Čežnjiv osvrt u naparfemisanu prošlost

Spotaći se o sadašnjost, iskrasti se iz nje, zameniti je za neko radosnije i toplije juče - jednostavno je. Samo skinemo prašinu sa starih albuma i eto nas u detinjstvu. Smejemo se na porodičnom letovanju, Jadran je plavlji nego ikada, a miris borova je lekovita emulzija koja briše bol zbog tabana punih trnja od ježeva. I svaki drugi bol. Jer na fotografijama je samo osmeh, pa čak i ako se negde nazire njegovo odsustvo, sentimentalno prizivanje prošlosti će ga sasvim zanemariti. Po istom šablonu, sa nežnom, nostalgičnom notom i mladost će biti samo nasmejana. Glorifikovaćemo sve radosne trenutke iz školske klupe i studentskog doma, nedostajaće nam vreme kada smo "lajali na zvezde" i verovatno ignorisati "datoteke" memorije u kojima je uskladišten podatak da nam je najbolja drugarica "otela" dečka, da nismo bili toliko popularni u društvu ili da smo suze i godine ostavili na nevoljenom fakultetu. Ukoliko smo davno podigli jedra i usidrili se na novoj obali, na kojoj se ne čuje naš maternji jezik i sarma nije nacionalno jelo nad jelima, rodna luka će nam u sećanjima biti savršenstvo bez premca. I večna čežnja. Oprostićemo joj što nas je pustila da odemo i što smo na suncu tuđeg neba morali da se ogrejemo, zahvaljujući joj se na ljudima sa dušom, zelenim livadama i neprskanom voću. Jer tako "radi" nostalgija - sve loše prašta, sve dobro slavi.

Koliko je ona poželjan "začin" u čorbi života, zašto moramo pravilno da je doziramo da bi nam bila ukusna, imamo li svi podjednak "apetit" za njom, priča je koju smo pokušali da istražimo sa Sanjom Stanić, psihologom i psihoterapeutom. Bez idealizacije. Sagovornica "Života plus" kaže da je nostalgija specifičan emocionalni odnos prema prošlosti.

- I uvek uz duboko uverenje da nam se u njoj dešavalo samo nešto lepo i prijatno - objašnjava Stanićeva.

- Ona je kao čežnja, jer nam se čini da smo danas izgubili nešto što nam je bilo veoma prijatno, pa ga prizivamo u sećanju. Nostalgija može da nas zaštiti, poveže sa ljudima, pripremi za promene ili, baš ako postane patološka, preraste u depresiju.

Svetlost u tunelu

Istraživanje naučnika na Univerzitetu u Sautemptonu je pokazalo da čovek u proseku oseti damare nostalgije tri puta nedeljno. Dovoljno je da pogleda film iz mladosti, pa da se "katapultira" u doba kada mu je nebo bilo granica. Ili da na provokaciju omladine odgovori čuvenom rečenicom: "U moje vreme to nije moglo tako". Memorija je povezana sa centrom za mirise koji, kao i muzika iz mladosti, nezaustavljivo pokreću davne emocije i prizore. Ta sentimentalna linija danas oživljava čak i uz podršku društvenih mreža, otkako su počele da nas podsećaju na fotografije i statuse koje smo na svom profilu podelili pre dve ili osam godina. Pa kako onda da se ne raznežimo na sopstveni osmeh na apsolventskoj ekskurziji, na manjak kilograma i višak energije za izlaske, sestrića koji je danas tinejdžer, a "Fejsbuk" nas je podsetio kada smo se pohvalili njegovim prvim zubićem.

Sagovornica kaže da taj poriv postoji u svima nama, iako su neki ljudi skloniji tome da se obraćaju prošlosti.

- Psiholozi su zaključili da je nostalgija najizraženija u tranzicijskom periodu, kada se nešto veliko menja u našem životu, selimo se u drugu zemlju, menjamo posao, ulazimo u zrelost, odlazimo u penziju. Ona u tim trenucima ima izuzetno protektivnu funkciju, štiti nas podsećajući nas da smo imali lepu prošlost, pa da i budućnost može da nam priredi novu prijatnost. Nostalgija može da zbliži supružnike koji se zajedno prisećaju rođenja deteta, pomiri prijatelje dok pričaju o nekim davnim putovanjima - objašnjava psiholog.

