Odlučne žene u muškoj profesiji

RADNI dan Marije Mitrović (32) ne počinje na štiklama, u haljini i sa savršenom frizurom, već u zaštitnim čizmama, radnom kombinezonu i sa šlemom na glavi. Ponekad na posao krene u suknji, ali se u poslednjem trenutku seti da će opet morati da se popne na merdevine, skelu ili krov, pa odustane od "ženskog" izdanja. I tako već osam godina otkako je završila studije i počela da gradi karijeru građevinskog inženjera. Njen život je gradilište. Prašina. Šut. Objekti koji niču kao kruna dara, znanja, truda i rada. Marija drži "palicu" i "diriguje" majstorima, raspoređuje ih na radne zadatke, obilazi, proverava, razrađuje projekte, pregovara sa investitorima. Sve ono što se od jedne žene knjiški ne očekuje.

Život Svetlane Klajić (54) pomalo liči na Marijin, jer je ona uspešni arhitekta koji vodi uspešnu firmu. Svaki dan je za nju jedna nova pobeda na zahtevnom i uzbudljivom projektu, ali i sprint ili maratonska trka sa administrativnim procedurama. Od njenih ideja ovog trenutka zavisi sudbina jedne stambene zgrade, ozbiljnog urbanističkog i složenog projekta za preparcelaciju, a pregovara i o procedurama za dobijanje jedne važne građevinske dozvole. Zvuči komplikovano. Nekako muški.

A zamislite tek kako izgleda svakodnevica Sare Krnete (26) koja je više u oblacima, nego na zemlji. Sa 17 godina je prvi put sela za komande aviona, a onda je postala jedina žena u Srbiji sa licencom civilnog pilota helikoptera. Devojka koja leti i usavršava se na master studijama na Saobraćajnom fakultetu, instruktor je letenja na zemlji i direktor porodične avio-kompanije. Dotakla je visine, ali i dalje na druge ne gleda sa visine. Više nju "zagledaju", jer dama koja pilotira, a onda se zavuče pod helikopter da vidi da li curi ulji - nije baš svakidašnji prizor.

Marija, Svetlana i Sara su samo neke od žena koje su osvojile prostranstva kojim su nekada suvereno vladali muškarci. Da li im je teško da plivaju u "muškim" vodama? Osećaju li se manje ženstveno? Svaka od njih će vam odrično klimnuti glavom i nastaviti sa svojim (ne)uobičajenim radnim obavezama.

PREISPITIVANjE ODLUKE

Kada je odlučila da upiše arhitekturu, otac građevinac se iznenadio i pokušao ćerki Svetlani da objasni da je to "muška" profesija.

- Tek po zavreštku studija je priznao da sam ga iznenadila, jer se uopšte nije nadao da ću završiti taj smer - otkriva arhitekta. - Ali ja nisam imala dilemu, jer sam znala da ovim zanimanjem ne možeš da se baviš, ako ga ne voliš i ne diviš mu se. Projektujem i dok spavam, eto toliko me celu obuzme radost stvaranja i kreiranja, što sam prepoznavala i kod mog oca i prenela na moju ćerku. Danas znam da su sve prepreke manje bitne od činjenice da sebe negde daješ bez kalkulisanja, potpuno posvećeno. Svaki put imam osećaj kao da radim projekat na svojoj parceli.

Sara Krneta

Marija priznaje da postoje trenuci kada se preispituje da li je trebalo da izabere neku manje zahtevnu i ženstveniju profesiju, ali na kraju opet zaključi da bi ponovila izbor.

- Još tokom srednjoškolskih dana sam odlučila da upišem studije građevine, kada nije bilo mnogo razmišljanja da li je neka profesija muška ili ženska, već da li je kreativna ili ne - kaže građevinski inženjer. - Činjenica je da ovde prvo morate da dobijete priliku da pokažete da isto ili bolje od muškaraca razumete struku, pa onda sve ostalo.

Saru je ljubavlju prema letenju "zarazio" tata, vojni pilot i instruktor letenja kojem je ona danas desna ruka.

- Još od detinjstva sam se suretala sa pilotima i helikopterima, pa sam vrlo rano i sama poželela da letim - kaže Krneta. - Završila sam školu letenja za godinu dana i dobila dozvolu i "moć" da se vinem u visine. Prvo sam naučila da upravljam avionom, a potom helikopterom, jer je on zahtevniji. Tata je mislio da sam premlada, ali nije imao kud kada je video da to stvarno želim. Danas ja polaznike kursa letenja učim na zemlji, a onda ih on dočeka u vazduhu.

