Dobri ljudi su sreća na ovom svetu - poruka je koju nam je u amanet ostavio veliki Meša Selimović. Filozof Seneka je tvrdio da uporna dobrota pobeđuje i najtvrđe srce, ali je njegov francuski kolega Žan-Pol Sartr upozoravao da se za dobro treba boriti kao vojnik, postavljajući retoričko pitanje: "A koji to vojnik može sam da dobije rat?" Ako se složimo sa rečima ovih mudraca, zaključujemo da je sa dobrotom lepše i srećnije, da je vredna borbe, ali da tu bitku ne možemo da dobijemo sami. Ili, ipak, možemo? U trenutku kada se čini da je dobrota skrajnuta na margine društveno poželjnih vrednosti, ali je istovremeno i nasušna potreba, možda je neophodno da shvatimo zašto ona ne sme da bude luksuz, već vrlina u sveprisutnoj upotrebi. I da svi, svako sa svoje startne pozicije, postanemo ambasadori dobrote. U tom svetlu, pitanje je - zašto joj se neretko smejemo i unižavamo je i da li su ljudi u osnovi dobri, ali su to zaboravili? Leonora Pavlica, klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut, kaže da svi imamo kapacitet da budemo dobri, ali da se uglavnom ponašamo po dominantnom trendu kulturalnih očekivanja.

- Ako su vrednosti takve da se neko više ceni zbog uspeha nego zbog dobrote, onda će ona biti žrtvovana nauštrb trenda - tvrdi psiholog. - Ne možemo reći da je dobrota suština ljudskosti, jer bi to značilo da se svako rađa sa klicom dobrote, a to nije uvek slučaj. Najpre sam za opciju da je ona nasušna potreba nekih (ne svih) i da u velikoj meri zavisi i od okruženja u kome rastemo i razvijamo se. Ako oko sebe imamo modele koji šire dobrotu, i što je najvažnije, koji nam svedoče o svojim pozitivnim iskustvima koja su iz dobrote proizašla, veće su šanse da ćemo krenuti njihovim stopama. Element učenja dobrote presudniji je od genetske predispozicije za nju. Ona se, na sreću, lančano širi i to upravo učenjem po modelu.

Strah od povređenosti

Dobro je svrha svakog postojanja i svakog kretanja - zapisao je Aristotel. Iako, kako kaže sagovornica "Života plus", ne postoji zvanična i precizna definicija dobrote, jer je teško napraviti iscrpnu listu njenih elemenata, ona bi je najpre uporedila sa psihološkim pojmom empatije.

- Saosećati sa drugim ljudskim bićem, u njegovim dobrim i lošim okolnostima, biti sposoban da se "staviš u tuđe cipele", da razumeš tuđu perspektivu i delaš u skladu sa nečijim najboljim interesom, ne ugrožavajući pritom sopstvenu dobrobit, ono je što bih u najkraćem nazvala dobrotom - navodi Pavlica.

Istraživanje koje je radio tim dr Sonje Lubomirski sa Univerziteta u Kaliforniji pokazalo je da dobrota izaziva osećaj sreće. Ispitanici su tokom mesec i po imali zadatak da naprave po pet dobrih dela svake nedelje. Ispostavilo se da se svima u tom periodu povećao lični osećaj sreće, što su potvrdili i naučnici sa američkog Nacionalnog instituta za zdravlje. Kada činimo dobra dela, u našem mozgu se, zaključili su, aktiviraju centri zaduženi za osećaj zadovoljstva, bliskosti sa ljudima i poverenje.

Zašto, međutim, često kažemo da su "dobar i lud braća", pa se i sami svaki put iznova razočaramo kada nam se dobro delo vrati lošim? Da li se danas sistematski trudimo da ne budemo dobri, da bismo se sačuvali, zaštitili od drugih?

- Čini mi se da ima mnogo dobrih ljudi koji se kriju iza fasade ravnodušnosti, distanciranosti ili čak okrutnosti. Cilj je verovatno samozaštita. S druge strane su oni čija preterana dobrota, briga i požrtvovanost vode osećaju iskorišćenosti, bezvrednosti i "izigranosti". Zato se treba držati van ovih ekstremnih okvira i vešto dozirati sopstveno dobročinstvo - savetuje klinički psiholog.

Sagovornica kaže da su mnogi danas u strahu od dobrote, jer veruju da ona može da bude zloupotrebljena.

