Snagom volje postižemo i nemoguće

Kada je imao 21 godinu, dobio je dijagnozu - oboljenje motornih neurona. Ono što bi za druge bila smrtna presuda, za njega je bio motiv više. Da živi, uči, radi. Da se bori. Bolest ga je tokom decenija postepeno paralizovala, ali on se, prkoseći svim statistikama, nije predao. I postao je jedan od najvećih fizičara 20. veka.

On je Stiven Hoking, čovek koji nam je u amanet ostavio mnoštvo naučnih radova i misao: "Ma koliko život bio težak, uvek postoji nešto što možete da uradite i da budete uspešni". Ko hoće, nađe način, ko neće, nađe izgovor - kaže izreka u čijoj je srži ono što je pomoglo Stivenu Hokingu i drugim pojedincima koji su životnu partiju vrhunski odigrali iako su u startu dobili ne tako sjajne karte. Reč je o snazi volje.

Ona je svuda. U priči o studentu iz provincije koji je učio dan i noć kako bi uspeo u velikom gradu. U onoj o čoveku koji je na polovini života emigrirao u Ameriku i prešao put od perača sudova do visokokvalifikovanog radnika. U sagi o sportisti koji se posle pada vratio na vrh.

Ne znam ni šta neću

Neophodna nam je svakoga dana - kad želimo da smršamo, krenemo u teretanu, ostavimo cigarete, položimo ispit, završimo fakultet. Kažu da je kao mišić, što je više trenirate, biće jača. Kažu i da razlika između uspešnih i onih manje uspešnih nije ni u znanju, ni u snazi, već u volji. NLP master trener Zoran Drobnjak ipak kaže da nama sa strane izgleda da neko ko ostvaruje fantastične rezultate ima veliku snagu volje, a da taj čovek o tome i ne razmišlja, jer je za njega to jedina moguća realnost, primećuje sagovornik "Života plus".

- Ako ta realnost koja je njemu jedina moguća zahteva veliki angažman, trud i rad, on to jednostavno radi da bi stigao do cilja i ne bavi se svojom snagom volje. Ako mi imamo potrebu da postavimo pitanje "Da li postoji snaga volje i da li je imam dovoljno?", to onda znači da imamo problem. Pre bih rekao da je ovo što sa strane izgleda kao snaga volje samo simptom nečeg drugog, a to je jasnoća i fokusiranost na ono što želimo. Najjaču snagu volje će imati osoba koja ima jasnoću u vezi sa svojim ciljevima. Tada sve ostalo klizi, dok sa strane izgleda kao da postoji snaga volje - objašnjava Drobnjak.

Pojedinci poput Stivena Hokinga ipak su retki. Utisak je da su pasivnost i inertnost prirodno stanje čoveka. Naš sagovornik kaže da jeste tako, ali samo za ljude koji ne znaju šta hoće, a većina je takva.

- Kad ne znamo šta hoćemo i nećemo, nemoguće je imati snagu volje pošto ne znamo na koju stranu idemo i zašto. Samo ljudi koji imaju kristalnu jasnoću oko toga šta žele i šta ne žele mogu da budu potpuno fokusirani i motivisani. Ako bi osoba imala previše predane akcije bez cilja, potencijalno bi dobila negativan rezultat. Kao kada vozimo automobil zatvorenih očiju. U tom slučaju, manju štetu ćemo napraviti ako imamo manje akcije - primećuje naš sagovornik.

Odustajanje vodi u smrt

Ljudima ne fali snaga, već volja, govorio je Viktor Igo. Snaga volje i želja, kada su pravilno kombinovane, čine neodoljiv par, ističe autor motivacionih knjiga Napoleon Hil. Snaga ne dolazi iz fizičke sposobnosti, već iz volje, bio je siguran Mahatma Gandi. Ali ne možemo da se "izvlačimo" na karakter. Jer, snagu volje, čak i kad se sa njom ne rodimo, možemo da steknemo i kasnije tokom života, tvrdi naš sagovornik.

