Ne gurajte probleme pod tepih

Često nam se ne sviđa nečiji stav, izneto mišljenje ili sugestija, ali se suzdržavamo da ne protivrečimo, pogotovo kada je reč o pretpostavljenim osobama. Po mnogima, bolje je na određenu situaciju ili dešavanje otćutati ne izazivajući konflikt, nego po svaku cenu insistirati na "svojoj" istini, boljoj ideji ili predlogu.

A da li je baš tako, koliko je konflikt nezdrav i šta predstavlja u međuljudskim odnosima, kao i do kakvih posledica može dovesti, objašnjava psiholog, OLI psihoterapeut i edukator Ivana Paunović iz OLI centra, koji predstavlja vrstu pravca u terapiji:

- Konflikt najjednostavnije možemo opisati kao rezultat sukoba interesa. Konflikt, nužno, nije ružna reč i pojava, već često predstavlja šansu da konkretan odnos uznapreduje i dobije novu formu. Ako pažljivije pogledamo možemo primetiti da se svakodnevno susrećemo sa konfliktima. Istina, nekada smo veštiji u neprimećivanju i unutrašnjih, a i spoljašnjih konflikata, sve dok takvo stanje "ne prekipi". Ukoliko smo dovoljno uvežbani da osećamo i balansiramo sopstveno suprotstavljanje težnje prema nečemu, tu veštinu možemo preneti i u odnose sa drugim ljudima. Ako umemo da upravljamo konfliktima, oni će nam uvek nešto pozitivno doneti. Međutim, ako ne izađemo zadovoljni u sopstvenom očekivanju, iz konflikta treba izaći makar sa poukom i iskustvom.

* Šta konflikt sve sadrži, da li ga treba izbegavati ili ne?

- Istina je da je onaj koji popušta nekada najpametniji. Postoje situacije u kojima je odlaganje konflikta ujedno i njegovo rešavanje. Time izbegavamo da budemo tvrdoglavi, zadrti i da insistiramo da se stvari odvijaju onako i kada mi to želimo. Pustiti da stvari "odleže" nije isto što i guranje pod tepih. Veština nalaženja pravog tajminga, poznavanje sebe, situacije i osobe sa kojom smo u konfliktu neophodno je za dobru procenu, a na kraju i za dobar ishod.

* Može li konflikt da iznedri pozitivno rešenje za strane u sukobu bez negativnih posledica?

- Ukoliko se po svaku cenu ne traži pobednik i ostvarivanje Pirove pobede, agresivno nametanje stava drugome ili pasivno napuštanje razgovora sa gorčinom, može. Vrlo je važno da se u ovakvom odnosu ne igraju igre na račun drugog, a razvija lažna slika o sebi. Najčešći problem u komunikaciji ovog tipa i jeste što se ljudi poistovećuju sa svojim mišljenjem. Svaka strana se boji promene svog mišljenja jer ga vidi isključivo kao svoj posed, a gubitak istog znači osiromašenje. Zato se učesnici ovakvog razgovora i upinju da nametnu sopstveno mišljenje.

Shutterstock

* A ako se razgovor ne shvata kao rasprava?

- To je potpuno drugačija situacija, jer tada svoje mišljenje ne vezujemo direktno za sopstvenu vrednost, pa dozvoljavamo da drugi utiče na nas. Ukoliko shvatimo da promena mišljenja ne znači da smo manje sposobni i vredni, dozvoljavamo sebi takvu vrstu uticaja. Tada smo spontaniji i produktivniji. Zaboravljamo na položaje koje imamo, pa se prepuštamo i razgovoru čak i ako nije prijatan. Ego tada ne stoji na putu, pa možemo na pravi način da reagujemo na drugu osobu i njene ideje. U takvim okolnostima stvaramo nove ideje, razvijamo odnose, rešavamo konflikte, ne držeći se slepo onoga što smo zacrtali. Zapravo, iako umemo da se pomučimo sa kompleksnošću nekih pitanja, možemo i da uživamo u slojevima odnosa koji nas ispunjavaju.

* Kada konflikti postaju destruktivni?

