Koliko se poštuje Hipokratova zakletva

Nezadovoljstvo ponašanjem lekara i načinom njihovog ophođenja u lečenju sve je učestalije među pacijentima, iako ima i mnogo suprotnih primera - profesionalnog i korektnog odnosa. Nažalost, loši primeri uvek nose prevagu u odnosu na dobre, jer ostavljaju gorak trag u izneverenim dušama obolelih.

Etika lekara i ostalog zdravstvenog osoblja sve više je na ispitu, a šta sve podrazumeva i da li se njeni principi poštuju, objašnjava sudski veštak neuropsihijatar primarijus dr Zoran Đurić iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević":

- Etika podrazumeva poštovanje nadasve ličnosti pacijenta, poštovanje profesionalnog rada, kao i poštovanje prema kolegama. Posmatrano po stavkama, to izgleda ovako. U odnosu prema pacijentima lekari su dužni da prihvate svaku osobu koja dođe kod njih, bez obzira na rasu, pol, poreklo, politička uverenja, seksualnu orijentaciju... Osim što treba da poseduje ljudskost i razumevanje za bolesne, na ovakvo ponašanje lekare obavezuje i Hipokratova zakletva koju su prihvatili u načelu. Etika nalaže da svako ko dođe kod lekara ima jednaka prava. Ukoliko se bilo koji lekar ogluši o ova pravila, pravi etički prekršaj.

* A ukoliko nije na radnom mestu?

- Pravila ponašanja su ista. Iako nije na poslu, a prisustvuje događaju gde je lekarska pomoć neophodna, dužan je da reaguje, naravno, shodno svom znanju. Za početak može da pruži prvu pomoć koju svaki lekar zna, a često je od presudne važnosti, kao u slučaju saobraćajnih udesa, infarkta i drugih manje ili više teških zdravstvenih stanja. Nekada je ovo prelomni trenutak da bi pacijent blagovremeno stigao kod stručnjaka i sačuvao život.

* Šta podrazumeva poštovanje profesionalnog rada?

- U praktičnom smislu to znači da kada pacijent uđe u ordinaciju, lekar je dužan da se prema njemu ophodi u skladu sa profesijom i etičkim pravilima. Pacijent treba da mu bude iznad svega, što znači i iznad ličnog materijalnog nezadovoljstva u kome se, primera radi, nalazi. Svaku vrstu predrasuda treba da prevaziđe, jer bolestan čovek za sve to nije kriv. Lekarski pregled treba da se uradi na valjan način, a ne da obolelog i ne pogleda. Ako se žali na tegobe, podrazumeva se da mora i da ga pregleda, što vrlo često, a pogotovo kada su stariji pacijenti u pitanju, nije slučaj. Čak i danas pojedini lekari izbegavaju da dodirnu osobu sa HIV infekcijom, iako se tačno znaju putevi prenošenja. Ta vrsta predrasuda obolelom još više otežava i izaziva nepoverenje u ozbiljnost lečenja.

* Ko je posebno osetljiv na ponašanje lekara?

- Posebno su osetljivi stariji pacijenti. Priroda njihovih bolesti zahteva dodatno vreme koje lekar treba da odvoji, a to je često nemoguće zbog sistemskih rešenja u zdravstvu. Prvo obično nema dovoljno lekara, a pogotovo nema dovoljno gerijatrijskih stručnjaka i za ovu populaciju specijalizovanih ustanova. Kao primer najbolje može da posluži Beograd sa dva miliona stanovnika i jednim gerijatrijskim odeljenjem u KBC "Zvezdara". Ovo već nije etičko pitanje za lekare, već za sistem koji treba ozbiljnije da se bavi tom problematikom, imajući na umu da se životni vek produžava i da nam je stanovništvo sve starije.

ZNANjE I LjUDSKOST

U etičkom smislu čovek koji traži lekarsku pomoć treba da je iznad svega. U bilo kom delu Srbije treba da mu se pruži sva neophodna pomoć u skladu sa ljudskim i tehnološkim resursima. Ako nisu u stanju iz nekog razloga čoveka na valjan način da leče i vide da mu je sve lošije, treba da ga upute u za to nadležnu zdravstvenu ustanovu. Bez sujete ako nemaju rešenje za tu vrstu bolesti ili ne poseduju odgovarajuću dijagnostiku neophodnu za lečenje. Nije nikakva novost da u manjim gradovima često nema odgovarajućih specijalizovanih kadrova, a bolesnici se zadržavaju sa minimumom terapijskog lečenja. To bi trebalo da se promeni i bolestan čovek na vreme pošalje na dalje lečenje, jer je to jedino ispravno. Svaki lekar osim znanja treba da poseduje i ljudskost, odnosno da smogne snage da sebi prizna da nije ni najstariji ni najpametniji, jer je sve podložno promeni i kritici - naglašava dr Đurić.