DA bi bila obožavana, žena treba da ima kosu boje zlata, smatrao je čuveni francuski pesnik Šarl Bodler. O plavušama je rečeno i napisano mnogo toga. Ispričano je, čini se, najviše viceva, predmet su predrasuda, inspiracija slikarima, piscima, kompozitorima, filmskim stvaraocima, modnim magovima... "Etiketirane" su kao fatalne i neodoljive, a najveći mit i stereotip o plavušama je da nisu inteligentne. Šta je istina i koje su najveće zablude o njima? Da li su, zaista, drugačije i posebne?

Psihoterapeut, pisac i kolumnista Marko Braković smatra da plavuše ne treba svrstavati u posebnu kategoriju jer se, osim po boji kose, ne razlikuju od drugih žena.

- Najčešći negativni stereotip o manjku inteligencije kod plavuša apsolutno ne stoji, ali i pozitivni, da su one po bilo čemu bolje i atraktivnije za muškarce, takođe je upitan - kaže za "Život plus" Braković. - Osim u nekim muslimanskim zemljama, gde su one "egzotika", pa su kao takve, svakako zanimljivije muškarcima.

U prošlosti egzotične

O tome da li jači pol više voli plavuše, polemisalo se i na Sorboni, čuvenom francuskom univerzitetu. Na konferenciji "Muškarci više vole plavuše", nazvanoj po istoimenom filmu u kome je igrala najpoznatija holivudska plavuša 20. veka Merilin Monro, došlo se do zaključka da plava kosa kod većine muškaraca podstiče seksualnu želju, ali i da su takve žene za njih istovremeno simbol nevinosti i perverzije. Da suprotni pol više preferira zlatokose dame, zaključili su i na univerzitetu u Minesoti 2018. Istraživanje je pokazalo da su muškarci spremniji da priskoče u pomoć plavušama i da će konobaricama sa svetlijom kosom dati veći bakšiš. Mada radije izlaze sa damama svetle kose, za suprugu i majku svoje dece biraju brinete. Da li su plavuše, zaista, predmet požude svakog muškarca? Naš sagovornik tvrdi drugačije:

- Muškarci vole i crnke, brinete i riđokose. Zapravo, ko strasno i iskreno voli žene, reći će vam da za njega nema podela, niti razlika, već da je svaka lepa žena poželjna. Osim toga, ukus se s godinama menja. Postoji više faktora zbog čega se plavuše smatraju neodoljivim i fatalnim. Svetla (žuta) kosa otvara lice, upadljivija je i nekada je bila egzotična. Mada danas svaka žena može da postane plavuša ako to želi, i dalje percipiramo takvu boju kao egzotičnu, a i starlete ranog Holivuda, koji je trasirao ukus i kulturu 20. veka, bile su plavuše. Najpoznatija i najutucajnija je svakako bila glumica Merilin Monro, ali ne treba zaboraviti da je i druga, ništa manja ikona prošlog veka, Madona, češće farbala kosu u plavo. Ali brinete su takođe veoma atraktivne i jednako zastupljene, ako ne i više.

Na stereotipu o "glupim plavušama" Holivud je zaradio milione dolara, poput filma "Pravna plavuša" u kome glavnu ulogu igra Riz Viderspun, dok je "Amazon" prodavao knjige sa šalama na njihov račun. Ali nauka je opovrgla najveći mit o njima i dokazala da su inteligentnije od drugih. Dakle, priča o glupim plavušama nije samo jeftin stereotip, već velika neistina. Profesor sa Univerziteta u Ohaju Džej Zagorski koristio je rezultate testova Pentagona iz 1980. za prijem kandidata u američku vojsku a istraživanjem je bilo obuhvaćeno 10.878 Amerikanaca, uzrasta od 14. do 21. godine. Otkrio je da je prosečan IQ plavuša 103,2, brineta 102,7, crvenokosih 101,2, dok najniži koeficijent inteligencije imaju crnokose žene - 100,5. Ukoliko se mala prednost plavuša tretira kao statistička greška, onda su one podjednako pametne kao i ostale žene.

Dominacija farbanih

Ako govorimo o posebnosti, plavuše su jedinstvene po tome što ih ima najmanje, oko 1,8 odsto u svetskoj populaciji. Mada se pojavljuju među svim etničkim grupama, njihova najveća koncentracija je na Starom kontinentu, zbog čega se dugo pogrešno mislilo da su isključivo evropskog porekla. Potom je svetla boja kose najčešća među australijskim Aboridžinima. Za razliku od prirodnih, farbane plavuše su zastupljene u većem broju.