- Možemo da izgradimo efikasnije strategije kroz život koje čine da budemo fokusirani i motivisani da radimo nešto i da ostvarujemo veliki rezultat. Znam mnogo ljudi koji u mladosti nisu bili ni uspešni, ni efikasni, ni motivisani, a kasnije tokom života su razvili strategije koje su ih odvele u uspeh. Narodski rečeno, ako imamo jasan cilj i znamo šta hoćemo i šta nećemo u životu, to nas već vodi u korišćenje efikasnih i korisnih strategija - kaže Drobnjak.

Odustajanje nas čak može odvesti u smrt. Tako barem tvrdi dr Džon Lič sa Portsmut univerziteta koji kaže da je psihogena smrt, koja nastaje kad se osoba preda i odustane od života, stvaran fenomen. Termin je skovan za vreme Korejskog rata kada su zatvorenici prestajali da govore i gubili volju da jedu. Kako objašnjava dr Lič, kada osoba veruje da ju je život pregazio, menjaju se aktivnosti u mozgu zadužene za postavljanje ciljeva i vođenje računa o sebi. Sve počinje socijalnim povlačenjem, sledi apatija, zatim nesposobnost za preuzimanje inicijativa i donošenje odluka. U pretposlednjoj fazi osoba je došla do takve tačke bezvoljnosti da može da živi u sopstvenom đubretu. Svi smo, s druge strane, čuli za priče kako je neko samo snagom volje uspeo da pobedi bolest, invaliditet, hendikep. Može li zaista um da izleči telo? Ako uzmemo efekat placeba, odgovor je potvrdan. Jedna američka studija je poboljšanje zdravstvenog stanja 3.500 ljudi koji su bolovali od neizlečivih bolesti, poput HIV-a ili raka u stadijumu 4, pripisala snazi volje.

- Znam više ovakvih priča i u svakoj je zajedničko to da osoba nije prihvatala dijagnozu lekara kao istinitu. Iako lekari kažu "Nećeš nikad prohodati", ovoj osobi je to skroz neprihvatljivo. I onda radi sve što joj padne na pamet - vizuelizuje, fantazira, priča sebi pozitivne priče, mrda sve što može da mrda i to radi bez prestanka. Dok ne prohoda. Dok ne ostvari svoju jedinu moguću realnost. Lekari često misle da imaju sve informacije koje postoje, što nije istina. Iz njihovog seta znanja, to je neizlečivo, što ne znači da je u ovom univerzumu to svima neizlečivo. Mogli bi mnogo da nauče iz ovakvih priča - zaključuje Drobnjak.

KAKVI SU SRBI

Dok sa jedne strane važimo za narod koji je uspeo svašta da preživi, s druge nam često zameraju pasivnost i nedostatak volje.

- Ne bih generalizovao. U našem narodu znam mnogo ljudi koji su ekstremno fokusirani, motivisani, aktivni, sa fantastičnim rezultatima. Ali znam još više ljudi koji ne znaju šta bi sa sobom - kaže naš sagovornik.

ZAŠTO PUŠAČI NE OSTAVE CIGARETE

Ne možemo, ipak, prevariti sebe. Potrebno je da stvarno verujemo u ono što radimo i tek tada uspeh dolazi. Ako na primer, svesno odlučimo da smršamo, izdržaćemo u tom naumu jedino ako tu odluku prati i nesvesni nivo.

- Samokontrola i snaga volje su svesne radnje. Svesne radnje odlično funkcionišu kada su podržane nesvesnim dinamikama. Ako su u sukobu naše svesno i nesvesno, ovo drugo uvek pobeđuje. To je kao kad pušaču kažemo "Pušenje je štetno" i on to zna, ali na nesvesnom nivou ima potrebu da puši i ipak to radi, iako svesno zna da ne bi trebalo - kaže Drobnjak.