Nostalgija je ponekad sigurni zaklon od kiše. Štiti nas od nekog trenutka, ovog sada, ovog u kojem nam je teško. Da ume da bude svetlost u tunelu, pokazalo je sećanje ljudi preživelih u logoru Aušvic. Sagovornica kaže da su mnogi od njih priznali da su se tokom godina provedenih u tom paklu obraćali prošlosti.

- Prizivali su prijatne stvari iz običnog života koji su imali, kako bi lakše prebrodili muku u kojoj su se našli. Talas nostalgije im je omogućavao da skupe snagu i lakše prožive taj dan. Slično se dešava i kada izgubimo drage osobe, pa prizivamo lepe momente sa njima, kako bez njih ne bismo sasvim potonuli - objašnjava psihoterapeut.

Sjaj i zablude uspomena

Zanimljivo je da je izraz nostalgija skovao lekar Johanes Hofer od reči "povratak kući" i "bol, patnja" još u 17. veku kako bi opisao simptome Švajcaraca (suicidne misli, nesanicu, anksioznost) koji su patili za rodnim krajem. Nostalgija je prešla put od termina zdravstvena boljka do psihičkog poremećaja, da bi u moderno doba na obalu isplivala njena afirmativna strana. Studija naučnika iz Sautemptona je potvrdila da osvrt u prošlost može da podstakne optimističan pogled na budućnost, čime su negativne kvalifikacije gotovo sasvim potonule. Sagovornica "Života plus" upravo i naglašava tu pozitivnu, lekovitu moć nostalgije, ističući da ona uprkos prisutnoj idealizaciji prošlosti nije dobra jedino ako postane patološka.

- Ona postaje kamen spoticanja ukoliko je manična. Mehanizam idealizacije nam ponekad oduzima radost ovog trenutka, bacajući nas u depresiju. Ako se čuvamo trenutnog ili eventualnog bola do te mere da se prisećajući se prošlosti, sasvim odričemo sadašnjosti ili romantizujemo nešto što nije bilo ni lepo ni dobro, onda nam ona odmaže u životu. Ponekad je i anticipatorna, pojavljuje se kao oblak tuge što će ovaj divni trenutak proći, pa ako je toga mnogo, postaje nezdrava. Dešava se i da nam zamagli vid, ako se sa nostalgijom prisećamo veze ili dečka sa kojim zapravo nismo bili srećni, ali zbog idealizacije istorije poželimo da se pomirimo sa njim - kaže Stanićeva.

Zbog toga se za nostalgiju kaže da je zavodljivi lažljivac. Ali naučili smo da ukoliko je pravilno doziramo, ne može da nam šteti. Sigurno je da nas neće otrovati, a da će nam ponekad doći kao jedini melem na ranu. Jer, kako kaže sagovornica, nostalgija može da nam pomogne da povratimo smisao života.

- Ona je impuls, ima funkciju porodične kohezije, moćna je u prevazilaženju krize. Nostalgija nas zapravo uvek na suptilan način upozorava da je život prolazan, da gubimo ljude, stvari, vreme, ne postajući mlađi. Baš zato treba da nas pokrene i podstakne da u mladosti činimo dobra dela, kao zalog za budućnost. Jer ako već danas znamo da starost nije ružičasta sama po sebi, dajmo joj smisao time što ćemo, kada nam se desi, moći da se prisećamo kako smo nekad nešto dobro činili i kako smo uticali na nečije živote - savetuje psihoterapeut.

JUGONOSTALGIJA I DALjE ŽIVI

Nostalgija za mestima tek je opsena: svaka je nostalgija, nostalgija za jednim nestalim vremenom i za jednim nestalim ja u njemu - zapisao je književnik Vladan Desnica. Kritičari nostalgičara bi se verovatno složili sa tim, ali time i dalje ne bi uspeli da promene ljudsku prirodu u koju je nostalgija prosto ušivena.

- Kod nas je tako i dalje široko prisutna nostalgija za Jugoslavijom, pa podaci pokazuju da je čak 71 odsto ljudi u Srbiji jugonostalgično. Većina se razneži kada čuje muziku iz tog vremena, naiđe na stare razglednice, na društvenim mrežama vidi reklame, slike sa modom i brendovima iz SFRJ... - objašnjava sagovornica.