Sagovornice "Života plus" su na predrasude okoline navikle, a protiv njih se bore svojim delima i uspesima.

- Svima je neobično kada čuju šta radim, a neki od polaznika kursa znaju da mi postave pitanje: "Ti ćeš mene da učiš?". Samo se nasmejem i na kraju "pobedim" kada vidim da su zadovoljni - kaže pilot.

Marija Mitrović

Svetlana više ne reaguje na šale ili podsmeh kolega koji dobace da se zna gde je ženi mesto.

- To me samo podstakne da još više i posvećenije ne odstupam od svojih poslovnih predloga i rešenja. Dok stvarate projekte i paralelno radite na administrativnim procedurama, nemate vremena da se bavite razbijanjem predrasuda. To bi samo umanjivalo snagu za konkretno rešavanje problema - kaže arhitekta.

Marija ne krije da joj je na početku karijere bilo potrebno vreme da se navikne da je ceo radni dan u uslovima koji nisu pravljeni za ženu.

- Morala sam da im se prilagodim, a onda da se naviknem na rad (uglavnom) isključivo sa muškarcima, na muške razgovore i shvatanja. Najvažnija predrasuda na čijem razbijanju još treba da radimo jeste da je ovo isključivo muška profesija. Jer kompletan posao na gradilištu može da se završi jedino timskim radom. Tu su važni žensko strpljenje i posvećenost, pa tako i na gradilištu postoji deo posla u kojem su žene bolje - kaže građevinski inženjer.

ŠARM (NE)POMAŽE

Da i žena ženi može da bude vuk pomislimo svaki put kada čujemo komentar da je neka pripadnica lepšeg pola uspela da izgradi karijeru zato što su muške kolege, pogotovo nadređene, bile slabe na nju. Neretko i muškarci ogovaraju koleginice kako napreduju na račun šarma, anulirajući njihovo znanje i dar.

Svetlana kaže da joj, naprotiv, polna pripadnost nije donela nikakve privilegije.

- Žena uvek mora da radi više, što je kodeks nametnut od muškaraca, a negovan kroz sistem. To je borba sa vetrenjačama. Vidim kako su i u Evropi gde moja kćerka radi kao arhitekta, žene "kažnjene" sa mnogo manjom platom. Ako nam državni sistem propiše manje plate, samo zato što smo žene, a pritom ne uvede privilegije koje podrazumevaju zaštitu u smislu slobodnih dana tokom ciklusa, ili više dana godišnjeg odmora, onda je besmisleno da nas pogađa šta pojedinačno misli muškarac o "ženama koje se petljaju u muški posao" - smatra arhitekta.

Marija, s druge strane, kaže da se među kolegama oseća privilegovano i prvenstveno zaštićeno.

- Jer neke prepreke mogu da se prevaziđu i ženskim šarmom. Takođe, van radnog mesta, uvek je privilegija znati i ponešto što se od vas kao žene ne očekuje - kaže građevinski inženjer.

Devojka u pilotskom odelu je odavno osvojila simpatije kolega, ali kaže da ne igra na šarm i da čak uči da bude stroga.

- Bilo mi je simpatično kada su kolege mom tati jednom prilikom rekle: "Sa njom nema igre, sve nas je postrojila" - kaže kroz osmeh žena pilot.

Svetlana Klajić

STROGA I PRAVEDNA

RADNI dan na gradilištu podrazumeva i da građevinski inženjer "pusti glas" i da njegova reč bude "zadnja". Marija zna da to mora da uradi tako da ne izazove gnev kolega.

- Potrebno je da proceniš i ljude i prilike, jer se često strogoća povezuje sa nemoći da se na drugi način upravlja određenom situacijom. Nežna ženska reč se tumači kao slabost, što bi moglo da se poveže isključivo sa činjenicom da ste žena. Za mene među kolegama važi da sam stroga, ali pravična, što smatram pravom merom - kaže građevinski inženjer.

(NE)BITI "MUŠKARAČA"

BITI žena arhitekta, kaže Svetlana, podrazumeva i veliki talenat za diplomatiju.

- Samo ličnim komunikativnim sposobnostima, stručnim pristupom i potpunim uvažavanjem i poznavanjem strane sa kojom pregovaramo, možemo da završimo sve procedure. Jer, ako smo bahate, brzo nas svrstaju u "muškarače". To samo govori koliko su žene, ako su suptilne i mudre, "melem" za "muške" profesije - kaže arhitekta.