Zamke velikih novogodišnjih očekivanja

Dragi Deda Mraze,

Prošle godine si me zaboravio, mada ne znam kako kad si mi sve vreme bio u blizini. Stigao si i do nadobudnog komšije Pere, koji se hvali kako je zimovao na Karibima, a letovao na Mikonosu, i do nesposobnog Sime koji mi je postao šef, i do one

crvenokose iz računovodstva koja je dobila nasledstvo pa se šepuri u

novim bundama. Ne zameram ti, vidim da si imao mnogo posla. Ali nadam se da ćeš ove godine i mene pogledati. Ne tražim mnogo, može malo bolji auto, ovaj vozim 20 godina, raspada se. Može neki posao za ženu, bilo kakav, samo da nije baš mnogo mala plata. Još ako bi meni mogao da središ povišicu, uh, bog da me vidi. Zdravlje za porodicu se

podrazumeva. I malo srećniji da budemo, mnogo smo nervozni, bre, začas se posvađamo. Bolje ocene za malog neću tražiti, to verovatno

prevazilazi tvoju nadležnost.

Unapred ti zahvaljujem.

Tvoj Srba

* * * * * * * * * * * *

Ovo pismo neće stići na adresu dobrog čike iz Laponije. Jer odavno smo odrasli i u Deda Mraza više ne verujemo. Pa opet, u ovo doba godine, očekivanja vise u vazduhu. Ne pišemo belobradom, ali se nadamo da će nam naredna godina biti bolja, lepša, zdravija, bogatija. Da ćemo dobiti veću platu, bolji posao, partnera kakvog zaslužujemo, normalnog šefa. I oni najrealniji među nama podležu euforiji, pa postaju megalomani i odjednom bi sve. Jer kad se bunar sa željama jednom otvori, dno mu se ne vidi.

Scenario je svake godine isti. Studije pokazaju da nas privremene prekretnice, poput rođendana, pogotovo okruglih, teraju na rekapitulaciju. Efekat novog početka još je izraženiji kad ispraćamo staru godinu. Kad otvaramo novu, još neispisanu knjigu. Kad gledamo obećavajući beli papir koji nam daje nadu da ga možemo popuniti čime god hoćemo. Onim najboljim.

Naučite kako da želite

Psiholog dr Stanislava Popov primećuje da ljudi koji su nezadovoljni nekim aspektima svog života Novu godinu vide kao drugu šansu. To se, objašnjava sagovornica "Života plus", neretko dešava i na nivou dana, pa i nedelje, te govorimo sebi "samo da se ovaj dan završi, jutro će promeniti sve" ili "okrećem novi list od ponedeljka".

- Nova godina je možda najmoćniji izvor nade da će se stvari promeniti nabolje od 1. januara jer je to početak novog velikog vremenskog ciklusa. Često nam je potrebna jasna vremenska odrednica za početak realizacije planova, ispunjenje želja ili očekivanje nove šanse. Da pompeznost bude veća, Nova godina se dočekuje uz veliko slavlje što i one koji bojkotuju novogodišnju euforiju asocira na "potrebu" za promenom - kaže psiholog.

Živi bez očekivanja, govorio je Lao Ce. Ali to je gotovo nemoguće ostvariti danas u takmičarskom društvu koje nas podstiče da se poredimo sa drugima. U društvu koje kaže da ako nemamo ciljeve, maltene živimo promašen život. Ali nije problem u očekivanjima, već u tome kako im pristupamo, kaže naša sagovornica.

- Kada nešto zahtevamo, mi verujemo da je to apsolutno neophodno i da mora biti, pa kad se ne desi, onda su negativne emocije veoma intenzivne, dugoročne i destruktivne. U realnom životu uvek postoji verovatnoća da se ne dogodi ono što zahtevamo od sebe, ljudi i života. Jedine nužnosti su one koje su u bukvalnom smislu vezane za opstanak i preživljavanje, sve ostalo su fini ukrasi koji život čine udobnijim. Težiti radosti i blagostanju zdravo je i poželjno, zato se ne ustručavajte u svojim željama, ali naučite kako da želite! Jedno su želje, drugo zahtevi jer vode potpuno drugačijim posledicama ako se ne ostvare - opominje psiholog.

