PROPAO je svaki dan u kome ne plešemo - govorio je filozof Fridrih Niče. I pisac Semjuel Beket je poručivao: "Prvo pleši, posle misli. To je prirodan tok". Da li i vi plešete? Ako vam je izgovor to što mislite da ne znate, brzo ga zaboravite. Jer istina je sledeća: pod jedan - svi mogu da plešu, a pod dva - svi bi trebalo da plešu. Istraživanja potvrđuju odavno postavljenu hipotezu da ples život čini lepšim. Sadržajnijim. Kvalitetnijim. Uzbudljivijim. Zdravijim. On je i "lek protiv bola" i "antibiotik" i "pilula sreće" i "adrenalinska injekcija". Preporučuje se svima i na sve, čak i njegova minimalna "doza", uspešno deluje.

Tanja i Ivica Došenović, glavni treneri u plesnom klubu "Natalija i Ivica", mestu ljubavi i sreće, kažu da ples može da izmeni život iz korena.

- Ljudi počinju da plešu iz najrazličitijih pobuda - objašnjava Ivica. - Neko želi da poboljša društveni život, neko da pronađe partnera ili da sa postojećim provede kvalitetno vreme, neko da popravi držanje, smrša, oblikuje mišiće... A onda se "usput" desi da mu ples podigne samopouzdanje, pruži osećaj sreće i zadovoljstva, popravi zdravstveno stanje, poboljša memoriju, nauči ga da iskaže osećanja. Taj sklad pokreta i muzike čini da čovek zaboravi na sve što ga okružuje i da uplovi u poseban deo sebe koji počinje da voli i neguje. U današnjem vremenu nemamo mnogo prilika da se preispitamo i učinimo za sebe nešto dobro, jer u trci za novcem zaboravljamo na samopoštovanje, sreću, zdravlje. A, ples je način da pružimo ljubav pre svega sebi, pa onda i drugima.

TERAPIJSKI EFEKTI

Pleši zbog ekspresije, a ne impresije - jedna je od najčešćih izreka o plesu. Ivica Došenović upravo naglašava taj značaj pokreta, nazivajući ga filozofijom života.

- Koliko poštujete pokret, toliko poštujete i mišljenje, sebe, svoj mir, zdravlje, sreću. Ništa nije toliko efektno kao pokret tela. Svakodnevnim napretkom u plesu, koreografiji ili improvizaciji, jačamo svoje plesno samopouzdanje koje se potom odražava i na druga polja života. Postajemo vedrija osoba, poletnija i zadovoljnija svojim odrazom u ogledalu.

Nana Koh, terapeutkinja plesom i pokretom sa Univerziteta Long Ajland, ističe da bi svi trebalo da plešemo ako želimo da živimo kvalitetno.

- Pokret u plesu omogućava nam da izrazimo najdublje misli i emocije - tvrdi Kohova. - U plesu smo potpuno posvećeni pokretu i osećaju koji nam pruža. Izražavamo sreću, zadovoljstvo i uzbuđenje, ali se istovremeno nalazimo u stanju u kojem uspevamo da izbacimo i neprijatne emocije poput straha, krivice i nesigurnosti. Na taj način postižemo psihičku ravnotežu, osećamo se bolje i značajno popravljamo opšte zdravstveno stanje.

Odavno je lociran i negovan terapijski efekat plesa u slučaju fizičkih i psihičkih smetnji i neprijatnosti, zbog čega mnogi odlučuju da zaplešu.

- Ples menja život i deci i odraslima - kaže Tanja Došenović. - Spoj muzike i pokreta utiče na pravilan psiho-fizički razvoj svakog mališana. Klasične vežbe za leđa, pravilno držanje tela ili spuštena stopala su deci uglavnom dosadna, dok ih ples motiviše i inspiriše da istraju u njemu, a terapijski efekti su pritom dragoceni. Kod nas dolaze predškolci sa kojima radimo na jačanju antropomotoričkih sposobnosti - snazi, brzini, gipkosti, balansu. Ali ples istovremeno povećava i koncentraciju. Deca pamte korake, uče nove koreografije i sve to na njih ostavlja pozitivan trag.

Hana Poikonen sa Univerziteta Helsinki je upoređivala funkcije mozga profesionalnih plesača i muzičara sa ljudima bez iskustva u plesu/ muzici dok su gledali snimke plesnog dela. Rezultati su pokazali da se aktivnost mozga plesača razlikovala od rada muzičara i kontrolne grupe tokom iznenadnih promena u muzici.

