Da li ste znali da geni koji stvaraju pigment u kosi, istovremeno regulišu procese u organizmu i utiču na faktore rizika koji uslovljavaju nastanak određenih bolesti. Shodno tome, boja kose može da ukaže na osetljive tačke koje ugrožavaju zdravlje, tvrde stručnjaci i objašnjavaju:

* Smeđokosi najlakše ćelave jer imaju najmanje kose. Da bi ovu neprijatnu pojavu izbegli treba da uzimaju 18 mg gvožđa na dan ili šoljicu zobi. Smeđokosi pušači treba što pre da zaborave na cigarete, jer melanin koji daje boju njihovoj kosi usporava rad jetre, koja onda otežano razgrađuje nikotin. U tako stvorenim uslovima smeđokosi su osetljiviji na delovanje nikotina, a povećava se i rizik za stvaranje nikotinske zavisnosti. Osim toga, smeđokosi češće obolevaju od ne-Hočkinovog limfoma, a najređe od melanoma.

* Plavokosi imaju osetljivije oči i kožu, zbog čega su u većem riziku za nastanak senilne makularne degeneracije, koja na kraju može dovesti i do slepila. Podložni su i pojavi karcinoma kože. Da bi sebe makar donekle zaštitili treba da jedu povrće bogato luteinom, kao što su kelj, grašak, spanać...

* Crvenokosi su češće zabrinuti, jer geni koji daju boju njihovim vlasima utiču i na to kako organizam upravlja stresom. Njihov genski faktor za boju kose nije na zavidnom nivou u borbi protiv stresa. Crvenokosi imaju povećan rizik i da obole od Parkinsonove bolesti, koju mogu u značajnoj meri da smanje uzimanjem 400 mg folne kiseline na dan. Njihova prerano osedela kosa može da ukaže na različite zdravstvene probleme, a pre svega na manjak vitamina B 12 ili poremećaje štitne žlezde.