Mesecima ga iščekujemo, a završi se u tren oka. Pre njega smo uzbuđeni, posle prazni. Dok traje, čini se da je sve moguće, kad prođe, postajemo bezvoljni. Šta je to?

Ako se i vama kao odgovor na ovu zagonetku nameće rešenje - odmor, dobro došli u grupu ljudi kojoj povratak sa letovanja teško pada. Iza nas su sunce, more, kasno ustajanje, izležavanje na plaži, slušanje šuma talasa, hod po pesku, upoznavanje novih predela. Ispred nas je dosadni posao, plaćanje računa, iste ulice, poznate zgrade, čak se i razgovori sa kolegama u pauzama posla ne menjaju. Ako tome dodamo skupi septembar i nastupajuće hladne dane, postavlja se pitanje - kako da ne budemo neraspoloženi?


Dosadan posao

Stručnjaci počinju da ispituju fenomen depresije nakon odmora ističući da nije reč o izmišljotini. Praznina, neraspoloženje, bezvoljnost - neke su od pojava uočenih na ljudima nakon odmora. Američko istraživanje pokazuje da odlazak na odmor snižava nivo stresa i da ljudi postaju produktivniji, ali da efekti kratko traju. Dve trećine ispitanika reklo je da sreća i sjaj nakon odmora traju svega nekoliko dana. Dakle, ako ste neraspoloženi, to nije ništa čudno. Ali, šta ako se tuga nastavi? Šta ako je ona samo vrh ledenog brega ispod kog se krije dublje nezadovoljstvo? Šta ako nam povratak sa odmora bude samo inicijalna kapisla da preispitamo svoj život i zaključimo da je, pa u najmanju ruku, dosadan? Ako shvatimo da je posao koji radimo besmislen i da više nemamo čemu da se radujemo? Kakav je to život ako ga živimo od odmora do odmora?

Psiholog i NLP trener iz "Balans konsaltinga" Marija Švigir kaže da je većini ljudi potrebno najmanje nedelju dana nakon odmora da se vrate u punu radnu kondiciju. Sagovornica "Života plus" opominje da je organizmu potrebno vreme da se vrati na stari tempo.

- Ukoliko osećaj bezvoljnosti i nemotivisanosti bude prisutan i nakon dve nedelje, bilo bi dobro da razmislite šta može da bude uzrok. Svi smo se nekada našli u situaciji da nam je potrebno da se izolujemo, da nam je na neko vreme potreban mir. Ako se simptomi kao što su osećaj usporenosti, nesanica, gubitak apetita, nemogućnost koncentrisanja, problemi sa pamćenjem, nedostatak energije, produže i nekoliko nedelja nakon odmora, možete potražiti pomoć psihologa, psihoterapeuta, životnog trenera - savetuje naša sagovornica.

Rutina ubija

Može pomoći i promena perspektive, pa umesto da žalite što više niste na moru, budite srećni što ste uopšte imali priliku da uživate na odmoru. Jer, to je zaista privilegija. Pokušajte da delove odmora inkorporirate u svakodnevni život, na primer naučite da kuvate jela iz oblasti u koju ste putovali, slušajte muziku, gledajte filmove, počnite da učite jezik.

- Od osobe zavisi da li će biti tužna nakon povratka sa odmora. Neko će biti tužan zbog povratka na posao, dok će drugi biti zahvalan na novim uspomenama koje je stvorio na odmoru. Mi smo odgovorni u kom pravcu ćemo krenuti. Naše misli su pod našom kontrolom. Može se pronaći lepota u svakom danu. Na kraju svakog dana odvojte vreme za sebe i razmislite koje su tri stvari tokom dana probudile lep osećaj u vama. Razmislite šta vas ispunjava na poslu. Sjajno bi bilo i zapisivati te sitnice jer vam mogu biti koristan podsetnik u trenucima kad nemate energiju ili motivaciju.

Čak i oni koji ne postanu depresivni, ne uspevaju da odole drugoj zamci koja vreba nakon odmora - rutini. Iako smo sebi obećali da ćemo ovaj put nešto promeniti i početi da živimo punim plućima, početni elan brzo splasne i vratimo se starim navikama.

- Prirodno stanje stvari je da želimo da se ništa ne promeni i vrlo brzo se vratimo na ustaljenu rutinu. Za promenu bilo koje navike i rutine potrebna je jasna slika cilja, kao i volja i istrajnost. Zapišite svoje ciljeve. Zapišite ih kao da ih sada živite. Zapišite što detaljnije šta vidite, čujete, osećate na cilju. Opišite najbolji mogući scenario svog života, napravite ili nacrtajte i sliku svog najboljeg životnog scenarija. Kada to uradite, razmislite o prvim koracima. Šta već sutra možete da uradite, a da vas to vodi ka ostvarenju cilja. Prvi koraci mogu biti mali, ali moraju biti česti, svakodnevni. Napravite sebi podsetnike kako se ne biste brzo vratili u rutinu koja vam ne prija, a u kojoj ste jer je poznata - opominje psiholog.


PLANIRAJTE NOVO PUTOVANjE

Koliko god da smo odsutni, nedelju ili mesec, po povratku često odmah razmišljamo o novim destinacijama. I u tome nema ničeg lošeg, čitajte o mestima koja želite da posetite, raspitajte se u agencijama, pogledajte letove, tako ćete moći nečemu da se radujete. Osim planiranja novog putovanja, pomoći će i druge aktivnosti. Ne predajte se letargiji, budite zauzeti, učlanite se u teretanu, na neki kurs, nove aktivnosti neće vam dati da potonete. Na odmoru smo skloniji da rizikujemo, da probamo nove stvari i tako stičemo osećaj da zaista živimo, pa nema razloga da se ovaj hrabri duh ne prebaci u svakodnevicu. Počnite da istražujete svoj grad onako kako to radite sa svakom novom destinacijom.


POTRAŽITE POMOĆ

Što je odmor bio sadržajniji, povratak u realnost je teži. Stari život deluje kao tuđa koža, tesna, pogotovo ako smo dugo bili na nekom egzotičnom, neklasičnom letovanju. Takva putešestvija nas naročito navode da preispitamo svoj život.

- Kada negde "zakočimo", u redu je potražiti pomoć stručnjaka. Pravim pitanjima možemo doći do pravih odgovora - da li zaista živim svoje ciljeve? Šta sam danas uradio kako bih ostao koncentrisan? Šta me tačno pokreće? - kaže naša sagovornica.


PRVI DAN NA POSLU

Naša sagovornica kaže da bi valjalo povratak sa odmora planirati tako da ne moramo odmah sutradan na posao, već da jedan dan provedemo kod kuće, kako bismo se prilagodili i vratili ustaljenom okruženju.

- Ukoliko je moguće, isplanirajte svoj prvi radni dan unapred i fokusirajte se na prioritete. U prvom trenutku učiniće vam se da je sve važno, ipak napravite listu sa prioritetnim zadacima koje želite da ostvarite prvog dana. Ako možete, provedite prvi dan bez ikakvih sastanaka i rokova, neka raspored bude što otvoreniji kako ne biste osetili preopterećenje odmah. Pre nego što krenete da čitate mejlove i uđete u nove projekte, važno je da dobijete širu predstavu o tome šta se dešavalo dok ste bili odsutni. Saznajte da li je bilo nekih većih događaja ili promena. Dajte sebi vremena da se i psihički vratite na posao - savetuje Marija Švigir.