Moderna vremena sa sobom nose veliki broj promena, a nekima od njih smo manje, nekima više dorasli. Na pojedine se teško navikavamo zbog vaspitanja, usađenih sistema vrednosti, načina života i uvreženih razmišljanja. Među novine u našem doskora gotovo potpuno patrijarhalnom društvu spada i emancipacija žena, koja je danas sve vidljivija pojava. Mnoge savremene dame više rade i zarađuju od svojih partnera, manje vremena posvećuju domu i kućnim poslovima, neretko i obaveze oko dece u većoj meri na sebe preuzima otac, rodna ravnopravnost sve je češće pominjan termin... Kako većina modernih muškaraca reaguje na žensku emancipaciju otkriva nam Jasminka Veselinović, sistemski porodični psihoterapeut iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu:

- Svi muškarci u 21. veku suočeni su sa velikom promenom društveno-ekonomskog ambijenta i menjanjem žena, odnosno njihovom emancipacijom koja je otpočela izlaskom žena na javno polje i birališta. Žene su svakim danom ekonomski nezavisnije od muškaraca, čime dobijaju i veću moć u odlučivanju o važnim pitanjima, kako u sferi rada tako i u partnerskim i porodičnim odnosima. Promenom ženskih uloga menjaju se i muške u društvenom i privatnom domenu, s tom razlikom što se muška sporije menja, a u mnogome i stagnira, što povećava trend disharmonije u partnerskim i porodičnim odnosima i stopu razvoda.

TEŠKO SE ODRIČU PRIVILEGIJA

* Koji su razlozi za to?

- Muškarci se teško odriču privilegija patrijarhalne ideologije organizacije življenja, što neretko pravi probleme i u sferi njihovih bliskih i intimnih odnosa sa ženama. Iako su zainteresovani da budu supružnici i očevi, njihovo definisanje muškosti predominantno dolazi iz njihovih uloga van porodice, uspeha i društvene i poslovne pozicioniranosti. Uspešnost na poslu često zahteva potiskivanje ličnih osećanja, vladanje slabostima i kontrolisano ponašanje. Kako su usmereni ka ekonomskim i društvenim postignućima, preko kojih se vrednuje muškost, muška socijalizacija i vaspitanje iz prošlog veka ih ne oprema danas za kompleksne odnose partnerstva i porodične odnose kao što je to slučaj kod žena, već ih oprema za potiskivanje emocija. Zato se teže snalaze pred savremenim zahtevima ravnopravnog učešća u partnerstvu i porodičnim odnosima, nedostaju im veštine, a i žene su sve manje spremne da preuzmu sve brige i odgovornosti o životu porodice.

SEKSUALNOST * Kako se ženska emancipacija odrazila na seksualnost? - U velikoj meri. Emancipacija podrazumeva oslobađanje. Kako se žene sve više oslobađaju i artikulišu svoje želje i potrebe i u seksu, mnogi muškarci imaju problem, jer o tome sa partnerkama nerado govore, a posebno ako naiđu na teškoće u seksualnom funkcionisanju.

* Šta im najviše smeta, a šta im odgovara u novoj podeli uloga?

- Muškarcima najviše smeta to što se menja odnos moći u porodičnim i partnerskim odnosima, žensko nezadovoljstvo, velika očekivanja i ženska težnja ka ravnopravnim odnosima i raspodeli kućnih, roditeljskih i porodičnih odnosa. Od 1980. godine rodno-senzitivni partnerski terapeuti pojam moći u partnerskim odnosima shvataju ozbiljno. Ističu da postoje pozitivni i negativni aspekti moći – moć nad nekim (može biti ugnjetavanja) i moć za nešto (radnje koje omogućavaju akciju, promenu i progres). Često muškarci kažu da im smeta "žensko zvocanje", čime na humoreskni način teže da dezavuišu primedbe partnerki, koje nisu spremni da čuju i shvate ozbiljno. To su, na primer, primedbe žena da nešto što su se dogovorili nisu uradili ili su uradili površno, da ih nisu čuli, da su godinama odbijali razgovor. Muškarcima koji su u braku u velikom procentu i dalje odgovora duboko ukorenjena ideologija patrijarhata, koja ne podrazumeva ravnopravnost u partnerskim odnosima.

* Na osnovu vašeg profesionalnog iskustva, šta još zaključujete?