- Tipične su ideje da će biti iskorišćeni, "namagarčeni", da ih drugi neće poštovati. Takvi ljudi zapravo imaju problem sa personalnim granicama i ne znaju da postave ograničenja, pa i završe onako kako su sami sebi prorekli. Istina je negde na pola puta. Treba biti dobar prema drugima do mere u kojoj to ne narušava našu dobrobit. Ako je osoba u stanju da održava jasne i zdrave granice sa drugima, ne bi trebalo da ima bojazan od dobrote - objašnjava Pavlica.

Koliko je ona, međutim, danas potcenjena kao društvena vrednost, a koliko nam je potrebna ili potrebnija nego ikad pre? Leonora napominje da su sada na ceni neke druge vrednosti - biti sposoban, snalažljiv, uspešan, pa se čini kao da je dobrota otišla na marginu.

- Nove generacije bivaju zadojene makijavelističkom idejom da cilj opravdava sredstva. Ljudi su se prilično otuđili i egocentično biraju one opcije koje povećavaju verovatnoću za vlastiti uspeh, čak i ako to podrazumeva otvorenu štetu po drugoga. U ekspanziji je kultura kompeticije i konkurencije naspram kulture saradnje i poverenja. Ovo je, definitivno, trenutak kada nam je povratak dobrote važniji nego ikad ranije - opominje psiholog.

Dobročinstvo inspiriše

Nemojte da se trudite da samo vi budete dobri, već i da svet koji iza sebe ostavljate postane dobar - poručio je pisac Bertolt Breht. Istraživanja naučnika sa Harvarda su pokazala da dobrota jedne osobe može da inspiriše posmatrače da sami postanu velikodušniji prema drugima i da jedan naš čin dobrote ima moć da podstakne na dobrotu desetak osoba za koje i ne znamo da postoje.

U prilog tome naša sagovornica navodi sledeći primer:

- Na televiziji sam nedavno gledala studiju tokom koje su ispitanici pozivani u eksperimentalnu sobu u kojoj se nalazio ispitivač i zadavao im da odaberu jedan od tri sosa koji su gradacijski poređani po ljutini. Sos koji odaberu će jedan subjekt morati da pojede u celosti kako bi dobio nagradu od 500 dolara. Situacija je tako izrežirana da se neposredno pre eksperimenta ispitanik na hodniku susreće sa dotičnim subjektom koji naleće "slučajno" na njega, sudaraju se, a subjekt odmahuje rukom i teatralno opsuje. Ispitanici u prvoj fazi eksperimenta uglavnom biraju najljući sos, jer su izrevoltirani negativnom reakcijom subjekta i kada na projektoru vide da on treba da dobije nagradu instinktivno žele da mu je onemoguće. Međutim, obrt se dešava u drugoj fazi, kada ispitivač koji je u prvoj fazi bio neutralan i suzdržan sada postaje naročito ljubazan. Ova ljubaznost smekšava ispitanikovo srce, te on ublažava svoju reakciju, mržnja biva umanjena i bira sos umerenije ljutine. Eksperiment jasno dokazuje uticaj drugih na pobuđivanje dobrote i mržnje kod ljudi. Okrutne reakcije pobuđivaće ljutnju i mržnju, dok će dobrota imati tendenciju da širi dobrotu - zaključuje psiholog i poručuje da kada bi većina nas isijavala dobrotom, znatno bismo povećali šansu da čovečanstvo u celini favorizuje dobrotu kao dominantnu vrednost.

Hajde da probamo.

NEGOVANjE VRLINE

Jedno afričko pleme i danas neguje najlepši "običaj" na svetu - dobrotu. Ukoliko se dogodi da neko od njihovih pripadnika učini nešto pogrešno i loše, ne osuđuju ga. Štaviše, trude se da mu pomognu i podsete ga koliko u stvari vredi. Oni dolaze po tu osobu, vode je u centar sela i celo pleme joj naredna dva dana priča o svim dobrim i lepim stvarima koje je tokom života uradila. Jer oni veruju da se svako ljudsko biće rađa kao dobro, ali da ponekad pravi greške koje njihova zajednica tumači kao vapaj za pomoć. Zbog toga se celo pleme ujedinjuje kako bi ohrabrilo tu osobu, vratilo je svojoj pravoj, dobroj prirodi i podsetilo zbog čega je važno da bude čista i velikodušna.