolom, naglašenu težnju za moći, dominacijom i potčinjavanjem drugih, kao i duboko ukorenjenu nesigurnost u vlastite kapacitete. Stoga, ako odustanemo od tužbe, ako samo damo otkaz i sklonimo se iz ovakve klime, "mober" će svoje sklonosti ubrzo realizovati na drugom mestu. Time, osim što se nismo pobrinuli za sebe, za sobom ostavljamo začarani krug psihološkog zlostavljanja kome će biti izložene neke buduće žrtve - objašnjava sagovornica.

I OGOVARANjE JE MALTRETIRANjE

DA li se i konstantno ogovaranje može podvesti pod ovu pojavu?

- Da, ono spada u indirektan verbalni mobing. Njegov uzrok leži u zavisti i/ili strahu i nesigurnosti za svoju poziciju, a namena mu je da naruši ugled mobingovane osobe, da je diskredituje i distancira od kolega, a time i psihološki oslabi, jer što je žrtva slabija i ranjivija, to srazmerno raste moć i autoritet "mobera".