Šta devojke u Srbiji misle o tome koja je njihova uloga u društvu? Kako posmatraju partnerske odnose? Šta majka, po njima, treba da radi? Koja je uloga muškarca?

Ovim pitanjima bavila se nevladina organizacija "Atina" koja je krajem prošle godine sprovela istraživanje među učenicama trećeg i četvrtog razreda srednjih škola u pet lokalnih zajednica u Srbiji: Kikindi, Beogradu, Novom Pazaru, Jagodini i Vranju. Pokazalo se da su devojke osvešćene po pitanju rodnih uloga, ali i da su dalje dominantni patrijarhalni obrasci koji određuju šta žena treba, sme i može.


On zarađuje, ona sedi kod kuće


Ohrabruje stav koji deli čak 95 odsto devojaka da žena ne treba sve da istrpi da bi sačuvala brak. Većina devojaka, 70 odsto, smatra da kontrola i ljubomora u partnerskim odnosima nisu izraz ljubavi, kao i da devojka koja nosi kratke suknje i uske majice nije kriva ako je neko siluje. Ali tek 30 odsto devojaka vidi siromaštvo kao jedan od glavnih uzroka nasilja nad ženama. Programska menadžerka NVO "Atina" Jelena Hrnjak ističe da je istraživanje dalo ohrabrujuće rezultate.


- Pokazalo se da su devojke vrlo osvešćene po pitanju rodnih uloga, stereotipa i nejednakosti. Većina, 92 odsto, smatra da ravnopravnost žena i muškaraca treba da bude jedan od najviših ciljeva u našem društvu, a da je za njegovo ostvarenje od ključnog značaja obrazovanje - napominje Jelena Hrnjak.


S druge strane, i dalje su dominantni patrijarhalni obrasci, što je neminovnost, jer kako napominje naša sagovornica, sa porastom populizma i desnice, jača i patrijarhalno društvo. Skoro svaka druga devojka, tačnije 42 odsto, misli da je žena potpuno ostvarena tek onda kad postane majka. Primetni su, takođe, stereotipi o podeli uloga u domaćinstvu.


- Prisutan je jak normativ prema kom je glavna uloga žene da bude posvećena majka. U stavu da sva druga dostignuća žene "padaju u vodu" ako se ne ostvari u pogledu majčinstva, leži opasnost. Danas se kroz prste gleda jedino onim ženama koje nisu mogle da ostanu u drugom stanju, ali se one posmatraju na sažaljiv način i na marginama su društva, kao i "raspuštenice". Rezultati istraživanja nam govore da je porodica i dalje primarno okruženje u kom se uči o rodnim ulogama, ali da postoji i potencijal da se razumevanje tih uloga promeni, kao i da se patrijarhalni obrasci prevaziđu - kaže Jelena.


Muškarac je glava porodice


U nekim stavovima, vidljive su razlike po regionima. Svaka peta devojka smatra da je dužnost muškarca da zarađuje novac, a žene da se brine o porodici, s tim što je taj stav najviše izražen kod ispitanica u Novom Pazaru što, kako se navodi u istraživanju, ukazuje da je patrijarhalna organizacija u ovom gradu dominantan oblik organizacije porodice. U ovom gradu, takođe, devojke su češće saglasne sa tvrdnjom da muškarac treba da ima glavnu reč u porodici. S druge strane, 81 odsto devojaka smatra da majka treba da se žrtvuje za svoju decu i tu nema razlike kad je u pitanju mesto odakle ispitanice dolaze. Isto misle devojke nezavisno od toga da li su im majke domaćice ili zaposlene, sa nižim ili fakultetskim obrazovanjem.


- To je epilog dugogodišnje izolacije u kojoj smo živeli i nesklada koji je tranzicija donela. Da bi ljudi preživeli u Srbiji, morali su da se oslanjaju na lične resurse. Žene su prihvatile "žrtvujući model roditeljstva" kao kompenzaciju za odsustvo moći i nedovoljno učešće u javnoj sferi. Ovakve predrasude da roditelji nemaju pravo na život nisu dobra podloga za izgradnju autonomije bilo kog člana domaćinstva - upozorava Jelena Hrnjak.