- Konflikt postaje destruktivan po obe strane kada dođe do nesposobnosti prepoznavanja i vladanja sopstvenim emocijama, odnosno kada se svako ponaša kao konj bez jahača. Zadrtost, teranje po svome ili prepuštanje mišljenju drugog, pod sloganom "ono što ti misliš mislim i ja", takođe može biti kontraproduktivno. Neverovanje u pozitivan ishod konflikta u startu pod izgovorom "ne vredi sa njim pričati", predstavlja otežavajuću okolnost za razrešavanje problema. Nesposobnost tolerisanja frustracija koje konflikt nosi sa rečenicom "ne mogu to da podnesem" takođe je destruktivno. Tu je svrstana i nesposobnost donošenja odluke, kao i nesposobnost tolerisanja oprečnih osećanja pod izgovorom "bolje išta nego ništa". "E baš hoću kako ti nećeš" nikome ne donosi dobro, jer na površinu izbija teranje inata umesto traženja alternativnog odgovora. "Biće kako sam ja zamislio" uz nametljivu dominaciju takođe tera suprostavljenu osobu na određenu vrstu otpora.

Pixabay

* Kakva treba da bude reakcija na ovakvo destruktivno ponašanje?

- Kada jedna strana uporno pribegava otpočinjanju konflikta koji ne vodi ničemu zdravom i korisnom, uglavnom se drugi povlači ili napada istom merom, a može da bira i središnju opciju. Postaje istovremeno i pasivan i agresivan na obostranu štetu. To su najčešće igre provokacije, tihih manipulacija sa glasnim posledicama, ali ništa što bi dovelo do razrešenja konflikta.

PSIHOLOŠKE TEHNIKE

Uporno izazivanje konflikta nije uvek uputno. Čovek, zapravo, nije jednostavno biće, pa ni rešenja problema koje ima nisu uvek jasna i taksativna. Stoga, da bi se izbegli konflikte koji ne služe ničemu dobrom treba pribeći određenim psihološkim tehnikama, objašnjava naša sagovornica.

* Prepoznavanje sopstvenih osećaja proističe iz situacija u kojima mnogi konflikti nastaju a ne odlaze, jer zapravo nismo svesni kako se osećamo. Za besnog čoveka kažu da je u stvari tužan, jer mu osećanja nečim izazvana nisu uvek potpuno jasna. Zato je neophodno da to saznamo da bismo shvatili kakve su zaista naše namere i šta želimo da postignemo. Zvocanje nije isto što i rešavanje konflikta. Ukoliko, primera radi, kolegi želimo da kažemo da se ne slažemo sa njegovim principom rada, ignorisanje i pasivna agresivnost neće pomoći na duže staze.

Pixabay

* Proaktivnost umesto taloženja nezadovoljsta predstavlja drugi način rešavanja konflikta. Ukoliko smo nezadovoljni, tužni ili ljuti ne znači da ta osećanja treba da namećemo drugima očekujući da se oni spontano promene. Možda alternativa za rešenje koje želimo nije moguća, ali i prihvatanje situacije kakva jeste predstavlja izlaz iz kruga nezadovoljstva. Planirana rešenja nisu uvek moguća, a držanje za takvu ideju donosi više štete nego koristi. Izuzetno je važno znati kada treba odustati. Ukoliko to uradimo prerano gubimo šansu za napredak, a ukoliko uradimo prekasno, gubimo živce.

* Prepoznavanje tuđih osećanja takođe je važno. Razumevanje nije isto što i opravdavanje. Da bismo uspešno prevazišli konfliktne situacije i drugu stranu treba da razumemo. Ne moramo se slagati, ne moramo prihvatati ni tuđe mišljenje i stavljati se pod vođstvo drugoga. Međutim, trebalo bi razumeti to drugo osećanje, mišljenje i motivaciju. Jer, razrešiti konflikt znači razrešiti pitanja obe strane, a ne samo svoje. Tek kada se konstruktivno sučele obe strane moguće je doneti korisne odluke. One nisu uvek prijatne, ali se mogu rešiti i kompromisno. To znači da se obe strane u konfliktu moraju odreći izvesnih zahteva zarad zajedničke dobiti.