- Nekada su se žene farbale i da bi bile atraktivnije zbog prostitucije, statusa u društvu, a starlete se i danas vezuju za lenjost, napredovanje preko kreveta. U Americi postoji čak i naziv za to - ističe Braković. - Takve devojke tamo zovu social climber, odnosno penjači na društvenoj lestvici. Izgledom, seksom (a nekada i plavom bojom kose) obezbeđuju lagodniji život i izbegavaju životnu muku. Kada zađu u godine, shvate da se životna patnja, jednostavno, ne može izbeći.

Antropološko istraživanje je pokazalo da su se zlatokose žene pojavile krajem ledenog doba u severnoj Evropi, a prva plavuša je rođena otprilike pre 11.000 godina. Prema jednoj teoriji, to je posledica seksualne selekcije, odnosno teških uslova života koji su doveli do neravnoteže u broju muškaraca i žena. One sa svetlijom kosom izgledale su privlačnije, pa su imale prednost u izboru partnera, što im je omogućilo reprodukciju gena. Kroz vekove plavuše su se, pogotovo u krajevima gde nisu postojale kao prirodna vrsta, smatrale egzotičnim. U starom Rimu bogate žene kupovale su perike od prirodne kose germanskih robova i ropkinja. U 20. veku plavuše su postale meta seksističkih stereotipa koji takvu boju kose vezuju za nedostatak inteligencije, odnosno promiskuitet.

Braković smatra da validacija lepote od strane suprotnog pola dosta utiče na žensko, inače, krhko samopouzdanje koje i sitnica može da poremeti. Da li plavuše igraju na kartu atraktivnog izgleda i da li zbog toga bolje prolaze u životu?

- Lepše i atraktivnije osobe lakše nalaze posao i brže napreduju - kaže psihoterapeut. - To je pre nekoliko godina pokazalo i jedno istraživanje. Ipak, takve žene mogu da imaju i mnogo problema, naročito ako su im šefovi nadobudni muškarci sa kompleksima niže vrednosti, pa praktikuju mobing. Veliki problem je i ženska konkurencija, koja može da generiše mobing. Neprijatelj lepe i pametne, pa još i plavokose žene, može biti druga, takođe lepa žena. Ovo naročito važi za korporacije. Zbog toga je lepa žena često u društvu gejeva ili muškaraca. Prvi nisu opasnost, a drugi su zaštita od surovog sveta konkurencije. Ljubavni život lepih plavuša, svakako, mnogo zavisi od toga kakvog partnera biraju. Za sve, pa i za njih, u tom smislu je potrebno i malo sreće. Što se izgleda tiče, to je individualno. Ukoliko plavuša ima intelektualne kapacitete, nerviraće je ako je tretitaju samo kao objekat, a ako ih nema, jedini izbor je da "naplati" telo ili lepo lice. Ipak, ne treba zaboraviti da je za ženu jedina gora stvar od toga da je gledaju samo kao seks objekat, to da uopšte nije nikome poželjna.

VRSTA U IZUMIRANjU

PREMA prognozama stručnjaka, prirodne plavuše će nestati. I to veoma brzo! Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će plavuše iščeznuti za manje od 200 godina, jer je sve manje ljudi sa genom koji kontroliše tu boju kose. Procenjuje se da će se poslednja prirodna plavuša roditi u Finskoj 2202. godine.

NAJFATALNIJE U HOLIVUDU

OSIM Merilin Monro, u najfatalnije plavuše Holivuda sredinom prošlog veka ubrajale su se Brižit Bardo, Grejs Keli, Katrin Denev... U novije doba za neprikosnovene zlatokose lepotice važe Šeron Stoun, Pamela Anderson, Šarliz Teron, Ejmber Herd, Skarlet Johanson... Iz sveta mode to su Klaudija Šifer, Hajdi Klum, Bar Rafaeli, Kejt Apton...

GDE IH IMA NAJVIŠE?

NAJVIŠE prirodnih plavuša živi u centralnim skandinavskim zemljama, gde je osam od 10 žena sa plavom kosom. Norveška, Švedska i Finska su zemlje sa čak 80 odsto prirodnih plavuša. Sa nešto manjim procentom slede baltičke zemlje, kao i istok Velike Britanije. Na Mediteranu ih ima veoma malo, tek jedan do 10 odsto u zavisnosti od zemlje.