- Mozak plesača reagovao je daleko brže na te promene - navela je Poikonenova. - Plesači su takođe pokazali jaču sinhronizaciju na niskoj teta frekvenciji, koja je povezana sa emocijama i memorijskim procesima odgovornim za interpersonalne interakcije i samopoštovanje. Ti rezultati su samo potvrdili da plesni pokret može da pomogne u ekspresivnim terapijama u slučaju Parkinsonove bolesti, demencije, autizma, jakih bolova i promene raspoloženja.

Piter Lovat, bivši profesionalni plesač koji se bavi psihologijom plesa, dokazao je brojnim studijama njegov uticaj na vitalnost.

- Ples uspostavlja balans i održava ravnotežu organizma - tvrdi Lovat. - Uočeno je i da poboljšava motoričke sposobnosti, umanjuje nivo stresa i anksioznosti koji mogu da dovedu do ozbiljnih bolesti.

BUDI LjUBAV, OŽIVLjAVA STRAST

Istraživanja pokazuju da se ples nalazi na vrhu liste fizičkih aktivnosti koje imaju efekat usporavanja i sprečavanja propadanja mentalnih i fizičkih sposobnosti uobičajenih za starenje. Zbog toga su plesne dvorane sve više ispunjene pripadnicima starije dobi, a stručnjaci potvrđuju da čovek, ukoliko je pokretan, može da pleše do kraja života. Jer, štetnih posledica nema.

Ples je u poslednje vreme i sve češći prvi izbor populacije u najboljim godinama, koja svakodnevno trči trku sa obavezama, brigama i stresom. Da bi olakšali svakodnevicu i sačuvali fizičko i mentalno zdravlje mnogi spas pronalaze u plesu.

PRVI PLES MLADENACA OSIM grupnih časova, mnogi se odlučuju na solo treninge, kako bi sa trenerom radili na tačno određenim problemima, željama ili postigli precizno zacrtan rezultat. - Ponekad je to zbog rada na određenim mišićima, pravilnog držanja ili želje da u plesu budemo što bolji. Nedavno smo počeli sa jedinstvenim programom "Govor tela", koji nam pomaže da poboljšamo fizički, ali i stav prema životu. Na času otkrivamo šta određeni položaj tela govori o nama, kako da rešimo konkretan problem u držanju, ali i kako da održavamo ono što je dobro. Koliko je važan prvi ples mladenaca, govori i podatak da mnogi uzimaju časove pred svadbu da bi što lepše plesali tog dana - kaže Tanja Došenović.

- Danas skoro svaka ozbiljnija firma organizuje određene aktivnosti za svoje zaposlene, među kojima dominira ples. Na taj način kompanija doprinosi boljem poslovanju i kvalitetnijem odnosu među zaposlenima koji istovremeno doživljavaju i pozitivne promene na privatnom planu. Skoro svako od nas zamišlja svoje telo u dopadljivom ritmičnom pokretu. Dovoljno je da jednom čovek oseti šta sve naše telo može, a da pritom izgleda lepo i sebi i drugima i da se dobro oseća, pa da poželi da ples postane deo njegovog života - kaže Tanja.

Ivica podseća na još jednu, u vreme otuđenosti - veoma značajnu, ulogu plesa - emotivno zbližavanje. Sagovornik "Života plus" često ponavlja da je ples plemenit koliko i ljubav, a da je i zarazan.

- On ima čarobnu moć da u svakome probudi ženstvenost, odnosno muževnost. Pokreće energiju, strast, vatru. Ples čoveka oslobađa stidljivosti, stega i nesigurnosti, čini ga otvorenim, svesnim sebe, svoje senzulnosti i snage. Više nije važno da li ples vodi partner ili partnerka. Suština je prepustiti se. Mi se trudimo da svakog našeg plesača naučimo da pokretom izrazi svoje emocije. I zato uvek kažem da je ples kombinacija dva tela i dve duše, sve dok oni u ritmu muzike ne počnu da se stapaju u celinu i zapitaju se: "Da li sam ja-ja, ili sam ja-ti?". Jer to je sada jedan krvotok - objašnjava nam istaknuti plesni stručnjak i dodaje da su mnogi na plesu upoznali ljubav svog života ili su oživeli strast u braku.