Kad je reč o poteškoćama sa kojima se suočavaju u lokalnoj zajednici, devojke su najčešće isticale osuđivanje sredine zbog neispunjavanja tradicionalnih očekivanja. Više od tri četvrtine ispitanica tvrdi da su neki njihovi stavovi, aktivnosti ili ponašanje osporeni samo zato što su devojke. Ističu da im se često govori da nisu sposobne da same odlučuju o nečemu, što negativno utiče na njihovo samopouzdanje, a 56 odsto otkriva da su se nekada našle u situaciji da im neko kaže da nisu dovoljno dobre u nečemu (najčešće sportu i izboru budućeg zanimanja) zato što su devojke. Dve trećine misli da muškarci nisu bolje političke vođe od žena, ali tek svaka treća devojka smatra da bi u svetu bilo manje problema da ima više žena u politici.


- To korespondira sa činjenicom da mali broj njih ima priliku da o politici razgovara u školama. Ohrabrujući je nalaz da veliki broj devojaka želi da o tome više uči i da upravo u ženama naučnicama i političarkama vidi svoje uzore. Kad je reč o smanjenju rodne neravnopravnosti, devojke su zaključile da je potrebno negovati sistemske akcije. Smatraju da rano obrazovanje o ovoj temi i rodno osetljivi nastavni programi mogu da imaju značajnu ulogu u formiranju pozitivnih stavova o ravnopravnosti i sprečavanju nasilja - zaključuje naša sagovornica.


ŠAH NIJE ZA DEVOJČICE


Ovako su devojke u istraživanju odgovarale na pitanja zašto je dobro biti devojka, komentarima sredine, očekivanjima, nasilju.


- Volim što sam žensko jer mogu da se šminkam i sređujem.


- Smatram da smo zrelije od muškaraca, da pametnije razmišljamo i da imamo bolje ciljeve u životu.


- Mislim da je mnogo bolje biti muško jer njih manje osuđuju. Devojke, bilo šta pogrešno da urade, biće jako ponižene i kritikovane.


- Razmišljala sam o tome da budem novinar, stjuardesa, pilot, političar ili neki naučnik, ali sam se susretala sa sledećim: "Ti si devojka, ti poslovi iziskuju često odsustvo od kuće. Kako ćeš sutra kada budeš imala muža i decu?"


- Oduvek sam želela da naučim da igram šah, ali su komentari ljudi bili - "to nije za devojke". Imala sam i interesovanja da naučim da menjam gumu na automobilu ili proverim rad auta, na šta sam dobijala iste komentare zbog čega sam i odustala da se interesujem za te stvari.


- Jedna od najvećih poteškoća današnjice je nasilje koje je znatno udvostručeno zbog korišćenja društvenih mreža.


- Mislim da je u Srbiji i dalje problem što feminizam nije toliko zastupljen, ravnopravnosti nema u potpunosti i žene i dalje treba da sede u kući i kuvaju, a muškarci da rade i zarađuju. Žene su krive za 90 odsto problema u brakovima, na poslovima, u svakodnevnim situacijama.

ŠTA MISLE DEČACI U ŠVEDSKOJ


Na pitanje koliko bi se rezultati razlikovali da je istraživanje rađeno u skandinavskim zemljama, naša sagovornica primećuje da neka pitanja ne bi bila tema, niti bi bila postavljena.


- Tamo imate čitav set zakona i normi koji su preduslovi da bismo uopšte mogli da govorimo o jednakosti. Švedska, na primer, ne kažnjava žene u prostituciji nego klijente, žena može da se odluči na abortus do 18. nedelje, vrhovna poglavarka crkve im je žena, za oba partnera obavezno je tromesečno porodiljsko odsustvo. Jedna koleginica mi je nedavno pričala da je većina dečaka u istraživanju u Švedskoj rekla da ne žele da budu premijeri. Na pitanje "zašto", odgovorili su da je to posao za devojčice. Na tim pozicijama su veoma često žene i oni to vide kao ženski posao. Na pitanje gde sebe vide kad porastu, odgovorili su: u biznisu - ističe Jelena Hrnjak.