Svaki dan je nova prilika

Upravo je u razlici između želja i zahteva ključ. Da li ćemo otvoriti vrata iza kojih se krije lep život ili ona gde nam je tesno u sopstvenoj koži.

- Svi ljudi na svetu, i bogati i siromašni, budu uznemireni kad ne dobiju ono što misle da moraju dobiti. Međutim, kad žele, a ne zahtevaju, osećaju zabrinutost, frustraciju, nezadovoljstvo, zdrave negativne emocije koje ih motivišu da nešto preduzmu ili da prihvate realnost. Ali ako nešto zahtevamo, a to se na kraju ne desi, sledi nezdrava emocionalna posledica. Depresivnost koja nas vodi u pasivnost, bes što nas vodi u agresiju, patološka zavist koja ometa interpersonalne odnose, intenzivna anksioznost koja nas vodi u zloupotrebu supstanci, lekova, alkohola, cigareta - upozorava psiholog.

Kažu da visoka očekivanja vode u buduće razočaranje, niska u sumornu sadašnjost. Rešenje bi, dakle, bilo negde između. Naša sagovornica podseća da je važno proceniti ostvarivost očekivanja pre nego što ih sebi postavimo kao zadatak, jer za njihovo ostvarivanje nije dovoljna samo ambicija. Problem nastaje kad sebi postavimo nerealne ciljeve koji mogu biti posledica zahteva koje pred nas stavljaju roditelji, partneri, prijatelji, deca, poslodavci.

- Prevelika očekivanja imaju mladi i odrasli pod pritiskom roditelja, zatim ljudi skloni perfekcionizmu, kao i oni koji sopstvenu i tuđu vrednost vide isključivo kroz ostvarenje određenih standarda, da li školskog ili poslovnog uspeha, rođenja deteta, zarađenog novca, skinutih kilograma, broja pratilaca na društvenim mrežama - kaže psiholog.

Možda bismo, za promenu, mogli da pustimo Novu godinu na miru. Da joj skinemo sa vrata balast da mora da bude bolja. Možda bi trebalo da, kako je savetovao pesnik Ralf Valdo Emerson, na srcu napišemo kako je svaki dan najbolji dan u godini. Na tom tragu je i naša sagovornica.

- Svaki novi dan nam je prilika da se menjamo i u redu je da budemo ambiciozni. Ali povedimo računa o razlici između moram (neophodno je i neću podneti ako ne bude) i želim (mnogo mi znači, ali nije katastrofa ako ne bude). Istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja, kao i psihoterapijska praksa ukazuju na to da je filozofija želja značajno zdravija u odnosu na filozofiju zahteva. I zato, srećna Nova godina - kroz osmeh želi naša sagovornica.

KAKO TREBA

Umerenost je ključna u životu, pa je tako i u ovoj sferi potrebno naći balans između želja i mogućnosti.

- Logički gledano, stariji ljudi sa većim životnim iskustvom dobro znaju da sama Nova godina nije garancija da će nešto biti bolje. Ali ko god ima razloga da se nečemu nada, položiće deo svojih očekivanja u nadolazeću godinu, što je deo zdravog optimizma. Ako verujemo u mogućnost promene i u sopstvene kapacitete za napredak, onda je veća verovatnoća da nešto zaista i ostvarimo - ističe psiholog dr Stanislava Popov.

KAKO NE TREBA

Samo misli pozitivno i sve će biti u redu - stav je koji nije preporučljiv.

- Posebnu grupu ljudi čine oni koji smatraju da je dovoljno samo da požele novogodišnju želju pa će neka natprirodna sila da je ostvari bez obzira na to šta oni konkretno čine u pravcu ostvarenja sopstvenih želja. To nije ništa drugo nego magijsko razmišljanje koje nema uporište u realnosti. Sasvim je okej kada ovako razmišljaju deca do nekog uzrasta, ali ovde govorim o ljudima koji veruju da je dovoljno misliti pozitivno. U ovakvim slučajevima zapravo ništa neće biti ni bolje ni drugačije osim možda trenutnog raspoloženja - upozorava psiholog.