- Istraživanja potvrđuju da danas brakovi više pogoduju muškarcima i da oženjeni muškarci duže žive od onih koji to nisu. Oni se ređe od žena samoinicijativno obraćaju Savetovalištu za brak i porodicu, uglavnom ne iniciraju razvod braka (to češće čine žene), očekuju od supruge da se brine o njima, njihovim potrebama o ishrani, zdravlju, izgledu, organizaciji života u kući i u širim porodičnim odnosima. Ženama lako prepuštaju kompletnu socijalno-emotivnu odgovornost za porodični, partnerski i kućni domen rada. Ponosni su na svoje dugotrajne brakove i teže da ih sačuvaju. Istovremeno, žene govore da su im se brakovi održali upravo zbog sopstvenog žrtvovanja, tolerancije, preuzimanja kompletne brige o porodici i deci. One nisu zadovoljne patrijarhalno koncipiranim brakovima, jer sada i one rade van kuće i preopterećene su obavezama. Slušajući parove, terapeuti neretko zaključe da oni kao da dolaze iz dva različita braka, njenog i njegovog, u kome je on zadovoljan a ona veoma nezadovoljna. Muškarcima koji dolaze u Savetovalište smeta što žene žele da razgovaraju o emotivnim pitanjima. Neretko saopštavaju da nemaju problema i da su došli zbog žene koja smatra da ih ima.

* Odgovara li im što žene zarađuju?

- Da, a mnogima i ne smeta ako žene i više zarađuju od njih, ali im ne odgovara ako oni i dalje ne vode glavnu reč u odlukama kako i gde će se novac trošiti. Zbog ukorenjenog patrijarhata, može zvučati paradoksalno to da se muškarci danas u sve većem procentu i ekonomski oslanjaju na žene, ne želeći da takav odnos definišu neravnopravnošću ili zavisnošću. U seansama se može čuti "i ja bih mogao da uspem u privatnom poslu kada bi mi supruga bila desna ruka, ali ona to odbija. Neće da mi pomogne. Očekuje od mene da radim u kući i oko dece". Na moje pitanje da li i supruga radi, odgovaraju potvrdno i priznaju da čak više zaradi, ali da ne voli kućne poslove, što joj zameraju. Kada pitam da li, ipak, radi po kući iako to ne voli, dobijam odgovor da radi.

MISLE DA SU MANjE VREDNI

* Gube li tako na muževnosti?Koliko im se menja uloga u društvu?

- Od muškarca se i dalje očekuje da se u društveno-radnim odnosima snalaze bolje od žena i više zarađuju. I oni od samih sebe to očekuju, što ne znači i da u tome uspevaju. Ipak, u svetu se opaža trend da žene pre nego muškarci završavaju u siromaštvu ukoliko se razvedu, razbole... Često se za ovakvu tvrdnju uzima u obzir činjenica da sve veći broj žena gaji decu kao jedini roditelj. Smatra se da je glavni put za izlazak iz siromaštva i za žene i za muškarce u zapošljavanju i promeni sastava domaćinstva. Kroz ekonomsku krizu muškarci doživljavaju veća lična osujećenja od žena, osećaju se ugroženije, teže se prilagođevaju i misle da su manje vredni od žena, jer ne uspevaju da ostvare kulturom zadate imperative, iako to veoma teško saopštavaju. Ta iskustva retko dele sa drugim muškarcima. Osećaju sramotu i neretko beže u alkoholizam i druge zavisnosti. Kultura je naučila muškarce da se ne žale, da "nije muški kukati", pa oni najčešće sakupljaju u sebi nezadovoljstvo. I sa ženama retko dele pitanja koja ih čine ranjivim - slabost, nesnalaženje na poslu ili seksualne teškoće. Mnogi muškarci smatraju da gube na muževnosti ako ne zarađuju onoliko koliko je porodici potrebno, ili ako ne zarađuju više od supruga. Dominantni stereotipi su da ako ne zarađuju dovoljno ne mogu da budu "privlačni" i da ih žene odbacuju zbog toga.

* Osećaju li se kao da im je oduzeta neka vrsta moći?

- Oni u kojima su duboko usađena patrijarhalna uverenja o apriornoj muškoj dominaciji u smislu "gazdovanja", ne samo nad domaćinstvom već i nad ženom i decom, a koja u savremenim uslovima ne mogu da ostvare, osećaju se frustrirano i inferiorno. Takvi muškarci često su nasilni nad ženama i kod njih je dominantno osećanje besa. Pošto je bes jedno od malobrojnih osećanja za koja muškarci veruju da smeju da ih imaju, on često predstavlja masku za druga osećanja, naročito ona koja pokazuju ranjivost i slabost. Mnogim muškarcima se čini da im je lakše da se izbore sa besom nego sa svim drugim osećanjima, što im često pravi problem u odnosu sa ženama.